22.

22. Обезбеђивање материјалних потреба и изграђивање самосталности

22.0

Увод

Чланови Цркве заветују се да ће „носит[и] бремена један другом… туг[овати] са онима који тугују… и тешит[и] оне којима је утеха потребна” (Мосија 18:8–9).

Члановима Цркве се такође саветује да марљивим радом и уз помоћ Господа јачају сопствену самосталност. Самосталност је способност, посвећеност и напор да се себи и породици обезбеде духовне и материјалне животне потребе.

---

ПОЈЕДИНАЧНИ И ПОРОДИЧНИ НАПОРИ

---

22.1

Изграђивање самосталности

Уз Господњу помоћ, чланови изграђују самосталност на следеће начине:

• Развијају духовну, физичку и емоционалну снагу.

• Стичу образовање и налазе запослење.

• Побољшавају материјалну спремност.

22.1.4

Материјална спремност.

Света писма поучавају о важности спремности (видети Језекиљ 38:7; Учење и завети 38:30). Члановима се саветује да се припреме како би могли да брину о себи, својим породицама и другима у временима потребе.

Чланови увећавају своју финансијску спремност када:

• Плаћају десетину и прилоге (видети Малахија 3:8–12).

• Елиминишу и избегавају дугове у мери у којој је то могуће.

• Припремају се и живе у оквиру буџета.

• Штеде за будућност.

• Стичу прикладно образовање које ће им помоћи да обезбеде себе и своје породице (видети одељак 22.3.3).

Спремност такође укључује израду плана како се бринути о основним потребама током ванредне ситуације. Чланови се подстичу да праве и краткорочне и дугорочне залихе хране, воде и других потрепштина.

22.2

Послуживати онима са материјалним и емоционалним потребама

Господњи ученици су поучени да „љубе… и да служе једни другима” и да „пома[жу] онима којима је… потребна помоћ” (Мосија 4:15–16). Чланови настоје да виде друге онако како их Спаситељ види, са разумевањем њихових јединствених способности и потреба. Ове потребе могу укључивати храну, одећу, становање, образовање, запослење, физичко здравље и емоционална добробит.

22.2.1

Господње складиште

Сва средства која су Цркви на располагању за помоћ онима са материјалним потребама називају се Господњим складиштем (видети Учење и завети 82:18–19). Она укључује пружање времена, талената, саосећања, материјалних и финансијских средстава чланова за помоћ онима у потреби.

Господње складиште постоји у сваком одељењу и кочићу. Вође често могу помоћи појединцима и породицама да пронађу решења за своје потребе ослањајући се на знање, вештине и услуге које нуде чланови одељења и кочића.

22.2.2

Закон поста и посни приноси

Господ је успоставио закон о посту и посним приносима да би благословио свој народ и да би им обезбедио начин да служе онима у потреби. Чланови се приближавају Господу и стичу духовну снагу када живе по закону поста. (Видети Исаија 58:6–12; Малахија 3:8–12.)

Пост се може спроводити било када. Међутим, чланови обично користе први Шабат у месецу као дан поста. Посни дан обично укључује следеће:

• Молитву

• Боравак без хране и пића у року од 24 часа (ако је то физички изводљиво)

• Плаћање великодушног посног приноса

Посни принос је прилог за помоћ онима у потреби. Када чланови посте, они су позвани да дају прилог који је најмање једнак вредности оброка које нису појели.

Чланови могу дати свој посни принос и попуњен образац за десетину и друге прилоге бискупу или једном од његових саветника. У неким областима, могудати своје прилоге онлајн.

---

НАПОРИ ВОЂА

---

22.3

Образац за изградњу самосталности и послуживање онима у потреби

22.3.1

Проналажење оних у потреби

Бискуп има свету одговорност да проналази оне у потреби и брине о њима (видети Учење и завети 84:112). Други који имају важну улогу у помагању бискупу у овој одговорности су:

• Браћа и сестре послужитељи.

• Председништва Потпорног друштва и већа старешина.

• Бискупови саветници.

• Други чланови савета одељења.

22.3.2

Помоћ члановима да процене и одговоре на краткорочне потребе

Чланови настоје да задовоље своје основне потребе сопственим напорима и уз помоћ шире породице. Када је ово недовољно, члановима ће можда требати помоћ из других извора као што су:

• Средства државе и заједнице (видети одељак 22.12).

• Помоћ цркве.

Помоћ Цркве може укључивати помоћ за краткорочне потребе као што су храна, средства за хигијену, одећа, становање или друге основне ствари. Бискупи могу користити посни принос да одговоре на ове потребе. Тамо где су бискупове поруџбине доступне, бискупи их углавном користи за обезбеђивање хране и других основних средстава (видети „Бискупове поруџбине и препоруке” у Изворима за вође и књиговође [ИВК]).

22.3.3

Помоћ члановима у стицању дугорочне самосталности

Члановима ће можда бити потребна стална подршка за решавање дугорочних изазова. Образовање, стручна обука или други извори могу им помоћи да стекну самосталност и да задовоље своје дугорочне потребе.

План за стицање самосталности помаже члановима да препознају своје способности и потребе. Такође, помаже им да препознају корисне изворе. Овај план треба да се користи сваки пут када се разматра додела помоћи.

22.3.4

Послуживање онима са емоционалним потребама

Многи чланови доживљавају емоционалне изазове. Браћа и сестре послужитељи и вође одељења могу бити од кључног значаја у помагању члановима са овим изазовима.

22,4

Начела за добијање црквене помоћи

Уз Господњу помоћ, чланови настоје да обезбеде себе и своје породице.

Помоћ Цркве има за циљ да помогне члановима да развију независност, а не зависност. Свака пружена помоћ треба да ојача чланове у њиховим напорима да постану самостални.

22.4.1

Подстицање личне и породичне одговорности

Вође уче да појединци и породице имају примарну одговорност за сопствено материјално, емоционално и духовно благостање.

Пре него што пружи помоћ Цркве, бискуп (или други вођа или члан кога он одреди) разматра са члановима која средства користе да би задовољили њихове потребе.

22.4.2

Обезбеђивање материјалне помоћи за суштинске потребе

Циљ црквене помоћи је да привремено задовољи основне потребе док чланови настоје да постану самостални.

Бискупи треба да добро расуђују и траже духовно усмерење када разматрају количину и трајање дате помоћи. Требало би да буду саосећајни и великодушни, али да не стварају зависност.

22.4.3

Обезбеђивање средстава или услуга уместо давање готовине

Ако је могуће бискуп треба да избегава да даје готовину. Уместо тога, требало би да користи посни принос или бискупове поруџбине да би члановима обезбедио намирнице или услуге. Чланови тада могу користити сопствени новац за плаћање других потреба.

Када то није довољно, бискуп може помоћи тако што ће користити посни принос за привремено плаћање основних рачуна (видети 22.5.2).

22.4.4

Нуђење прилика за рад и служење

Бискупи позивају оне који примају помоћ да раде или служе у мери у којој могу. Ово помаже члановима да одрже осећај достојанства. То такође повећава њихову способност да буду самостални.

22.4.5

Држање информације о црквеној помоћи поверљивом

Бискупи и друге вође одељења чувају поверљивим све информације о члановима којима можe бити потребна помоћ Цркве. Ово штити приватност и достојанство чланова.

22.5

Смернице за добијање црквене помоћи

Црквене вође треба да се придржавају смерница наведених у овом одељку када пружају помоћ путем посних приноса или бискупових поруџбина за храну и друга основна средства.

22.5.1

Смернице у вези са примаоцима црквене помоћи

22.5.1.1

Помоћ члановима одељења

Уопштено, чланови који примају помоћ Цркве треба да живе у границама одељења и да имају свој члански запис у одељењу. Помоћ се може дати без обзира на то да ли члан редовно присуствује црквеним састанцима или се придржава црквених мерила.

22.5.1.2

Помоћ бискупима и председницима кочића

Потребно је писмено одобрење председника кочића пре него што бискуп може да користи посне приносе или да одобри бискупу поруџбину за себе или своју породицу.

22.5.1.4

Помоћ особама које нису чланови Цркве

Особе које нису чланови Цркве обично се упућују на помоћ изворима локалне заједнице. У ретким приликама, вођен Духом, бискуп им може помоћи из посних приноса или бискупових наруџбина.

22.5.2

Смернице за коришћење посног приноса

22.5.2.1

Медицинска или друга здравствена нега

Свака област Цркве има утврђена ограничења за коришћење посних приноса за плаћање медицинских, стоматолошких или трошкова за одржање менталног здравља.

За дозвољене износе и смернице, видети „Use of Fast Offerings for Medical Expenses [Коришћење посног приноса за медицинске трошкове]”.

22.5.2.3

Враћање средстава из посног приноса

Чланови не враћају помоћ из посног приноса коју су примили од Цркве.

22.5.2.4

Износи трошкова посног приноса одељења

Бискупи не треба да ограничавају помоћ из посног приноса члановима одељења на суму или прилоге који су сакупљени у оквиру одељења.

22.5.3

Смернице о плаћањима

Ако је могуће, плаћања треба да се врше директно предузећима која обезбеђују средства и услуге.

22.5.4

Смернице о плаћањима од којих би бискуп или председник кочића имали користи

Када члановима пружа помоћ из посног приноса, бискуп не сме да користи средства за плаћање добара или услуга на начин који би њему лично био од користи.

Ако би исплата из посног приноса за члана била од користи председнику кочића или предузећу у његовом власништву, потребно је одобрење председништва области.

22.6

Улоге вођа одељења

22.6.1

Бискуп и његови саветници

Бискуп има свету одговорност да налази оне у материјалним потребама и брине о њима (видети Учење и завети 84:112). Он рделегира већи део овог посла председништвима Потпорног друштва и већа старешина. Међутим, одређене дужности врши само бискуп. На пример, бискуп:

• Одређује врсту, количину и дужину сваке материјалне помоћи која се даје.

• Одобрава помоћ из посног приноса (видети одељке 22.4 и 22.5) и бискупове поруџбине за храну и остале основне намирнице (видети одељак 22.13).

• Лично прегледа планове за стицање самосталности чланова. Одређује друге вође одељења да по потреби прате те планове.

Бискуп и његови саветници имају следеће дужности:

• Поучавају о начелима и благословима који су у вези са (1) бригом за оне који имају материјалне и емоционалне потребе и (2) стицањем самосталности (видети одељак 22.1).

• Поучавају о закону поста и подстичу чланове да дају издашни посни принос (видети одељак 22.2.2).

• Надгледају сакупљање и завођење посног приноса (видети 34.3.2).

22.6.2

Председништва Потпорног друштва и већа старешина.

Под вођством бискупа, председништва Потпорног друштва и већа старешина имају кључну улогу у бризи о онима у потреби у одељењу (видети 8.2.2 и 9.2.2). Ове вође поучавају чланове одељења да:

• Послужују онима у потреби.

• Живе по закону поста.

• Изграђују самосталност.

• Увећавају личну и породичну спремност.

22.6.3

Браћа или сестре послужитељи

Помоћ за духовне и материјалне потребе често почиње са браћом и сестрама послужитељима (видети 21.1). Они извештавају о потребама оних којима служе у својим председништвима већа старешина или Потпорног друштва у интервјуима са послужитељима и у другим случајевима. Они могу делити потребе које су поверљиве директно са бискупом.

22.7

Улога одељенског савета

Важна улога одељенског савета је да планира како да се брине о онима којима је потребна помоћ и да им помогне да се ослањају на себе (видети одељак 4.4). Чланови савета заснивају ове планове на информацијама добијеним из интервјуа са послужитељима и из својих личних контаката са онима у потреби. У расправи о потребама чланова, савет поштује жеље свакога ко тражи поверљивост.

22.8

Улога савета младих одељења

Једна од сврха савета младих одељења је да помогне младима да постану посвећени следбеници Исуса Христа (видети 29.2.6).

Под вођством бискупства, савет младих одељења планира начине за служење онима у потреби у свом одељењу и заједници.