27.

Храмски обреди за живе

27.0

Увод

Храм је дом Господњи. Усмерава нас на Спаситеља, Исуса Христа. У храмовима учествујемо у светим обредима и склапамо завете са Небеским Оцем који нас вежу за Њега и за нашег Спаситеља. Ови завети и обреди припремају нас да се вратимо у присуство Небеског Оца и да будемо заједно запечаћени као породице у вечности.

У храмским заветима и обредима, „објављује [се] моћ божанске природе” (видети Учење и завети 84:20).

Храмски завети и обреди су свети. О симболима који су у вези са храмским заветима не би требало да се разговара ван храма. Нити да кршимо обећање дато у храму да нећемо открити свете информације. Међутим, можемо разговарати о основним сврхама и учењима храмских завета и обреда и духовним осећањима која имамо у храму.

Вође одељења и кочића разговарају о информацијама из овог поглавља са члановима који се припремају да приме обред даривања или печаћења.

27.1

Примање храмских обреда

27.1.1

Припрема за примање храмских обреда

Чланови треба да се духовно припреме за примање храмских обреда и склапање и поштовање храмских завета.

Родитељи имају основну одговорност да помажу својој деци да приме храмске обреде. Вође одељења и кочића, браћа и сестре послужитељи, и чланови шире породице подржавају родитеље у овој улози.

temples.ChurchofJesusChrist.orgИзвори за припрему чланова да приме храмске обреде доступни су на .

Чланови који се припремају да приме сопствено даривање или да буду запечаћени за супружника подстичу се да учествују на курсу за храмску припрему (видети 25.2.8).

27.1.3

Чланови који имају физичке сметње

Достојни чланови који имају физичке сметње могу примити све храмске обреде. Ови чланови се подстичу да долазе у храм са дариваним рођацима или пријатељима истог пола који им могу помоћи. Ако чланови не могу да присуствују са чланом породице или пријатељем, могу унапред да позову храм да виде шта се може учинити.

27.1.4

Помоћ у превођењу или тумачењу

Ако је члановима потребна помоћ у превођењу или тумачењу, требало би да контактирају са храмом унапред да виде да ли је доступна.

27.1.5

Врста облачења за одлазак у храм

Када иду у храм, чланови би требало да носе одећу коју обично носе на састанак причести.

За информације о одећи која се носи за храмски брак или печаћење видети 27.3.2.6.

Видети одељак 38.5 за информацију о:

• Одећи коју треба носити током обреда даривања и печаћења.

• Добијању, ношењу и бризи о церемонијалној храмској одећи и гарментима.

27.1.6

Брига о деци

Деца треба да имају старију особу која их надгледа када су у храму. Храмски радници су доступни да надгледају децу само у следећим околностима:

• Ако се печате за родитеље

• Ако присуствују печаћењу својих живих браће или сестара, полубраће или полусестара, или полубраће или полусестара за њихове родитеље

27.1.7

Састанак са члановима након примања храмских обреда

Чланови често имају питања након примања храмских обреда. Даривани чланови породице, бискуп, друге вође одељења и браћа и сестре послужитељи састају се са члановима да разговарају о њиховом храмском искуству.

temples.ChurchofJesusChrist.orgИзвори за одговоре на питања доступни су на .

27.2

Даривање

Реч даривање значи примање „дара”. Храмско даривање је дословно дар од Бога којим Он благосиља своју децу. Неки од дарова које чланови примају преко храмског даривања укључују:

• Веће знање о Господњој сврси и учењима.

• Моћ да се чини све оно што Небески Отац жели да Његова деца чине.

• Божанско усмерење када се служи Господу, њиховим породицама и другима.

• Увећану наду, утеху и мир.

Испуњење ових благослова зависи од верности Јеванђељу Исуса Христа.

Даривање се прима из два дела. У првом делу, особа прима припремни обред назван уводни обред. Уводни обред се састоји од три обреда: прање, помазање и одевање (видети 2. књига Мојсијева 29:4–9). Укључује посебне благослове који су у вези са божанским наслеђем и потенцијалом особе.

Током уводног обреда, члан се заветује да ће носити храмски гармент. Гармент представља његов или њен лични однос са Богом и обећање да ће поштовати завете склопљене у храму. Када су чланови верни заветима и носе гармент прикладно током свог живота, он такође служи као заштита. За информације о ношењу и старању о гарментима, видети 38.5.5.

У другом делу даривања, поучава се о плану спасења који укључује Стварање, Пад Адама и Еве, Помирење Исуса Христа, Отпадништво, и Обнову. Чланови исто тако примају упутство како да се врате у Господње присуство.

У даривању, чланови се позивају да склопе свете завете на следећи начин:

• Да живе по закону послушности и труде се да поштују заповести Небеског Оца.

• Да поштују закон жртве, што значи жртвовање да би подржали Господње дело и да се кају срца скрушеног и духа раскајаног.

• Да се покоравају закону Јеванђеља Исуса Христа.

• Да се држе закона чедности, што значи да се уздржавају од сексуалних односа ван законског брака између мушкарца и жене, који је по Божјем закону.

• Да се држе закона посвећења, што значи да ће чланови посвећивати своје време, таленте, и све чиме их је Господ благословио изградњи Цркве Исуса христа на земљи.

Заузврат, Небески Отац обећава да ће они који остану верни својим заветима бити даривани „моћу са висина” (Учење и завети 38:32, 38; такође видети Лука 24:49; Учење и завети 43:16).

27.2.1

Ко може да прими даривање

Сви урачунљиви одрасли чланови Цркве позивају се да се припреме и приме сопствено даривање. Сви предходни обреди морају да буду извршени и забележени пре него што чланови приме даривање (видети 26.3.1).

27.2.1.1

Новокрштени чланови

Достојни одрасли нови чланови могу примити своје даривање најраније једну годину од датума свог потврђења.

27.2.1.2

Чланови који имају недариваног супружника

Достојан члан/чланица чији супруг/супруга није дартиван/даривана може примити своје даривање када су задовољени следећи услови:

• Супружник који није дариван даје свој пристанак.

• Члан, бискуп и председник кочића уверени су да одговорност преузета храмским заветима неће пореметити брак.

Ови услови важе без обзира да ли је супружник члан Цркве или није.

27.2.1.3

Чланови који имају интелектуалне сметње

Чланови који имају интелектуалне сметње могу примити сопствено даривање ако:

• Су примили све предходне обреде (видети 26.3.1).

• Имају интелектуални капацитет да разумеју, склопеи држе повезане завете.

Бискуп се саветује са чланом и, где је то применљиво, са његовим/њеним родитељима. Он исто тако тражи упутство од Духа. Може се саветовати са председником кочића.

27.2.2

Одлука када примити даривање

Одлука о примању даривања је лична и треба је донети уз молитву. Даривање је благослов моћи и откривења свима који се припреме да га приме. Чланови могу изабрати да приме сопствено даривање када задовоље све даље наведене услове:

• Имају најмање 18 година.

• Завршили су или више не похађају средњу школу или слично.

• Пуна година је прошла од њиховог потврђења.

• Осећају жељу да приме и поштују свете храмске завете током свог живота.

Чланови који су примили позив за мисију или се припремају за печаћење у храму треба да приме даривање.

Пре издавања храмске препоруке за лично примање даривања члана, бискуп и председник кочића треба да осете да је особа спремна да разуме свете храмске завете и држи их. Ова подобност се одређује појединачно за сваку особу.

27.2.3

Планирање и заказивање даривања

27.2.3.1

Примање препоруке за обреде за живе

Члан мора да прими препоруку за обреде за живе да би ушао у храм и примио даривање. За више информација о овим препорукама, видети 26.5.1.

27.2.3.2

Контактирање са храмом

Чланови који планирају да приме даривање треба да контактирају са храмом унапред да закажу обред.

27.2.3.3

Пратиоци чланова који примају даривање

Чланови који примају сопствено даривање могу позвати дариваног члана истог пола да буде пратилац и помаже му током сесије даривања. Пратилац треба да има важећу храмску препоруку. Ако је потребно, храм може обезбедити пратиоца.

27.3

Печаћење мужа и жене

Храмско печаћење спаја мужа и жену за време и сву вечност. Они ће примити ове благослове ако су верни заветима склопљеним у храму. Преко овог обреда, њихова деца могу, такође, бити део њихове вечне породице.

Црквене вође охрабрују чланове да се припреме да се венчају и запечате у храму. Тамо где се храмски бракови законски не признају, овлашћене црквене вође или други могу обавити цивилно венчање које прати храмско печаћење (видети одељак 38.3). Овај образац се, такође, може применити када храмски брак може да изазове осећај искључености родитеља или уже породице јер не могу да присуствују храмској церемонији.

27.3.1

Ко може да буде запечаћен у храму

Сви урачунљиви чланови Цркве који нису у браку позивају се да се припреме за храмско печаћење. Они који су цивилно венчани охрабрују се да се запечате за време и вечност у храму чим се припреме. Чланови морају да буду даривани пре него што могу да се печате (видети одељак 27.2).

Парови који су венчани у храму морају бити (1) венчани цивилно пре печаћења или (2) венчани и запечаћени на истој храмској церемонији. Видети 27.3.2.

27.3.1.2

Чланови који имају интелектуалне сметње

Чланови који имају интелектуалне сметње могу бити запечаћени за свог супружника, вереника или вереницу ако:

• Су примили све предходне обреде, укључујући даривање (видети 27.2.1.3).

• Имају интелектуални капацитет да разумеју, склопеи држе повезане завете.

Бискуп се саветује са чланом/чланицом и са његовом/њеним супругом, вереником или вереницом. Он исто тако тражи упутство од Духа. Може се саветовати са председником кочића.

27.3.2

Планирање и заказивање храмског венчања или печаћења

27.3.2.1

Примање препоруке за обреде за живе

Члан/чланица мора да прими препоруку за обреде за живе да би се запечатио/запечатила за супругу/супруга. За информације о овим препорукама, видети одељак 26.3.

27.3.2.2

Контактирање са храмом

Чланови који планирају да се венчају или печате за супружнике треба да контактирају са храмом унапред да би заказали обред.

27.3.2.3

Поседовање венчаног листа

Пре склапања брака, пар мора да добије легалну дозволу за венчање која важи тамо где ће се брак склопити. Ако пар планира да се венча и запечати током исте церемоније, у храм морају донети важећу дозволу за венчање.

Парови који се печате након грађанског брака не морају да носе дозволу за венчање у храм. Уместо тога, они дају датум и место свог грађанског брака као део поступка потврђивања записа.

27.3.2.4

Пратиоци младе и младожење

Даривана сестра може се придружити млади као помоћ у соби за облачење. Даривани брат може чинити исто то за младожењу. Пратилац треба да има важећу храмску препоруку. Ако је потребно храм може обезбедити пратиоца.

27.3.2.5

Ко изводи храмско венчање или печаћење

Храмско венчање или печаћење обично изводи вршилац печаћења који је надлежан за храм где ће пар бити венчан или запечаћен. Ако члан породице или познаник има власт печаћења и додељен је храму где ће се пар венчати или запечатити, они га могу позвати да обави венчање или печаћење.

27.3.2.6

Прикладна одећа за храмско венчање или печаћење

Младина одећа. Младина хаљина која се носи у храму треба да буде бела, скромног дизајна и тканине и без претераних украса. Такође треба да покрије храмски гармент. Прозирна тканина треба да има подставу.

Да би била у складу са другим хаљинама које се носе у храму, хаљина младе треба да има дуге рукаве или три-четврт рукаве. Хаљине не би требало да имају шлеп осим ако се не могу причврстити или уклонити за церемонију печаћења.

Храм може да обезбеди хаљину по потреби или жељи.

Младожењина одећа. Младожења носи нормалну храмску одећу током венчања и церемоније печаћења (видети 38.5.1 и 38.5.2).

Одећа гостију. Они који присуствују венчању или церемонији печаћења треба да носе одећу сличну оној коју би носили на причесном састанку. Чланови који долазе на печаћење директно са сесије даривања могу носити церемонијалну храмску одећу.

Цвеће. Пар и њихови гости не треба да носе цвеће током венчања или церемоније печаћења.

27.3.2.7

Размена прстења након храмског венчања или печаћења

Размена прстења није део церемоније храмског печаћења. Међутим, парови могу разменити прстење након церемоније у соби за печаћење Парови не би требало да размењују прстење у било које друго време или на месту у храму или у оквиру храма.

Парови који су венчани и запечаћени на истој церемонији могу касније да замене прстење како би угодили члановима породице који нису били у могућности да присуствују храмском венчању. Размена не би требало да требало да подсећа на ниједан део храмског венчања или церемонију печаћења. Пар не треба да размењује завете након венчања или печаћења у храму.

Парови који су венчани цивилно пре него што су запечаћени у храму могу разменити прстење на својој грађанској церемонији, приликом печаћења у храму или на обе церемоније.

27.3.4

Ко може присуствовати храмском венчању или печаћењу

Парови треба да позову само блиске чланове породице и пријатеље на храмско венчање или печаћење. Урачунљиви чланови би за присуство морали да буду даривани и да имају важећу храмску препоруку.

Председник кочића може овластити особу која није крштена или даривана због интелектуалних сметњи да посматра храмски брак или печаћење своје живе браће и сестара. Особа мора:

• Имати најмање 18 година.

• Бити у стању да буде побожна током церемоније.

Председник кочића пише писмо у ком изјављује да је особа овлашћена да посматра печаћење. Ово писмо се показује у храму.

27.4

Печаћење живе деце за живе родитеље

Деца која се роде након што је њихова мајка запечаћена за мужа у храму, рађају се у завету тог печаћења. Они не морају да прођу кроз обред печаћења за родитеље.

Деца која нису рођена у завету могу постати део вечне породице тако што ће бити запечаћена за своје родитеље или усвојитеље. Ова деца имају право на исте благослове као и она која су рођена у завету.

27.4.2

Контактирање са храмом

Пар који жели да буде запечаћен са својом децом, или деца која желе да буду запечаћена са својим преминулим родитељима, треба да контактирају са храмом унапред како би заказали обред.