Генерална конференција
Пригрлите Господњи дар покајања
Октобарска генерална конференција 2024.


11:35

Пригрлите Господњи дар покајања

Немојмо чекати да ствари постану тешке пре него што се окренемо Богу. Не чекајмо крај наших смртничких живота да се искрено покајемо.

Сведочим о Небеском Оцу који нас воли. На априлској генералној конференцији 2019, неколико тренутака након што сам подржан за своју нову одговорност као врховна власт Седамдесеторице, хор је отпевао химну „Стојим сав задивљен” која ми је пробола срце и душу.

Чудесно је, са Божјег престола сиђе Он

да спас души мојој да, бунтовној, охолој,

да толику љубав дâ таквима као ја,

да оправда, откупи, присвоји код Њега.”

Када сам чуо те речи, био сам задивљен. Осетио сам да ме је Господ, упркос мојим недостацима и манама, благословио да знам да „у снази Његовој могу учинити све”.

Уобичајени осећај неадекватности, слабости или чак недостојности је нешто са чиме се многи од нас понекад боре. Још увек се борим са тим. Осетио сам то оног дана када сам позван. Осетио сам то много пута, и још увек то осећам сада док вам се обраћам. Међутим, научио сам да нисам сâм са овим осећањима. У ствари, у Светим писмима постоји много извештаја о онима који су се, чини се, слично осећали. На пример, сећамо се Нефија као верног и храброг слуге Господњег. Понекад се чак и он борио са осећањем недостојности, слабости и неадекватности.

Рекао је, „упркос великој доброти Господњој, што ми показа велика и чудесна дела Његова, срце моје узвикује: О јадан ли сам човек! Да, срце моје тугује због тела мога. Душа моја пати због безакоња мојих.”

Пророк Џозеф Смит је говорио да се често осећао „кривим”, у својој младости „за своје слабости и недостатке”. Али Џозефова осећања неадекватности и бриге била су део онога што га је навело да размишља, проучава, учи и моли. Као што се можда сећате, отишао је да се помоли у шумарку близу свог дома да пронађе истину, мир и опроштај. Чуо је како му Господ говори: „Џозефе, сине мој, опраштају ти се греси твоји. Иди својим путем, ходај по мојим законима и придржавај се мојих заповести. Гле, ја сам Господ славе. Разапет сам за свет, да сви они који поверују у име моје могу имати живот вечни.”

Џозефова искрена жеља да се покаје и тражи спасење своје душе помогла му је да дође Исусу Христу и добије опроштај за своје грехе. Овај стални напор отворио је врата континуираној обнови Јеванђеља Исуса Христа у последњим данима.

Ово изузетно искуство пророка Џозефа Смита осликава како нам осећања слабости и неадекватности могу помоћи да препознамо своју палу природу. Ако смо понизни, ово ће нампомоћи да препознамо своју зависност од Исуса Христа, и изазовемо у нашим срцима искрену жељу да се окренемо Спаситељу и покајемо за своје грехе.

Пријатељи моји, покајање је радост! Слатко покајање је део свакодневног процеса којим нас, „редак по редак, пропис за прописом”, Господ поучава да живимо животом усредсређеним на Његова учења. Попут Џозефа и Нефија, ми можемо „вапити [Богу] за милост; јер је Он моћан да спасе”. Он може испунити сваку праведну жељу или чежњу и може излечити сваку рану у нашим животима.

У Мормоновој књизи: Још једном сведочанству о Исусу Христу, ви и ја можемо пронаћи безбројне извештаје појединаца који су научили како да дођу Исусу Христу кроз искрено покајање.

Желео бих да поделим са вама пример нежне милости Господње кроз искуство које се догодило на мом вољеном родном острву Порторико.

Било је то у мом родном граду, Понцеу, да је сестра Селија Круз Ајала одлучила је да поклони Мормонову књигу пријатељици. Упаковала је и отишла да испоручи овај поклон, вреднији за њу од дијаманата или рубина, говорила је. На путу јој је пришао лопов, зграбио њену торбицу и побегао са посебним поклоном.

Када је испричала ову причу у цркви, њена пријатељица је рекла: „Ко зна? Можда је ово била твоја прилика да поделиш Јеванђеље!”

Па, неколико дана касније, знате ли шта се догодило? Селијаа је добила писмо. Држим то писмо, које је Селија поделила са мном, у својој руци. Оно гласи:

„Госпођо Круз:

Опрости ми, опрости ми. Никада нећеш сазнати колико ми је жао што сам те напао. Али због тога се мој живот променио и наставиће да се мења.

Та књига [Мормонова књига] ми је помогла у животу. Сан тог Божјег човека ме је уздрмао… Враћам ти пет долара, јер не могу да их потрошим. Желим да знаш да изгледа као да зрачиш светлошћу. Та светлост ме је, чини ми се, спречила [да те повредим, па сам] уместо тога побегао.

Желим да знаш да ћеш ме поново видети, али када то учиниш, нећеш ме препознати, јер ћу ти бити брат… Овде, где живим, морам да пронађем Господа и одем у цркву којој припадаш.

Порука коју си написала у тој књизи натерала ми је сузе на очи. Од среде увече не могу да престанем да је читам. Молио сам се и молио Бога да ми опрости, [и] молим тебе да ми опростиш… Мислио сам да је твој упаковани поклон нешто што могу да продам. [Уместо тога] натерао ме је да пожелим да променим свој живот. Опрости ми, опрости ми, преклињем те.

Твој одсутни пријатељ.”

Браћо и сестре, светлост Спаситеља може допрети до свих нас, без обзира на наше околности. „Не можете потонути толико дубоко да бесконачно светло Христовог помирења не може допрети до вас”, рекао је председник Џефри Р. Холанд.

Што се тиче нежељеног примаоца Селијиног поклона, Мормонове књиге, овај брат је наставио да још више сведочи о Господњој милости. Иако је овом брату требало времена да опрости себи, нашао је радост у покајању. Какво чудо! Једна верна сестра, једна Мормонова књига, искрено покајање и Спаситељева моћ довели су до радости пунине благослова Јеванђеља и светих завета у дому Господњем. Други чланови породице следили су и прихватили свете одговорности у Господњем винограду, укључујући пуновремену мисионарску службу.

Када будемо долазили Исусу Христу, наш пут искреног покајања ће нас на крају довести до Спаситељевог светог храма.

Какав праведан мотив да се трудимо да будемо чисти – да будемо достојни пунине благослова које су омогућили наш Небески Отац и Његов Син кроз свете храмске завете! Редовно служење у дому Господњем и настојање да се придржавамо светих завета које тамо склапамо повећаће нашу жељу и нашу способност да доживимо промену срца, моћи, ума и душе неопходну да бисмо постали сличнији нашем Спаситељу. Председник Расел М. Нелсон је сведочио: „Ништа неће отворити небеса више [од служења у храму]. Ништа!”

Драги моји пријатељи, осећате ли се неадекватно? Осећате ли се недостојно? Да ли се преиспитујете? Можда бисте могли да се забринете и питате: Да ли сам довољно добар? Да ли је прекасно за мене? Зашто стално не успевам када дајем све од себе?

Браћо и сестре, сигурно ћемо на том путу правити грешке у животу. Али запамтите да је, као што је старешина Герит В. Гонг поучио, „Помирење нашег Спаситеља бесконачно и вечно. Свако од нас лута и пада. Можемо, на неко време, изгубити свој пут. Бог нас са љубављу уверава да, без обзира где смо или шта смо урадили, нема тачке са које се не можемо вратити. Он спремно чека да нас пригрли.”

Као што ме је и моја драга супруга, Кари Лу, научила, сви морамо да се покајемо, премотавамо и враћамо време на „нула сати” сваког дана.

Препреке ће доћи. Немојмо чекати да ствари постану тешке пре него што се окренемо Богу. Не чекајмо крај наших смртничких живота да се искрено покајемо. Уместо тога, хајде да се сада, без обзира на ком делу заветног пута се налазимо, усредсредимо на откупитељску моћ Исуса Христа и на жељу Небеског Оца да Му се вратимо.

Дом Господњи, Његова Света писма, Његови свети пророци и апостоли нас надахњују да тежимо ка личној светости кроз учења Христова.

И Нефи рече: „И ево, гле, љубљена браћо моја, ово је пут и нема другог пута ни имена датог под небом којим би се човек [и жена] могао спасти у царству Божјем. И ево, гле, ово је учење Христово и једино и истинито учење о Оцу, и Сину, и Светом Духу.”

Наш процес „јединства” са Богом можда је изазован. Али ви и ја можемо да застанемо, будемо мирни, погледамо у Спаситеља, и тражимо да пронађемо и делујемо на основу онога што би Он хтео да променимо. Ако то чинимо са целовитом намером, бићемо сведоци Његовог исцељења. И помислите како ће наше потомство бити благословено када прихватимо Господњи дар покајања!

Врховни Грнчар, поучавао је мог оца, обликоваће нас и оплемениће, што може бити тешко. Ипак, Врховни Исцелитељ ће нас исто тако очистити. Лично сам доживео и још увек доживљавам ту исцелитељску моћ. Сведочим да она долази кроз веру у Исуса Христа и свакодневно покајање.

О, то је предивно да за ме брине он,

И за ме умре Он!”

Сведочим о Божјој љубави и о бесконачној моћи помирења Његовог Сина. Можемо то дубоко осетити када се искрено и свим срцем покајемо.

Пријатељи моји, сведок сам славне обнове Јеванђеља преко пророка Џозефа Смита и садашњег божанског вођства Спаситеља преко Његовог пророка и говорника, председника Расела М. Нелсона. Знам да Исус Христ живи и да је Он Главни Исцелитељ наших душа. Знам и сведочим да су ове ствари истините, у свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. „Сав задивљен”, Химне и песме за децу, бр. 22.

  2. Aлмa 26:12.

  3. 2. Нефи 4:17; видети такође стихове 18–19.

  4. Историjа Џозефа Смита 1:29.

  5. Joseph Smith, „History, circa Summer 1832”, 3. стр, josephsmithpapers.org; интерпункција и писање великих слова стандардизовани.

  6. Видети Moсија 4:11–12.

  7. Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Кад одлучимо да се покајемо, одлучили смо да се променимо! Допуштамо Спаситељу да нас претвори у наше најбоље издање. Бирамо да духовно растемо и примимо радост – радост откупљења у Њему. Када одлучимо да се покајемо, одлучили смо да постанемо више попут Исуса Христа!” „We Can Do Better and Be Better”, Liahona, мај 2019, 67. стр.

  8. 2. Нефи 28:30.

  9. Aлма 34:18.

  10. „Браћо моја и сестре, колико вам је драгоцена Мормонова књига? Да вам понуде дијаманте или рубине или Мормонову књигу, шта бисте изабрали? Искрено, шта је вредније за вас?” (Russell M. Nelson, „The Book of Mormon: What Would Your Life Be Like Without It?”, Liahona, нов. 2017, стр. 61.)

  11. У F. Burton Howard, „Missionary Moments: ‘My Life Has Changed’”, Church News, 6. јан. 1996, thechurchnews.com; видети такође Saints: The Story of the Church of Jesus Christ in the Latter Days, том. 4, Sounded in Every Ear, 1955–2020 (2024), стр. 472–474, 477–479.

  12. Jeffrey R. Holland, „The Laborers in the Vineyard”, Liahona, мај 2012, 33. стр.

  13. Можемо ли застати на секунд и размислити о свом потомству? Због своје кратковидости, ми то сада не можемо да видимо, али наша спремност да се од срца окренемо Господу – да се променимо, покајемо се и прихватимо Јеванђеље Исуса Христа – може утицати на генерације! Замислите додатне благослове који могу да процветају из понизности, кротости и вере у Исуса Христа једне душе чак и у најнеповољнијим околностима!

  14. Ове детаље је испричала сестра Селија Круз у личном разговору са старешином Хорхеом М. Алварадом 10. септембра 2024.

  15. Расел M. Нелсон, „Rejoice in the Gift of Priesthood Keys”, Лијахона, мај 2024, 122. стр.

  16. Када се нађемо у ситуацији да постављамо оваква питања, важно је да се сетимо речи апостола Павла:

    „Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач?…

    Не, у свему овоме ми смо више од победника преко онога који нас је волео.

    Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

    Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем” (Римљанима 8:35, 37‑39).

  17. Gerrit W. Gong, „Our Campfire of Faith”, Liahona, нов. 2018, 41. стр.

  18. Нефи је добар пример за ово. Узвикнуо је:

    Пробуди се душо моја! Не малакши више због греха. Радуј се, о срце моје, и не дај више места непријатељу душе моје…

    О, Господе, хоћеш ли откупити душу моју? Хоћеш ли ме избавити из руку непријатеља мојих? Хоћеш ли учинити да уздрхтим на појаву греха?” (2. Нефи 4:28, 31).

  19. Председник Далин Х. Оукс је поучио: „Када особа прође кроз процес [покајања], … Спаситељ чини више од тога да је очисти од греха. Он њему или њој такође даје нову снагу. То јачање је неопходно да бисмо схватили сврху чишћења, а то је повратак нашем Небеском Оцу. Да бисмо били примљени у Његово присуство, морамо бити још чистији. Да бисмо боравили у Божjем присуству, од морално слабе особе коjа jе згрешила такође морамо постати снажна особа, духовно jака” („The Atonement and Faith”, Ensign, апр. 2010, стр. 33–34).

  20. 2. Нефи 31:21.

  21. Одајемо почаст својој породици и Небеском Оцу тако што прихватамо покајање и настојимо да живимо добрим животом.

  22. Hymns, бр. 193.