18.

Вршење свештеничких обреда и благослова

18.0

Увод

Обреди и благослови су свети чинови који се врше влашћу свештенства и у име Исуса Христа. Свештенички обреди и благослови обезбеђују приступ Божјој моћи (видети Учење и завете 84:20).

Обреди и благослови треба да се врше са вером у Небеског Оца и Исуса Христа и у складу са вођством Светог Духа. Вође се старају да се они врше уз одговарајуће одобрење (где је потребно), са потребним свештенством, на одговарајући начин и од стране достојних учесника (видети одељак 18.3).

18.1

Обреди спасења и узвишења

Свештенство укључује власт за вршење јеванђеоских обреда који су неопходни за спасење и узвишење. Када примају ове обреде људи склапају свете завете са Богом. Обреди спасења и узвишења су наведени у наставку:

• Крштење

• Потврђење и дар Светог Духа

• Додела Мелхиседековог свештенства и заређење у службу (за мушкарце)

• Храмско даривање

• Храмско печаћење

Ако дете које је рођено у завету умре пре 8. године нису потребни обреди, нити се врше. Ако дете није рођено у завету, једини обред који је њему потребан је да се запечати за родитеље. Због Спаситељевог помирења, сва деца која умру пре 8. године су „спашена у целестијалном царству небеском” (Учење и завети 137:10; видети такође Морони 8:8–12).

18.3

Учешће у обреду и благослову

Они који врше или учествују у обреду или благослову морају имати неопходну свештеничку власт и бити достојни. По правилу, мерило достојности је оно које се повезује са поседовањем храмске препоруке. Међутим, вођени Духом и упутствима из овог поглавља, бискупи и председници кочића могу дозволити очевима и мужевима који имају неопходну службу у свештенству да врше неке обреде и дају благослове или учествују у њима чак и ако нису у потпуности храмски достојни. Носилац свештенства који има неразрешене озбиљне грехе не би требало да учествује.

Вршење или примање неких обреда и благослова захтева одобрење председавајућег вође који поседује неопходне кључеве свештенства (видети 3.4.1). Ако је потребно, одобрење може дати саветник, ако је овлашћен. Видети следеће графиконе. Напомене за председнике кочића односе се и на председнике мисија. Напомене за бискупе односе се и на председнике огранака.

Које вође имају кључеве за давање одобрења за извршење или примање обреда спасења и узвишења?

Обред	Ко држи кључеве
Обред Крштење	Ко држи кључеве Бискуп (за 8-годишњаке и за чланове из записа од 9 година и старије чије крштење је одложено због интелектуалне неспособности) Председник мисије (за обраћенике)
Обред Потврђење и дар Светог Духа	Ко држи кључеве Бискуп (за 8-годишњаке и за чланове из записа од 9 година и старије чије крштење је одложено због интелектуалне неспособности) Председник мисије (за обраћенике)
Обред Додела Мелхиседековог свештенства и заређење у службу (за мушкарце)	Ко држи кључеве Председник кочића
Обред Храмско даривање	Ко држи кључеве Бискуп и председник кочића
Обред Храмско печаћење	Ко држи кључеве Бискуп и председник кочића

Које вође имају кључеве за давање одобрења за обављање или примање других обреда и благослова?

Обред или благослов	Ко држи кључеве
Обред или благослов Давање имена и благосиљање деце	Ко држи кључеве Бискуп
Обред или благослов Причест	Ко држи кључеве Бискуп
Обред или благослов Додела Ароновог свештенства и заређење у службу (за младе мушкарце и одрасле мушкарце)	Ко држи кључеве Бискуп
Обред или благослов Издвајање чланова за служење у позиву	Ко држи кључеве Видети одељак 30.8
Обред или благослов Посвећње уља	Ко држи кључеве Одобрење није потребно
Обред или благослов Послуживање болеснима	Ко држи кључеве Одобрење није потребно
Обред или благослов Благослови пружања утехе и савета, укључујући очев благослов.	Ко држи кључеве Одобрење није потребно
Обред или благослов Посвећење домова	Ко држи кључеве Одобрење није потребно
Обред или благослов Посвећење гробова	Ко држи кључеве Свештенички вођа који председава службом
Обред или благослов Патријаршки благослови	Ко држи кључеве Бискуп

18.4

Обреди за малолетну децу

Малолетно дете може примити обреде и благослове само када родитељи или законски старатељи дају дозволу. Није потребна дозвола родитеља или старатеља који немају законску основу да се противе поступку.

18.6

Давање имена и благосиљање деце

Деца обично добијају име и благосиљају се током састанка поста и сведочанстава у одељењу где живе њихови родитељи.

18.6.1

Ко даје благослов

Обред давања имена и благосиљања детета обавља носилац Мелхиседековог свештенства, у складу са Учењем и заветима 20:70.

Особа или породица која жели да дете добије име и благослов координише обред са бискупом. Он држи кључеве за давање имена и благосиљање деце у одељењу.

Бискуп може дозволити оцу који носи Мелхиседеково свештенство да дâ име и благослови дете чак иако отац није потпуно храмски достојан (видети одељак 18.3). Бискупи охрабрују очеве да се припреме да благослове своју децу.

18.6.2

Упутства

Под вођством бискупства, носиоци Мелхиседековог свештенства окупљају се у круг да дају име детету и благослове га. Стављају руке испод бебе или лагано стављају руке на главу старијег детета. Затим један говори:

1. Обраћа се Небеском Оцу као у молитви.

2. Изјављује да се благослов обавља влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Даје детету име.

4. Обраћа се детету.

5. Даје благослов детету под вођством Духа.

6. Завршава у име Исуса Христа.

18.6.3

Образац записа детета и уверење о крштењу

Пре благосиљања детета, књиговођа користи Изворе за вође и књиговође (ИВК) како би припремио Образац записа детета. Након благослова, он креира члански запис у том систему и припрема Уверење о крштењу. Ово уверење потписује бискуп и даје га родитељима или старатељима детета.

Име у чланском запису и уверењу треба да се подудара са изводом из матичне књиге рођених, или тренутним законским именом.

18.7

Крштење

Крштење урањањем у воду од стране особе која има власт је неопходно да би особа постала члан Цркве и примила Светог Духа. Сви који траже узвишење морају да следе пример Спаситеља примањем ових обреда.

18.7.1

Одобрење за крштење и потврђење

18.7.1.1

Деца која се налазе у чланском запису

Бискуп држи кључеве свештенства за крштење 8-годишњих чланова уиз записа у одељењу. Ова деца би требало да буду крштена и потврђена на 8. рођендан или убрзо након њега, ако је могуће (видети Учење и завете 68:27). Ово су деца чији члански запис већ постоји (видети 33.6.2). Када напуне 8 година, бискуп се стара да имају сваку прилику да прихвате Јеванђеље и да се крсте и буду потврђена.

Бискуп или надлежни саветник интервјуише децу из записа ради крштења и потврђења. Упутства се налазе у одељку 31.2.3.1.

За информације о попуњавању записа крштења и потврђења видети 18.8.3.

18.7.1.2

Обраћеници

Председник мисије држи кључеве свештенства за крштење обраћеника у мисији. Из тог разлога, пуновремени мисионари интервјуишу обраћенике за крштење и потврђење.

18.7.2

Службе крштења

Служба крштења треба да буде једноставна, кратка, и духовно надахњујућа. Може садржати следеће:

1. Уводну музику

2. Кратку добродошлицу брата који води службу

3. Уводну химну и молитву

4. Једну или две кратке поруке о јеванђеоским темама, попут крштења или дара Светог Духа.

5. Избор музике

6. Крштење

7. Време побожности када се они који су учествовали у крштењу пресвлаче у суву одећу (за то време се могу свирати или певати химне или песме из Школице)

8. Потврђење 8-годишњака из записа; потврђење обраћеника ако одреди бискуп (видети одељак 18.8))

9. Сведочење нових обраћеника, по жељи

10. Завршну химну и молитву

11. Завршну музику

Када се дете које је у запису спрема за крштење, члан бискупства и председништва Школице саветују се са породицом да испланирају и закажу службу крштења. Службу води члан бискупства. Ако се крштава више од једног детета у истом месецу, могу да се крсте заједно.

У кочићима са много деце из записа, деца из више одељења могу се крстити заједно на истој служби. Службу води члан председништва кочића или надлежни високи саветник.

Крштење члана породице не би требало одлагати док отац не прими свештенство како би сам обавио крштење.

Под вођством бискупства, вођа мисионарског рада одељења (ако је позван) или члан председништва већа старешина који води мисионарски рад у одељењу планира и води службе крштења за обраћенике. Они се усклађују са пуновременим мисионарима.

18.7.3

Ко обавља обред

Обред крштења изводи свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства. Бискуп мора да одобри да особа може да обави крштење (или председник мисије ако крштење обавља пуновремени мисионар).

Бискуп може дозволити оцу који је свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства да крсти своје дете чак и ако отац није у потпуности храмски достојан (видети 18.3). Бискупи охрабрују очеве да се припреме да крсте своју децу.

18.7.4

Где се обавља обред

Крштења треба да се обављају у базену за крштења ако је доступан. Ако нема базена, може се користити безбедна водена површина.

Ради безбедности, одговорна одрасла особа мора бити присутна док се базен пуни и остати док се не испразни, очисти и обезбеди. Базен треба да се испразни одмах након сваке службе крштења. Врата ка базену треба да буду закључана када се не користи.

18.7.5

Облачење

Особа која обавља крштење и особа која се крсти носе белу одећу која није провидна када је мокра. Даривана особа носи храмски гармент испод ове одеће док обавља крштење. Локалне јединице купују одећу за крштења буџетским средствима и њено коришћење се не наплаћује.

Одећа за крштење се може наручити преко store.ChurchofJesusChrist.org.

18.7.6

Сведоци

Двојица сведока, које је одобрио вођа који председава, посматрају свако крштење како би се уверили да се оно правилно обавља. Крштени чланови Цркве, укључујући децу и младе, могу служити као сведоци.

Крштење се мора поновити ако речи нису изговорене тачно онако како су дате у Учењу и заветима 20:73. Мора се поновити и ако део тела особе, коса, или одећа нису у потпуности потопљени.

18.7.7

Упутства

Да би обавио обред крштења, свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства:

1. Стоји у води са особом која се крсти.

2. Држи десни зглоб особе својом левом руком (ради погодности и сигурности). Особа која се крсти држи леви зглоб носиоца свештенства својом левом руком.

3. Подиже своју десну руку под правим углом.

4. Говори пуно име особе и каже: „Како ми је поверено од Исуса Христа, крстим те у име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амен” (Учење и завети 20:73).

5. Чини да особа држи свој нос десном руком (због погодности); затим ставља своју десну руку високо на леђа особе и потпуно је урони, укључујући одећу.

6. Помаже особи да изађе из воде.

18.8

Потврђење и дар Светог Духа

Након тога је особа крштена, и потврђена за члана Цркве Исуса Христа светаца последњих дана полагањем руку (видети Учење и завети 20:41; Дела 19:1–6). Особа постаје члан Цркве након што су оба обреда завршена и прикладно заведена (видети Јован 3:5; Учење и завети 33:11; 3. Нефи 27:20).

Бискуп надгледа вршење потврђења. Осмогодишња деца обично бивају потврђена на дан када су крштена. Обраћеници се обично потврђују на било ком причесном састанку у одељењу у којем живе, по могућности у недељу након крштења.

Члан бискупства следи смернице у 29.2.1.1 када представља нове чланове.

18.8.1

Ко обавља обред

Само храмски достојан носилац Мелхиседековог свештенства може извршити потврђење. Међутим, бискуп може дозволити оцу који има Мелхиседеково свештенство да стоји у кругу за потврђење свог детета чак и ако отац није у потпуности храмски достојан (видети одељак 18.3).

Најмање један члан бискупства учествује у обреду. Када су старешине мисионари поучавали обраћеника, бискуп их може позвати да учествују.

18.8.2

Упутства

Под вођством бискупства, један или више носилаца Мелхиседековог свештенства могу учествовати у потврђењу. Они лагано стављају руке на главу особе. Затим један говори:

1. Позива особу њеним пуним именом.

2. Изјављује да се обред врши влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Потврђује особу за члана Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.

4. Изјављује „прими Светог Духа” (не „прими дар Светог Духа”).

5. Говори речи благослова под вођством Духа.

6. Завршава у име Исуса Христа.

18.8.3

Запис крштења и потврђења и уверење

Пре него што се дете које се налази у чланском запису интервјуише за крштење, књиговођа користи ИВК како би припремио Образац записа детета. Бискуп или овлашћени саветник води интервју и потписује образац. Након крштења и потврђења, књиговођа користи овај образац да би ажурирао дететов члански запис у ИВК-у.

Када пуновремени мисионар интервјуише обраћеника за крштење, он попуњава запис о крштењу и потврђењу користећи апликацију Area Book Planner (ABP). Након крштења и потврђења, мисионари бележе податке у ABP-у и електронским путем их достављају књиговођи одељења. Одељењски књиговођа прегледа податке у ИВК-у и креира члански запис.

Након креирања чланског записа, књиговођа припрема уверење о крштењу и потврђењу. Ово уверење потписује бискуп и даје га особи.

Име у чланском запису и уверењу треба да се подудара са изводом из матичне књиге рођених, или тренутним законским именом.

18.9

Причест

Чланови Цркве се окупљају на дан Шабата да служе Богу и да узму причест (видети Учење и завете 20:75; 59:9; Морони 6:5–6). Током овог обреда, они узимају хлеб и воду у спомен на Спаситељево жртвовање свог тела и крви и да би обновили своје свете завете (видети Матеј 26:26–28; Превод Џозефа Смита, Марко 14:20–25; Лука 22:15–20; 3. Нефи 18; Морони 6:6).

18.9.1

Одобрење за служење причести

Бискуп држи кључеве свештенства за послуживање причести у одељењу. Сви који учествују у припремању, благосиљању, и дељењу причести морају да приме његово одобрење или одобрење некога под његовим усмерењем.

18.9.2

Ко обавља обред

• Учитељи, свештеници и носиоци Мелхиседековог свештенства могу припремати причест.

• Свештеници и носиоци Мелхиседековог свештенства могу благосиљати причест.

• Ђакони, учитељи, свештеници и носиоци Мелхиседековог свештенства могу делити причест.

18.9.3

Смернице за причест

Због свете природе причести, свештеничке вође треба да се пажљиво припреме како би се одвијала у реду и са поштовањем.

Потрепштине за обављање причести могу се наручити преко store.ChurchofJesusChrist.org.

Они који послужују причест треба да то чине на достојанствен начин, имајући на уму да представљају Господа.

Дељење причести треба да буде природно, а не претерано формално.

Иако је причест за чланове Цркве, ништа не би требало чинити да се спрече други да је узму.

18.9.4

Упутства

1. Они који припремају, благосиљају или деле причест прво оперу руке сапуном или другим средством за чишћење.

2. Учитељи, свештеници или носиоци Мелхиседековог свештенства се старају да тацне за хлеб са непреломљеним хлебом, тацне са чашицама чисте воде и чисти столњаци буду постављени пре састанка.

3. Док чланови одељења певају причесну химн, они који ће благосиљати причест са поштовањем стоје, уклањају тканину која прекрива тацне за хлеб и ломе хлеб на комадиће величине залогаја.

4. Након химне, особа која благосиља хлеб клечи и изговара причесну молитву за хлеб (видети Учење и завети 20:77).

5. Бискуп се стара да се причесне молитве изговарају јасно, тачно, и достојанствено. Ако неко погреши у изговору и исправи се, даље исправке нису потребне. Ако особа не исправи своју грешку, бискуп га љубазно моли да понови молитву.

6. После молитве, носиоци свештенства са поштовањем деле хлеб члановима. Предеседавајући вођа га узима први, након чега не постоји ред. Када се тацна да члановима, они треба да је додају другима.

7. Чланови га узимају десном руком када је то могуће.

8. Када је хлеб подељен свим члановима, особе које деле причест враћају тацне до причесног стола. Они који благосиљају причест покривају тацне за хлеб и откривају тацне за воду.

9. Особа која благосиља воду клечи и изговара причесну молитву за воду (видети Учење и завете 20:79). Она користи реч вода уместо вино.

10. После молитве, носиоци свештенства са поштовањем деле воду члановима. Предеседавајући вођа је узима први, након чега не постоји ред.

11. Када је вода подељена свим члановима, особе које деле причест враћају тацне до причесног стола. Они који благосиљају причест покривају тацне, а они који су благословили и делили причест побожно заузимају своја места.

12. Након састанка, они који су припремали причест чисте, пресавијају столњаке и уклањају неискоришћени хлеб.

18.10

Поверавање свештенства и заређивање у службу

Постоје два дела свештенства: Ароново и Мелхиседеково (видети 3.3; Учење и завети 107:1, 6). Када је свештенство поверено особи, заређен је и у службу у том свештенству. Након што је једно од ових свештенстава поверено, мушкарац треба да буде само заређен у друге службе у том свештенству.

18.10.1

Мелхиседеково свештенство

Председник кочића држи кључеве свештенства за поверавање Мелхиседековог свештенства и заређење у службе старешине и високог свештеника. Међутим, бискуп обично даје препоруку за ова заређења.

18.10.1.1

Старешине

Достојна браћа могу да приме Мелхиседеково свештенство и да буду заређена за старешине када напуне 18 година или више. На основу појединачних околности, бискуп одлучује да ли младог мушкарца треба препоручити за заређење у старешину убрзо након 18. рођендана или да дуже остане у свештеничком већу.

При доношењу ове одлуке бискуп се прво саветује са младим мушкарцем и његовим родитељима или старатељима. Достојни мушкарци треба да буду заређени у старешине до 19. година или пре него што оду од куће на факултет, служење пуновремене мисије, служење војске или прихватања поссла са пуним радним временом.

Недавно крштени мушкарци од 18 и више година заређују се у старешине након што су:

• Примили Ароново свештенство и служили као свештеници.

• Развили довољно знања о Јеванђељу.

• Показали своју достојност.

Није потребна посебна дужина чланства у Цркви.

18.10.1.2

Високи свештеници

Мушкарци се заређују у високе свештенике када су позвани у председништво кочића, високи савет, или бискупство.

18.10.1.3

Интервјуисање и подржавање

Уз одобрење председништва кочића, бискуп интервјуише брата према упутствима у Melchizedek Priesthood Ordination Record (Запису о заређењу у Мелхиседеково свештенство). Затим га интервјуише и члан председништва кочића. Уз одобрење председника мисије, председник подручја може интервјуисати брата за заређење у старешину (видети одељак 6.3).

18.10.2

Ароново свештенство

Председник кочића држи кључеве свештенства за поверавање Ароновог свештенства и заређење у службе ђакона, учитеља и свештеника. Достојна браћа се обично заређују у ове службе у следећим годинама, али не раније:

• Ђакони почев од јануара године у којој пуне 12 година.

• Учитељи почев од јануара године у којој пуне 14 година.

• Свештеници почев од јануара године у којој пуне 16 година.

Бискуп или надлежни саветник интервјуише оне који треба да буду заређени у ђаконе или учитеље како би утврдили да ли су духовно припремљени. Бискуп интервјуише браћу која ће бити заређена у свештенике.

Пре интервјуисања младих мушкараца за заређење у свештенство, бискуп добија усмену дозволу од родитеља или старатеља. Није потребна дозвола родитеља или старатеља који немају законску основу да се противе поступку.

18.10.3

Представљање члана за подржавање пре него што буде заређен.

Након што је брат интервјуисан и установљено је да је достојан да буде заређен у службу у свештенству, представља се за подржавање (видети Учење и завети 20:65, 67). Браћу која ће бити заређена у старешине или високе свештенике представља члан председништва кочића на општем заседању конференције кочића (видети одељак 6.3 за упутства за председнике подручја). Браћу која ће бити заређена у ђаконе, учитеље или свештенике представља члан бискупства на састанку причешћа.

Особа која води подржавање тражи од брата да устане. Он објављује предлог да се повери Ароново или Мелхиседеково свештенство (ако је потребно) и да се брат зареди у службу у свештенству. Затим позива чланове да подрже предлог. На пример, да би представио брата за заређење у старешину, може да користи речи попут ових:

Предлажемо да [име и презиме] прими Мелхиседеково свештенство и да буде заређен у старешину. Они који су за то могу то показати подигнутом руком. [Кратка пауза.] Они који се противе, ако их има, могу исто тако показати. [Кратка пауза.]”

Ако се члан који је на добром гласу противи заређењу, председавајући вођа или други надлежни свештенички вођа састаје се с њим или њом насамо након састанка. Вођа настоји да разуме зашто се члан противи. Он сазнаје да ли члан зна за понашање које би могло да дисквалификује особу да буде заређена у свештенство.

У неким случајевима, брат ће можда морати да буде заређен у старешину или високог свештеника пре него што буде представљен на конференцији кочића. Када се то догоди, он се представља за подржавање на причесном састанку свог одељења. Затим се представља на следећој конференцији кочића да би се потврдило заређење (прилагођавајући процес подржавања, описан раније).

18.10.4

Ко обавља обред

Председник кочића или носилац Мелхиседековог свештенства под његовим вођством може заредити мушкарца у службу старешине. Уз одобрење председника мисије, председник подручја или неко под његовим вођством може обавити заређење (видети одељак 6.3). Само носиоци Мелхиседековог свештенства могу стојати у кругу.

Председник кочића или високи свештеник под његовим вођством може заредити мушкарца у службу високог свештеника. Само високо свештеници могу стојати у кругу.

Особа која заређује мушкарца у службу у Мелхиседековом свештенству треба да буде храмски достојна. Мора бити присутан председник кочића или неко кога он одреди.

Свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства може да зареди брата у службу ђакона, учитеља или свештеника. Мора бити овлашћен од бискупа. Мора бити присутан бискуп или неко кога он одреди.

Да би учествовала у заређењу у Ароново свештенство, особа мора бити свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства.

Бискуп може дозволити оцу који је свештеник или носилац Мелхиседековог свештенства да зареди свог сина у службу ђакона, учитеља или свештеника чак и ако отац није у потпуности храмски достојан (видети одељак 18.3). Бискупи охрабрују очеве да се припреме да зареде своје синове.

18.10.5

Упутства

Да би поверио свештенство и заредио особу у службу у свештенству, један или више овлашћених носилаца свештенства лагано стављају руке на главу те особе. Затим један говори:

1. Позива особу њеним пуним именом и презименом.

2. Наводи власт коју лично има да обави обред (било Ароново или Мелхиседеково свештенство).

3. Поверава Ароново или Мелхиседеково свештенство, осим ако већ није поверено.

4. Заређује особу у службу Ароновог или Мелхиседековог свештенства и удељује јој права, моћи и власт те службе.

5. Говори речи благослова под вођством Духа.

6. Завршава у име Исуса Христа.

Да би неко лице заредио у службу у свештенству након што му је већ додељено одговарајуће свештенство, особа која обавља заређење пропушта корак 3.

18.10.6

Запис заређења и уверење

Пре него што се брат интервјуише за зређење у службу у Ароновом свештенству, књиговођа користи ИВК како би припремио Запис заређења у Ароново свештенство. Бискуп или овлашћени саветник води интервју и потписује образац ако су задовољени сви услови достојности.

Након заређења, бискуп или овлашћени саветник завршава образац и даје га књиговођи. Он бележи заређење у ИВК и припрема уверење о заређењу.

Пуно званично име и презиме особе треба да се користи у запису о заређењу и уверењу.

18.11

Издвајање чланова за служење у позивима

Чланови који су позвани и подржани за већину црквених позива треба да буду издвојени за служење у тим позивима (видети Јован 15:16; Учење и завети 42:11; видети такође одељак 3.4.3.1 у овом приручнику). Током издвајања, особи се даје (1) овлашћење да делује у складу са позивом и (2) речи благослова вођене Духом.

Председници кочића, бискупи и председници већа добијају кључеве од председништва када су издвојени (видети 3.4.1.1). Међутим, реч кључеви не треба да се користи када се издвајају чланови да служе у другим позивима, укључујући саветнике у председништвима.

18.11.1

Ко врши издвајање

Издвајање врши носилац Мелхиседековог свештенства. Он мора добити одобрење од вође који носи одговарајуће кључеве свештенства. Они који су овлашћени да врше издвајање наведени су у одељку 30.8. Старешина не треба да говори или да стоји у кругу када се особа издваја за службу која захтева да буде високи свештеник.

Под вођством председавајућег вође, један или више носилаца Мелхиседековог свештенства могу учествовати у издвајању. Председници се издвајају пре својих саветника.

Председавајући вођа може дозволити оцу који има Мелхиседеково свештенство да стоји у кругу за издвајање своје жене или деце чак и ако није у потпуности храмски достојан (видети одељак 18.3).

18.11.2

Упутства

Један или више овлашћених носилаца Мелхиседековог свештенства лагано стављају руке на главу особе. Затим један говори:

1. Позива особу њеним пуним именом и презименом.

2. Изјављује да делује влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Издваја особу за дужност у кочићу, одељењу, већу или разреду.

4. Поверава кључеве ако особа треба да их прими.

5. Говори речи благослова под вођством Духа.

6. Завршава у име Исуса Христа.

18.12

Посвећење уља

Носиоци Мелхиседековог свештенства морају посветити маслиново уље пре него што се користи за помазање болесних или унесрећених (видети Јаков 5:14). Ниједно друго уље се не може користити.

Бочице за уље су доступне на страници store.ChurchofJesusChrist.org.

Чланови не би требало да конзумирају посвећено уље или да га стављају на повређени део тела.

18.12.1

Ко обавља обред

Један или више носилаца Мелхиседековог свештенства могу посветити уље. Они не морају да траже одобрење од свештеничког вође.

18.12.2

Упутства

Да би посветио уље, носилац Мелхиседековог свештенства:

1. Држи отворену посуду са маслиновим уљем.

2. Обраћа се Небеском Оцу као у молитви.

3. Изјављује да делује влашћу Мелхиседековог свештенства.

4. Посвећује уље (не посуду) и издваја га за помазање и благослов болесних и унесрећених.

5. Завршава у име Исуса Христа.

18.13

Послуживање болеснима

Послуживање болеснима „полагањем руку” има два дела: помазивање уљем и печаћење помазања благословом. Ако посвећено уље није доступно, благослов се може дати влашћу Мелхиседековог свештенства без помазања.

18.13.1

Ко даје благослов

Само достојни носиоци Мелхиседековог свештенства могу послуживати болеснима или унесрећенима. Они не морају да траже одобрење од свештеничког вође. Ако је могуће, отац који носи Мелхиседеково свештенство послужује болесним члановима своје породице.

Обично, један или више носилаца Мелхиседековог свештенства послужују болеснима. Међутим, један може изводити и помазање и печаћење.

18.13.2

Упутства

Помазање уљем врши носилац Мелхиседековог свештенства. Он:

1. Ставља кап посвећеног уља на главу особе.

2. Лагано полаже руке на главу особе и обраћа се особи пуним именом и презименом.

3. Изјављује да делује влашћу Мелхиседековог свештенства.

4. Изјављује да помазује уљем које је посвећено за помазање и благослов болесних и унесрећених.

5. Завршава у име Исуса Христа.

За печаћење помазања, један или више носилаца Мелхиседековог свештенства лагано стављају руке на главу особе. Затим онај који печати помазање:

1. Позива особу њеним пуним именом и презименом.

2. Изјављује да печати помазање влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Говори речи благослова под вођством Духа.

4. Завршава у име Исуса Христа.

18.14

Благослови утехе и савета, укључујући очев благослов.

18.14.1

Ко даје благослов

Носилац Мелхиседековог свештенства може дати благослов утехе и савета члановима породице и другима који га затраже.

Отац који носи Мелхиседеково свештенство може дати очев благослов својој деци. Родитељи подстичу своју децу да траже очев благослов у време потребе. Очеви благослови могу се сачувати за личну употребу.

Носилац Мелхиседековог свештенства не треба да тражи одобрење од свештеничког вође да би дао благослов утехе и савета или очев благослов.

18.14.2

Упутства

Да би дао благослов утехе и савета или очев благослов, један или више носилаца Мелхиседековог свештенства лагано стављају своје руке на главу особе. Затим један говори:

1. Позива особу њеним пуним именом и презименом.

2. Изјављује да се благослов врши влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Говори речи благослова, утехе, и савета под вођством Духа.

4. Завршава у име Исуса Христа.

18.15

Посвећење домова

Чланови Цркве могу да посвете своје домове влашћу Мелхиседековог свештенства.

18.15.2

Упутства

Да би посветио дом, носилац Мелхиседековог свештенства:

1. Обраћа се Небеском Оцу као у молитви.

2. Изјављује да делује влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Посвећује дом као свето место где може да пребива Свети Дух и изговара друге речи вођен Духом.

4. Завршава у име Исуса Христа.

18.16

Посвећење гробова

18.16.1

Ко посвећује гроб

Особа која посвећује гроб треба да носи Мелхиседеково свештенство и има овлашћење од свештеничког вође који води службу.

18.16.2

Упутства

Да би посветио гроб, носилац Мелхиседековог свештенства:

1. Обраћа се Небеском Оцу као у молитви.

2. Изјављује да делује влашћу Мелхиседековог свештенства.

3. Посвећује и освештава гробно место као почивалиште покојниковог тела.

4. Моли се да то место буде посвећено и заштићено до Васкрсења (где је прикладно).

5. Моли Небеског Оца да пружи утеху породици и исказује мисли под вођством Духа.

6. Завршава у име Исуса Христа.

Ако је тело члана Цркве кремирано, председавајући на основу расуђивања одлучује да ли да посвети место где се пепео чува.

18.17

Патријаршки благослови

Сваки достојан, крштени члан има право да прими патријаршки благослов, који обезбеђује надахнуте смернице од Небеског Оца (видети 1. књига Мојсијева 48:14–16; 49; 2. Нефи 4:3–11).

Бискуп или надлежни саветник интервјуише чланове који желе да приме патријаршки благослов. Ако је члан достојан, онај који интервјуише припрема препоруку за Патријаршки благослов. Он је шаље преко Patriarchal Blessing SystemChurchofJesusChrist.org на .

Особа која издаје препоруку за Патријаршки благослов гарантује да је члан довољно зрео да разуме значај и свету природу благослова.

18.17.1

Примање патријаршког благослова

Након што добије препоруку, члан контактира са патријархом да закаже термин за примање патријаршијског благослова. Заказаног дана члан треба да оде код патријарха са молитвеним ставом и у недељној одећи.

Сваки патријаршки благослов је свет, поверљив и лични. Стога се даје насамо, осим за ограничен број чланова породице који могу бити присутни.

Особа која прими патријаршки благослов треба да чува његове речи, да размишља о њима и да живи да би била достојна да прими обећане благослове у овом животу и у вечности.

Чланови Цркве не треба да упоређују благослове и да их деле осим са блиским члановима породице. Патријаршки благослови не би требало да се читају на црквеним састанцима и осталим јавним окупљањима.