Порука Првог председништва за jул 2016.
Одани вери и својим прецима
Председник Tомас С. Монсон
Џон Линфорд је имао 43 године када су он и његова супруга, Марија, и тројица њихових синова донели одлуку да напусте свој дом у Гејвлију, у Енглеској, и крену на пут дуг хиљадама километара да би се прикључили свецима у долини Великог сланог језера. Оставили су свог четвртог сина који је служио мисију, продали све што су поседовали и кренули пут Ливерпула како би се укрцали на брод за Торнтон.
Путовање морем до Њујорка, и одатле копном до Ајове, протекло је без проблема. Међутм, невоље су почеле убрзо након што су Линфордови и други свеци последњих дана који су путовали у Tорнтон напустили Ајова Сити 15. јула 1856, као део злосрећне групе са ручним колицима Џејмса Г. Вилија.
Оштри временски услови и напорно путовање узели су свој данак код многих у групи, укључујући и Џона. На крају се толико разболео и био исцрпљен да су морали да га вуку у ручним колицима. У време када је група стигла до Вајоминга, његово стање се знатно погоршало. Спасилачка екипа из Солт Лејк Ситија стигла је 21. октобра, само неколико сати након завршетка Џоновог смртничког путовања. Преминуо је рано тог јутра близу обале реке Свитвотер.
Да ли је Џон жалио што је удобност и једноставност заменио мучењем, одрицањем и тешкоћама одводећи своју породицу у Сион?
„Не, Maрија,” рекао је својој жени непосредно пре смрти. „Драго ми је што смо дошли. Ја нећу доживети да стигнем до Солт Лејка, али ти и дечаци хоћете, и нећу зажалити због свега што смо прошли ако наши дечаци могу да одрастају и подижу своје породице у Сиону.”1
Марија и њени синови завршили су путовање. Када је Марија преминула после скоро 30 година, она и Џон оставили су заоставштину вере, служења, посвећености и жртвовања.
Бити светац последњих дана значи бити пионир, јер дефиниција пионира је „oнај који иде напред да би припремио или отворио пут који ће други следити.”2 Бити пионир значи знати шта је то жртвовање. Иако се од чланова Цркве не тражи да напусте своје домове да би отпутовали на Сион, они често морају да напусте старе навике, дугогодишње обичаје, и драге пријатеље. Неки донесу тешку одлуку да оставе иза себе чланове породице који се противе њиховом чланству у Цркви. Међутим, свеци последњих дана иду напред, молећи се да ће, драге им особе, ипак разумети и прихватити.
Пут пионира није лак, али ми следимо стопе највећег Пионира - Спаситеља - који је ишао испред показавши нам пут који ћемо следити.
„Хајде за мном,”3 позвао је.
„Ја сам пут, истина и живот,”4 рекао је.
„Дођите к мени,”5 позвао је.
Пут може бити тежак. Некима је тешко да поднесу подругљиве и неукусне опаске непромишљених људи који исмевају чедност, поштење и послушност Божјим заповестима. Свет је увек омаловажавао придржавање начела. Када је Ноју речено да сагради барку, неразумни народ је гледао у небо без облака и подсмевао се и ругао - све док није дошла киша.
На америчком континенту пре доста векова људи су сумњали, оспоравали и били непослушни док ватра није прогутала Зарахемлу, земља прекрила Морониху, и вода потопила Морони. Више није било подсмевања, ругања и скаредности. Заменили су их суморна тишина и густа тама. Божје стрпљење је истекло, Његов распоред је испуњен.
Марија Линфорд никада није изгубила веру упркос прогону у Енглеској , тешкоћама на путовању до „места које је Бог … припремио,”6 и каснијим искушењима које је поднела због своје породице и Цркве.
Године 1937, на посвећењу гробног места у спомен на Марију, старешина Џорџ Алберт Смит (1870-1951) упитао је њено потомство: „Да ли ћете живети одани вери својих предака? … Надам се да ћете настојати да живите достојни свих жртви које су [они] поднели због вас.”7
Док градимо Сион у својим срцима, својим домовима, својим заједницама, у својим земљама, сећајмо се одлучне храбрости и трајне вере оних који су дали све од себе да бисмо ми могли да уживамо у благословима обновљеног јеванђеља, са надом и обећањем кроз помирење Исуса Христа.
© 2016 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/16. Превод одобрен: 6/16. Наслов оригинала: First Presidency Message, July 2016. Serbian. 12867 202
Поука из ове поруке
Замолите оне које поучавате да размисле о особама у својим животима које су живеле пре њих и биле пионири за њих. Затим их упитајте када су морали да буду пионири и да припреме пут за друге. Замолите их да размисле о тренуцима када су морали да се жртвују и зашто је то било вредно. Затим их можете подстаћи да забележе своје сведочанство о „највећем Пиониру,” Спаситељу.