38.

Црквена правила и смернице

38.1

Учешће у Цркви

Наш Небески Отац воли своју децу. „Сви су пред Богом једнаки”, и Он позива све „да дођу к њему и да узму удела у доброти његовој” (2. Нефи 26:33).

38.1.1

Присуствовање на црквеним састанцима

Сви су добродошли да присуствују причесним састанцима, другим недељним састанцима и друштвеним догађајима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Председавајуће надлежно лице је одговорно да осигура да сви који присуствују поштују свето окружење.

Они који присуствују треба да избегавају ометања или ремећења која су у супротности са богослужењем или другим сврхама састанка. Треба поштовати све захтеве за узрастом и понашањем на различитиим црквеним састанцима и догађајима. То захтева уздржавање од отвореног слободног понашања и од облачења или дотеривања које скреће пажњу. Такође, забрањује давање политичких изјава или говор о сексуалној оријентацији или другим личним особинама на начин који ремети састанке усредсређене на Спаситеља.

Ако постоји неприкладно понашање бискуп или председник кочића даје савет насамо и у духу љубави. Он подстиче оне чије је понашање неприкладно за ту прилику да се усредсреде на допринос у одржавању простора светим за све присутне, са посебним нагласком на дубоко поштовање Небеског Оца и Спаситеља.

Састајалишта цркве остају приватно власништво које подлеже правилима Цркве. Особе које нису спремне да следе ове смернице биће са поштовањем замољене да не присуствују црквеним састанцима и догађајима.

38.2

Правила за обреде и благослове

Опште информације о обредима и благословима налазе се у 18. поглављу. Информације о храмским обредима налазе се у 27. и 28. поглављу. Бискупи могу контактирати са председником кочића ако имају питања. Председници кочића могу контактирати са обласним председништвом ако имају питања.

38.3

Грађански брак

Црквене вође охрабрују чланове да се квалификују за храмски брак и да се венчају и запечате у храму. Ако дозвољавају локални закони, црквене вође могу, ипак, обављати грађанска венчања.

Грађанска венчања треба да се изводе у складу са законима места где се венчање обавља.

38.3.1

Ко може обављати грађанско венчање

Када то дозвољава локални закон, следећа црквена службена лица која тренутно служе могу деловати у свом позиву да обаве церемонију грађанског венчања:

• Председник мисије

• Председник кочића

• Председник подручја

• Бискуп

• Председник огранка

Ова службена лица могу обављати грађанско венчање само између мушкарца и жене. Морају се такође испунити сви следеће услови:

• Млада или младожења је члан/чланица Цркве или има спреман датум за крштење.

• Члански запис младе или младожење је, или ће бити након крштења у црквеној јединици у којој председава службено лице.

• Службено лице Цркве је законски овлашћено да обави грађанско венчање у надлежности где ће се венчање догодити.

38.3.4

Грађанска венчања у црквеним објектима

Церемонија венчања може да се одржи у црквеном објекту ако то не ремети распоред редовних црквених служби. Свадбе не би требало да се одржавају суботом или понедељком увече. Венчања која се изводе у Цркви треба да буду једноставна и скромна. Музика треба да буде света, побожна и радосна.

Венчања се могу обавити у капели, просторији за културу или другој прикладној просторији. Венчања би требало да следе смернице за исправно коришћење састајалишта.

38.3.6

Церемонија грађанског венчања

Да би склопио грађански брак, службено лице Цркве се обраћа пару и каже: „Молим вас, ухватите се за десну руку. Затим каже: „[Пуно име и презиме младожење] и [пуно име и презиме младе], ухватили сте се за десну руку у знак завета које ћете сада склопити у присуству Бога и ових сведока.” (Пар може изабрати или именовати ове сведоке унапред.)

Службено лице се тада обраћа младожењи и пита: „[Пуно име и презиме младожење], да ли примаш [пуно име и презиме младе] за своју законито венчану супругу, и да ли својом слободном вољом и избором свечано обећаваш као њен пратилац и законито венчани супруг да ћеш приањати уз њу и ни уз једну другу; да ћете поштовати све законе, одговорности и обавезе које се односе на свето стање брака; и да ћеш је волети, поштовати и ценити све док сте обоје живи?”

Младожења одговара: „Да” или „Примам”.

Црквено службено лице се тада обраћа млади и пита: „[Пуно име и презиме младе], да ли примаш [пуно име и презиме младожење] за свог законитог венчаног супруга, и да ли својом слободном вољом и избором свечано обећаваш као његова пратња и законито венчана супруга да ћеш приањати уз њега и ни уз једнога другога; да ћете поштовати све законе, одговорности и обавезе које се односе на свето стање брака; и да ћеш га волети, поштовати и ценити све док сте обоје живи?”

Млада одговара: „Да” или „Примам”.

Црквено надлежно лице се затим обраћа брачном пару и каже: „На основу законских овлашћења која су ми дата као старешини Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, проглашавам вас, [име и презиме младожење] и [име и презиме младе], мужем и женом, законски и правоснажно венчанима за време ваших смртних живота.”

(Алтернативни ред речи за капелана који не служи као председавајуће црквено надлежно лице: „На основу законских овлашћења која су ми дата као капелану у [огранку војне или цивилне организације], проглашавам вас, [име и презиме младожење] и [име и презиме младе], мужем и женом, законски и правоснажно венчанима за време ваших смртних живота.”)

„Нека Бог благослови вашу заједницу радошћу у вашем потомству и дугим заједничким животом у срећи, и нека вас благослови да држите свете завете које сте склопили. Ове благослове призивам на вас у име Господа Исуса Христа, амен.”

Позив да се пољубе као муж и жена је необавезан, заснован на културним нормама.

38.4

Правила печаћења

Обреди печаћења у храму уједињују породице за вечност када се чланови труде да поштују завете које склопе када приме обред. Обреди печаћења укључују:

• Печаћење мужа и жене.

• Печаћење деце за родитеље.

Они који држе своје завете задржаће појединачне благослове које пружа печаћење. Ово важи чак и ако је супружник особе прекршио завете или је одступио од брака.

Верна деца која су запечаћена са родитељима или рођена у завету задржавају благослов вечног родитељства. Ово важи чак и ако њихови родитељи откажу печаћење брака, повуку чланство у Цркви или дају оставку на чланство.

Чланови треба да се саветују са својим бискупом ако имају питања о правилима печаћења. Бискуп контактира са председником кочића ако има питања. Председници кочића могу да контактирају са председништвом храма у свом храмском подручју, председништвом области или канцеларијом Првог председништва ако имају питања.

38.5

Храмско одевање и гарменти

38.5.1

Храмско одевање

Током обреда даривања и печаћења у храму, чланови Цркве носе белу одећу. Жене носе следећу белу одећу: хаљину дугих или три-четврт рукава (или сукњу и блузу дугих или три-четврт рукава), чарапе и ципеле или папуче.

Мушкарци носе следећу белу одећу: кошуљу дугих рукава, кравату или лептир машну, панталоне, чарапе и ципеле или папуче.

Током обреда даривања и печаћења у храму, чланови Цркве облаче додатну церемонијалну одећу преко своје беле одеће.

38.5.2

Добијање храмске одеће и гармената

Вође одељења и кочића охрабрују дариване чланове да набаве сопствену храмску одећу. Храмска одећа и гарменти могу се купити у црквеној дистрибутивној продавници или на store.ChurchofJesusChrist.org. Књиговође одељења и кочића могу помоћи члановима да наруче одећу.

38.5.5

Ношење гармената и брига о њима

Чланови који приме даривање склапају завет да ће носити храмски гармент читавог свог живота.

Храмски гармент подсећа на завете склопљене у храму и, када се правилно носи током целог живота, служиће као заштита од искушења и зла. Гармент треба да се носи испод спољне одеће. Гармент не треба скидати ради активности које се могу разумно обављати док га носите, и не треба га мењати да би се прилагодио различитим стиловима одевања. Даривана особа треба да тражи вођство Светог Духа да добије одговор на лична питања о ношењу гармента.

Ношење гармента је света повластица и спољашњи израз унутрашње посвећености да следимо Спаситеља Исуса Христа.

Питање је личних избора да ли се други доњи веш носи преко или испод храмског гармента.

Видети 26.3.3.

38.5.7

Одлагање гармената или церемонијалне храмске одеће

Да би се решили изношених гармената, чланови треба да исеку и униште ознаке. Чланови затим секу осталу тканину да се не би могло препознати да је био гармент. Преостала тканина се може бацити.

Чланови могу давати гарменте и храмску одећу која је у добром стању другим дариваним члановима.

38.5.8

Храмска одећа за сахрану

По могућству би преминуле дариване чланове требало сахранити или кремирати у храмској одећи. Ако култура или обичаји сахране то чине неприкладним или тешким, одећа се може савити и ставити поред тела.

Тело мушкарца се облачи у храмски гармент и следећу белу одећу: кошуљу дугих рукава, кравату или лептир машну, панталоне, чарапе и ципеле или папуче. Тело жене се облачи у храмски гармент и следећу белу одећу: хаљину дугих или три-четврт рукава (или сукњу и блузу дугих или три-четврт рукава), чарапе и ципеле или папуче.

Церемонијална храмска одеће се ставља на тело као што је поучено приликом даривања. Огртач се ставља на десно раме и веже канапом на левом боку. Кецеља се причвршћује око струка. Појас се ставља око струка и везује у машну преко левог кука. Мушка капа се обично ставља поред његовог тела све док не дође време да се затвори ковчег или сандук. Затим се капа ставља са машном изнад левог ува. Вео може бити навучен на јастук иза главе женске особе. Покривање лица жене велом пре сахране или кремације је опционо, како одреди породица.

38.6

Правила о моралним питањима

38.6.1

Абортус

Господ је заповедио: „Не убиј, нити чини ишта попут тога” (Учење и завети 59:6). Црква се противи абортусу према избору ради личне или друштвене погодности. Чланови не смеју да се подвргавају абортусу, обављају га, организују, плаћају, пристају на њега или га подстичу. Једини могући изузеци су када:

• Трудноћа је настала као резултат присилног силовања или инцеста.

• Надлежни лекар утврди да је живот или здравље мајке озбиљно угрожено.

• Надлежни лекар утврђује да фетус има озбиљне мане које неће дозволити беби да преживи после рођења.

Чак ни ови изузеци не оправдавају абортус по аутоматизму. Абортус је најозбиљнија ствар. О њему треба размишљати тек након што одговорна лица добију потврду кроз молитву. Чланови се могу саветовати са својим бискупима као део овог процеса.

38.6.2

Злостављање

Злостављање је малтретирање или занемаривање других на начин који узрокује физичку, сексуалну, емоционалну или финансијску штету. Став Цркве је да се злостављање не може толерисати ни у ком облику. Они који злостављају своје супружнике, децу, друге чланове породице или било кога другог крше Божје и људске законе.

Сви чланови, посебно родитељи и вође, подстичу се да буду опрезни и марљиви и да учине све што могу да заштите децу и друге од злостављања. Ако чланови сазнају за случајеве злостављања, пријављују их цивилним властима и саветују се са бискупом. Црквене вође треба озбиљно да схвате пријаве о злостављању и никада их не занемарују.

Сви одрасли који раде са децом и младима морају завршити обуку за заштиту деце и младих у року од месец дана од подржавања (видети ProtectingChildren.ChurchofJesusChrist.org). Треба да понове обуку сваке три године.

Када дође до злостављања, прва и непосредна одговорност црквених вођа је да помогну онима који су били злостављани и да заштите угрожене особе од будућег злостављања. Вође не треба да подстичу особу да остане у кући или окружењу у коме трпи злостављање или је несигурно.

38.6.2.1

Линија за помоћ код злостављања

У неким земљама, Црква је успоставила поверљиву линију за помоћ у случајевима злостављања да помогне председницима кочића и бискупима. Ове вође би требало одмах да позову линију за помоћ у вези са сваком ситуацијом у којој је особа можда била злостављана – или је у опасности да буде злостављана. Треба исто тако да је позову ако сазнају да члан гледа, купује или дистрибуира дечију порнографију.

У земљама које немају телефонску линију за помоћ, бискуп који сазна за злостављање треба да контактира са својим председником кочића. Председник кочића треба да тражи упутства обласног правног саветника обласне канцеларије.

38.6.2.2

Саветовање у случају злостављања

Жртве злостављања често трпе озбиљну трауму. Председници кочића и бискупи реагују са искреним саосећањем и емпатијом. Они дају духовни савет и подршку да би помогли жртви да превазиђе деструктивне последице злостављања.

Понекад жртве имају осећања стида или кривице. Жртве нису криве за грех. Вође помажу њима и њиховим породицама да разумеју Божју љубав и исцељење који долазе преко Исуса Христа и Његовог Помирења (видети Алма 15:8; 3. Нефи 17:9).

Председници кочића и бискупи треба да помогну онима који су починили злостављање да се покају и да престану са својим злостављачким понашањем. Ако је одрасла особа починила сексуални грех према детету, понашање може бити веома тешко променити. Процес покајања може бити веома дуг. Видети одељак 38.6.2.3 .

Поред добијања надахнуте помоћи од црквених вођа, жртвама, преступницима и њиховим породицама ће можда бити потребно стручно саветовање. За информацију, видети 31.3.6.

38.6.2.3

Злостављање деце или младих.

Злостављање деце и младих је посебно озбиљан грех (видети Лука 17:2). Како се овде наводи, злостављање деце и младих укључује следеће:

• Физичко злостављање: Наношење тешких телесних повреда физичким насиљем. Неке повреде можда неће бити видљиве.

• Сексуално злостављање или искоришћавање: Било која сексуална активност са дететом или младом особом или намерно дозвољавање или помагање другима да имају такву активност. Како се овде наводи, сексуално злостављање не укључује споразумни сексуални однос између двоје малолетника који су блиски по годинама.

• Емоционално злостављање: Коришћење радњи и речи које озбиљно нарушавају самопоштовање или личну вредности детета или младе особе. То обично укључује поновљене и континуиране увреде, манипулације и критике које понижавају и омаловажавају. То, такође, може укључивати грубо занемаривање.

• Дечја порнографија: Видети 38.6.6.

Ако бискуп или председник кочића сазна или сумња на злостављање детета или младе особе, одмах следи смернице у 38.6.2.1. Он, такође, предузима мере да помогне у заштити против даљег злостављања.

Савет за чланство и напомена у чланском запису су потребни ако особа злоставља дете или младе, како је објашњено у овом одељку. Такође видети 38.6.2.5 .

38.6.2.4

Злостављање супружника или друге одрасле особе.

Често не постоји јединствена дефиниција злостављања која се може применити у свим случајевима. Насупрот томе, постоји спектар озбиљности насилног понашања. Овај спектар се креће од повременог коришћења оштрих речи до наношења озбиљне повреде.

Ако бискуп или председник кочића сазна за злостављање супружника или друге одрасле особе, одмах следи упутства у 38.6.2.1. Такође предузима мере да помогне у заштити против даљег злостављања.

Вође траже вођство Духа како би утврдиле да ли је лично саветовање или савет за чланство најприкладнија мера за решавање злостављања. Такође могу да се посаветују са својим директним свештеничким вођом о мери. Међутим, свако злостављање супружника или друге одрасле особе које досегне нивое описане у наставку захтева одржавање савета за чланство.

• Физичко злостављање: Наношење тешких телесних повреда физичким насиљем. Неке повреде можда неће бити видљиве.

• Сексуално злостављање: Видети наведене ситуације у 38.6.18.3.

• Емоционално злостављање: Коришћење радњи и речи које озбиљно нарушавају самопоштовање или личну вредност. Оно обично укључује поновљене и континуиране увреде, манипулације и критике које понижавају и омаловажавају.

• Финансијско злостављање Искоришћавање некога финансијски. Ово може укључивати незаконито или неовлашћено коришћење имовине, новца или других вредности неке особе. Такође може укључивати стицање финансијске моћи над неким обманом. Може укључивати коришћење финансијске моћи као средства принуде.

38.6.2.5

Црквени позиви, храмске препоруке, и напомене у чланском запису

Члановима који су злостављали друге не би требало давати црквене позиве и можда неће имати храмску препоруку док се не покају и док се ограничења чланства у Цркви не уклоне.

Ако је особа сексуално злостављала дете или младу особу или је озбиљно злостављала дете или младу особу физички или емоционално, добиће забелешку у свом чланском запису. Она не сме да добије било који позив или задужење где су укључена деца или млади. Укључује и недобијање задатка послуживања у породици са младима и децом у дому. Такође укључује и да не буде у пару са младом особом приликом послуживања. Ова ограничења треба да остану на снази све док Прво председништво не одобри уклањање забелешке.

38.6.2.6

Савети кочића и одељења

На састанцима савета одељења и кочића, председништва кочића и бискупства редовно прегледаје црквена правила и смернице о спречавању злостављања и реаговању на њега. Вође и чланови савета траже вођство Духа о томе док поучавају и разговарају о овим осетљивим темама.

Чланови савета би такође требало да заврше обуку за заштиту деце и младих (видети 38.6.2).

38.6.2.7

Правна питања у вези са злостављањем

Ако су насилне активности члана прекршиле важећи закон, бискуп или председник кочића треба да подстиче члана да пријави ове активности особљу за спровођење закона или другим одговарајућим државним органима.

Црквене вође и чланови треба да испуне све законске обавезе да пријаве злостављање цивилним властима.

38.6.4

Контрола рађања

То је повластица брачних парова који су у стању да рађају децу да би обезбедили смртна тела за духовну децу Божју, коју су потом одговорни да негују и одгајају (видети 2.1.3). Одлука о томе колико деце имати и када их имати је дубоко лична и приватна. То треба оставити између пара и Господа.

38.6.5

Чедност и верност

Господњи закон чедности је:

• Уздржавање од сексуалних односа ван легалног брака између мушкарца и жене.

• Верност у браку.

Физичка блискост између мужа и жене треба да буде лепа и света. Од Бога је одређена за стварање деце и за изражавање љубави између мужа и жене.

38.6.6

Дечја порнографија.

Црква осуђује дечју порногрефију у било ком облику. Ако бискуп или председник кочића сазна за повезаност члана са дечјом порнографијом, одмах следи упутства у 38.6.2.1.

38.6.8

Сакаћење женских гениталија

Црква осуђује сакаћење женских гениталија.

38.6.10

Инцест

Црква осуђује било који облик инцеста. Како се овде наводи, инцест је сексуални однос између:

• Родитеља и детета.

• Деде или бабе и детета.

• Браће и сестара.

• Ујака/стрица/тече или ујне/стрине/тетке и сестрића/братанца или сестричине/братанице.

Како се наводи овде, дете, унуче, брат или сестра, братаница или сестричина и братанац или сестрић укључују биолошке, усвојитељске, хранитељске односе и односе очуха или маћехе.

Када је малолетник/малолетница жртва инцеста, бискуп или председник кочића позива црквену линију за помоћ у земљама где је доступна (видети 38.6.2.1). У другим земљама, председник кочића треба да тражи упутства обласног правног савета обласне канцеларије. Такође, охрабрује се да се саветује са особљем породичних служби или менаџером за добротворну помоћ и стицање самосталности у канцеларији области.

Члански савет Цркве и напомена у запису су потребни ако члан почини инцест. Инцест скоро увек захтева да Црква повуче нечије чланство.

Ако малолетник почини инцест, председник кочића контактира са канцеларијом Првог председништва ради усмерења.

Жртве инцеста често трпе озбиљну трауму. Вође реагују са искреним саосећањем и емпатијом. Они дају духовни савет и подршку да би им помогли да превазиђу деструктивне последице инцеста.

Понекад жртве имају осећања стида или кривице. Жртве нису криве за грех. Вође помажу њима и њиховим породицама да разумеју Божју љубав и исцељење који долазе преко Исуса Христа и Његовог Помирења (видети Алма 15:8; 3. Нефи 17:9).

Поред добијања надахнуте помоћи од црквених вођа, жртвама и њиховим породицама ће можда бити потребно стручно саветовање. За информација, видети 38.6.18.2.

38.6.12

Окултизам

Окултизам се усредсређује на таму и води ка превари. Уништава веру у Христа.

Окултизам укључује обожавање Сотоне. Може такође укључивати и музичке активности које нису у складу са Јеванђељем Исуса Христа. Такве активности укључују (али се не ограничавају на) прорицање судбине, клетве и поступке исцељења који су имитације Божје моћи свештенства (видети Морони 7:11–17).

Чланови Цркве не би требало да се упуштају у било који облик обожавања Сотоне или на било који начин да учествују у окултизму. Не би требало да се усредсређују на такве тамне теме у разговорима или на црквеним састанцима.

38.6.13

Порнографија

Црква осуђује порнографију у било ком облику. Коришћење порнографије било које врсте уништава појединачне животе, породице и друштво. Такође тера Духа Господњег. Чланови Цркве треба да избегавају све облике порнографског материјала и да се противе његовој производњи, ширењу и употреби.

Лично саветовање и неформална ограничења чланства су обично довољни када се помогне особи да се покаје за коришћење порнографије. Савети за чланство се обично не одржавају. Међутим, савет може бити неопходан због интензивне или неконтролосане употребе порнографије која је нанела значајну штету браку или породици члана (видети 38.6.5). Савет за чланство је потребан ако члан прави, дели, поседује или константно гледа порнографске слике деце (видети 38.6.6).

38.6.14

Предрасуде

Сви људи су деца Божја. Сви су браћа и сестре и део Његове божанске породице (видети „Породица: Проглас свету”). „Учинио је [Бог]… од једне крви сав род људски” (Дела 17:26). „Сви су пред Богом једнаки” (2. Нефи 26:33). Једна особа је „драгоцен[а] у очима Његовим као и друг[а]” (Јаков 2:21).

Предрасуде нису у складу са откривеном речју Божјом. Наклоност или немилост код Бога зависи од оданости Њему и Његовим заповестима, а не од боје коже или других особина особе.

Црква позива све људе да напусте ставове и поступке предрасуда према било којој групи или појединцу. Чланови Цркве треба да предводе у промовисању поштовања према свој Божјој деци. Чланови следе Спаситељеву заповест да воле друге (видети Матеј 22:35–39). Они настоје да буду особе добре воље према свима, одбацујући предрасуде било које врсте. Ово укључује предрасуде засноване на раси, етничкој припадности, националности, племену, полу, старости, инвалидитету, социоекономском статусу, верском уверењу или атеистичком убеђењу и сексуалној оријентацији.

38.6.15

Привлачност према истом полу и истополно понашање

Црква подстиче породице и чланове да се са осећајношћу, љубављу и поштовањем обраћају особама које привлачи исти пол. Црква такође промовише разумевање у друштву у целини које одражава њена учења о доброти, укључивању, љубави према другима и поштовању свих људских бића. Црква не заузима став о узроцима истополне привлачности.

Божје заповести забрањују свако нечедно понашање, било хетеросексуално или према истом полу. Црквене вође саветују чланове који су прекршили закон чедности. Вође им помажу да јасно разумеју веру у Исуса Христа и Његово помирење, процес покајања и сврху живота на земљи.

Осећање истополне привлачности није грех. Чланови који имају ова осећања и не прате их или не реагују на њих живе у складу са планом Небеског Оца за Његову децу и са учењем Цркве. Вође их подржавају и охрабрују у њиховој решености да живе у складу са заповестима Господњим. Чланови са овим осећањима могу примати црквене позиве, имати храмске препоруке и примати храмске обреде ако су достојни. Мушки чланови Цркве могу да приме и користе свештенство.

Сви чланови који се придржавају својих завета добиће све обећане благослове у вечности без обзира да ли им околности дозвољавају да приме благослове вечног брака и родитељства у овом животу (видети Мосија 2:41).

38.6.16

Истополни брак

Као доктринарно начело, засновано на Светом писму, Црква потврђује да је брак између мушкарца и жене од суштинског значаја за Створитељев план за вечну судбину Његове деце. Црква такође потврђује да Божји закон дефинише брак као закониту и правоснажну заједницу између мушкарца и жене.

38.6.17

Сексуално образовање

Родитељи имају примарну одговорност за сексуално образовање своје деце. Родитељи треба да воде искрене, јасне и сталне разговоре са својом децом о здравој, праведној сексуалности.

38.6.18

Сексуално злостављање, силовање и други облици сексуалног насиља

Црква осуђује сексуално злостављање. Како се овде наводи, сексуално злостављање се дефинише као наметање било које нежељене сексуалне активности другој особи. Сексуална активност са особом која не даје или не може дати законски пристанак сматра се сексуалним злостављањем. Сексуално злостављање се, такође, може десити према супружнику или према особи са којом се забавља. За информације о сексуалном злостављању детета или младе особе, видети 38.6.2.3.

Сексуално злостављање обухвата широк спектар радњи, од узнемиравања до силовања и других облика сексуалног насиља. Може се десити физички, вербално и на друге начине. За упутства о саветовању чланова који су доживели сексуално злостављање, силовање или друге облике сексуалног насиља, видети 38.6.18.2.

Ако чланови посумњају или постану свесни сексуалног злостављања, предузимају мере да заштите жртве и друге што је пре могуће. То укључује извештавање цивилним властима и упозоравање бискупа или председника кочића. Ако је дете злостављано, чланови следе упутства у одељку 38.6.2.

38.6.18.2

Саветовање жртава сексуалног злостављања, силовања и других облика сексуалног насиља

Жртве сексуалног злостављања, силовања, или других облика сексуалног насиља често трпе озбиљну трауму. Када се повере бискупу или председнику кочића, он реагује са искреним саосећањем и емпатијом. Он даје духовни савет и подршку да би помогао жртвама да превазиђу деструктивне последице злостављања. Такође позива црквену линију за помоћ где је доступна.

Понекад жртве имају осећања стида или кривице. Жртве нису криве за грех. Вође не окривљују жртву. Они помажу жртвама и њиховим породицама да разумеју Божју љубав и исцељење које долази преко Исуса Христа и Његовог Помирења (видети Алма 15:8; 3. Нефи 17:9).

Иако чланови могу одлучити да поделе информације о злостављању или насиљу, вође не би требало да се превише усредсређују на детаље. Ово може бити штетно за жртве.

Поред добијања надахнуте помоћи од црквених вођа, жртвама, и њиховим породицама ће можда бити потребно стручно саветовање. За информација, видети 31.3.6.

38.6.18.3

Савети за чланство

Савет за чланство може бити неопходан за особу која је некога сексуално напала или злостављала. Савет за чланство је потребан ако је члан починио силовање или је осуђен за други облик сексуалног насиља.

38.6.20

Самоубиство

Смртни живот је драгоцени дар од Бога – дар који треба ценити и штитити. Црква снажно подржава превенцију самоубиства.

Већина људи који су размишљали о самоубиству желе да пронађу олакшање од физичког, менталног, емоционалног или духовног бола. Таквим појединцима је потребна љубав, помоћ и подршка породице, црквених вођа и квалификованих стручњака.

Бискуп пружа црквену подршку ако члан размишља о самоубиству или га је покушао. Он такође одмах помаже члану да добије стручну помоћ.

Упркос најбољим напорима вољених, вођа и стручњака, самоубиство није увек могуће спречити. Оставља иза себе дубоку сломљеност срца, емоционалне потресе и неодговорена питања за вољене и друге. Вође треба да саветују и теше породицу. Они пружају негу и подршку.

Није исправно да особа одузме себи живот. Међутим, само Бог може да суди о мислима, поступцима, и нивоу урачунљивости неке особе (видети 1. Самуилова 16:7; Учење и завети 137:9).

Они који су изгубили вољену особу због самоубиства могу пронаћи наду и исцељење у Исусу Христу и Његовом помирењу.

38.6.23

Трансродне особе

Трансродне особе се суочавају са сложеним изазовима. Према члановима и нечлановима који се представљају као трансродне особе – и њиховим породицама и пријатељима – треба се односити са осећајношћу, љубазношћу, саосећањем и обиљем Христове љубави. Сви су добродошли да присуствују причесним састанцима, другим недељним састанцима и друштвеним догађајима Цркве (видети 38.1.1).

Пол је суштинска карактеристика плана среће Небеског Оца. Предвиђено значење пола у прогласу о породици је биолошки пол при рођењу. Неки људи доживљавају осећања неподударности између њиховог биолошког пола и родног идентитета. Као резултат тога, они се могу идентификовати као трансродни. Црква не заузима став о узроцима особа које се представљају као трансродне.

Већина учешћа у цркви и неки свештенички обреди су родно неутрални. Трансродне особе могу бити крштене и потврђене као што је наведено у 38.2.8.10. Они такође могу да узимају причест и добијају свештеничке благослове. Међутим, свештенички и храмски обреди се примају према биолошком полу при рођењу.

Црквене вође дају савет који је против избора медицинске или хируршке интервенције, у циљу покушаја преласка на супротан пол од биолошког пола особе при рођењу („промена пола”). Вође саветују да ће предузимање ових радњи бити разлог ограничења чланства у Цркви.

Вође такође дају савет који је против друштвене измене. Друштвена измена укључује промену одевања или дотеривања, или промену имена или заменица, да би се особа представила другачије од свог биолошког пола. Вође саветују да ће они који су у процесу друштвене измене доживети нека ограничења чланства у Цркви док трају ове измене.

Ограничења укључују примање или коришћење свештенства, примање или коришћење храмске препоруке и примање неких црквених позива. Иако су неке повластице чланства у Цркви ограничене, остало учешће у Цркви је добродошло.

Ако члан одлучи да промени своје жељено име и да се одазива на то име, жељено име може бити забележено у пољу за жељено име у чланском запису. Особа се може ословљавати жељеним именом у одељењу.

Околности се веома разликују од јединице до јединице и од особе до особе. Чланови и вође се саветују међусобно и са Господом. Председништва области ће помоћи локалним вођама да се пажљиво позабаве појединачним случајевима. Бискупи се саветују са председником кочића. Председници кочића морају да потраже савет од обласног председништва (видети 32.6.3).

38.7

Медицинска или здравствена правила

38.7.2

Сахрана и кремација

Породица преминуле особе одлучује да ли ће њено тело бити сахрањено или кремирано. Они поштују жеље појединца.

У неким земљама закон захтева кремацију. У другим случајевима, сахрана није практична или приступачна за породицу. У свим случајевима, према телу треба поступати са поштовањем и уважавањем. Чланове треба уверити да је моћ Васкрсења увек доступна (видети Алма 11:42–45).

Када је могуће, тело умрлог члана који је дариван треба да буде обучено у церемонијалну храмску одећу када је сахрањено или кремирано (видети 38.5.8).

38.7.3

Деца која умру пре рођења (мртворођена и побачена деца)

Родитељи могу одлучити да ли ће одржати помен или службу поред гробног места.

Храмски обреди нису потребни нити се спроводе за децу која умру пре рођења. Ово не пориче могућност да ова деца могу бити део породице у вечности. Родитељи се подстичу да имају поверења у Господа и траже Његову утеху.

38.7.4

Еутаназија

Смртни живот је драгоцени дар од Бога. Еутаназија је намерно окончање живота особе која болује од неизлечиве болести или неког другог стања. Особа која учествује у еутаназији, укључујући помагање некоме да изврши самоубиство, крши Божје заповести и може прекршити локалне законе.

Прекид или одустајање од екстремних мера одржавања особе у животу на крају њеног живота не сматра се еутаназијом (видети 38.7.11).

38.7.5

ХИВ инфекција и СИДА

Чланови који су заражени ХИВ-ом (вирусом хумане имунодефицијенције) или који имају СИДУ (синдром стечене имунодефицијенције) треба да буду добродошли на црквене састанке и активности. Њихово присуство није здравствени ризик за друге.

38.7.8

Медицинска и здравствена брига

Тражење прикладне медицинске помоћи, испољавање вере и примање свештеничког благослова заједно доприносе излечењу, у складу са вољом Господњом.

Чланови не би требало да користе или промовишу медицинске или здравствене поступке које су етички, духовно или правно упитни. Они који имају здравствене проблеме треба да се консултују са компетентним здравственим радницима који имају лиценцу у областима у којима раде.

38.7.9

Марихуана у медицинске сврхе

Црква се противи коришћењу марихуане у немедицинске сврхе. Видети 38.7.14.

38.7.11

Продужење живота (укључујући одржавање живота)

Чланови не би требало да се осећају обавезнима да продуже смртни живот екстремним средствима. Ове одлуке најбоље доноси особа, ако је могуће, или чланови породице. Они треба да траже компетентан медицински савет и божанско вођство кроз молитву.

38.7.13

Вакцинација

Вакцинације које дају компетентни медицински стручњаци штите здравље и чувају живот. Чланови Цркве се охрабрују да заштите себе, своју децу и своје заједнице вакцинацијом.

На крају крајева, појединци су одговорни за доношење сопствене одлуке о вакцинацији. Ако чланови имају недоумице, требало би да се посаветују са компетентним медицинским стручњацима и такође траже вођство Светог Духа

38.7.14

Реч мудрости и здраве навике

Реч мудрости је заповест од Бога Пророци су појаснили да учења у Учењу и заветима 89 укључују уздржавање од дувана, жестоких пића (алкохол) и топлих напитака (чај и кафа).

Постоје и друге штетне супстанце и поступци који нису наведени у Речи мудрости или од стране црквених вођа. Чланови треба да користе мудрост и расуђивање кроз молитву у доношењу избора како би унапредили своје физичко, духовно и емоционално здравље.

38,8

Административна правила

38.8.1

Усвојење и хранитељство

Усвајање деце и пружање хранитељства може благословити децу и породице. Усвајањем се могу створити вечне породице пуне љубави. Било да деца долазе у породицу усвајањем или рођењем, она су подједнако драгоцени благослов.

Чланови који желе да усвоје или обезбеде хранитељство за децу треба да се придржавају свих важећих закона земаља и влада које су укључене.

38.8.4

Аутограми и фотографије врховних власти, врховних надлежних лица и чланова седамдесеторице у областима

Чланови Цркве не треба да траже аутограме од врховних власти, врховних надлежних лица и чланова обласних седамдесеторица. То умањује вредност њихових светих позиве и дух састанака. То би такође могло да их спречи да поздраве друге чланове.

Чланови не би требало да фотографишу врховне власти, врховна надлежна лица или чланове обласних седамдесеторица у капелама.

38.8.7

Црквени часописи

Црквени часописи укључују:

• Часопис Пријатељ за децу.

• Часопис За јачање младих за младе.

• Часопис Лијахона за одрасле.

Прво председништво подстиче све чланове да читају црквене часописе. Часописи могу помоћи члановима да науче Јеванђеље Исуса Христа, проучавају учења живих пророка, да се осећају повезанима са глобалном породицом Цркве, да се суоче са изазовима са вером и да се приближе Богу.

38.8.8

Име Цркве, лого и симбол

Црквено име, лого и симбол су кључни црквени показатељи.

Црквени лого и симбол. Црквени лого и симбол (погледајте горњу илустрацију) треба да се користе само на основу одобрења Првог председништва и Већа дванаесторице апостола. Не могу се користити као декоративни елементи. Нити се могу користити у било које личне, комерцијалне или промотивне сврхе.

38.8.10

Компјутери

Компјутере и софтвер који се користи у црквеним састајалиштима обезбеђује и њима управља седиште Цркве или обласна канцеларија. Вође и чланови користе ове изворе да дају подршку Цркви у испуњавању њене сврхе, укључујући породичну историју.

Сваки софтвер на овим рачунарима мора бити прописно лиценциран од стране Цркве.

38.8.12

Материјали наставног плана и програма

Црква обезбеђује материјале који помажу члановима да уче и живе по Јеванђељу Исуса Христа. То укључује Света писма, поруке са генералне конференције, часописе, приручнике, књиге и друге изворе. Вође подстичу чланове да користе Света писма и друге изворе по потреби за проучавање Јеванђеља код куће.

38.8.14

Облачење и изглед

Чланови Цркве се охрабрују да покажу поштовање према свом телу у својим изборима прикладне одеће и како ће изгледати. Оно што је прикладно разликује се у различитим културама и за различите прилике.

38.8.16

Дан поста

Чланови могу постити било када. Међутим, чланови обично упражњавају први Шабат у месецу као дан поста.

Дан поста обично укључује молитву, уздржавање од хране и пића током 24-часовног периода (ако сте физички способни) и давање великодушног посног приноса. Посни принос је прилог за помоћ онима у потреби (видети 22.2.2).

Понекад се састанци широм цркве или локални састанци одржавају првог Шабата у месецу. Када се то догоди, председништво кочића одређује алтернативни Шабат за дан поста.

38.8.17

Коцкање и лутрије

Црква се противи коцкању и даје савете против њега у било ком облику. То укључује спортско клађење и државне лутрије.

38.8.19

Емиграција

Чланови који остану у својим земљама порекла често имају прилику да изграђују и јачају Цркву тамо. Међутим, емиграција у друге земље је ствар личног избора.

Чланови који се преселе у другу земљу треба да поштују све законе који су на снази (видети Учење и завети 58:21).

Мисионари не би требало да нуде да спонзоришу емиграцију других.

38.8.22

Закони земље

Чланови треба да поштују, признају и подржавају законе у било којој земљи где живе или путују (видети Учење и завети 58:21–22; Чланци вере 1:12). То укључује и законе који забрањују јавно преобраћивање.

38.8.25

Комуникација чланова са црквеним седиштем

Чланови Цркве се обесхрабрују да зову, шаљу имејлове или пишу писма врховним властима о питањима у вези са учењима, личним изазовима или прохтевима. Чланови се охрабрују да се обрате својим локалним вођама, укључујући њихове председнице Потпорног друштва или председнике већа старешина, када траже духовно вођство (видети одељак 31.3).

38.8.27

Чланови са инвалидитетом

Вође и чланови се охрабрују да се позабаве потребама свих који живе у њиховој јединици. Чланови са инвалидитетом су вредни и могу да допринесу на смислен начин. Инвалидитет може бити интелектуалне, друштвене, емоционалне или физичке природе.

38.8.29

Друге вере

Много тога што је надахњујуће, племенито и вредно највећег поштовања налази се у многим другим верама. Мисионари и други чланови морају бити осећајни према веровањима и традицијама других и да их поштују.

38.8.30

Политичка и цивилна активност

Чланови Цркве се подстичу да учествују у политичким и државним пословима. У многим државама, то може укључивати:

• Гласање

• Придруживање политичким партијама и служење у њима.

• Пружање финансијске подршке.

• Комуницирање са партијским званичницима и кандидатима.

• Служење на изабраним или именованим функцијама у локалној и државној власти.

Чланови се такође подстичу да учествују у вредним циљевима како би своје заједнице учинили здравим местима за живот и подизање породица.

Вође локалне цркве не би требало да организују чланове за учествовање у политичким питањима. Нити би вође требало да покушавају да утичу на учешће чланова.

Вође и чланови такође би требало да избегавају изјаве или ставове који би се могли протумачити као подршка Цркве било којој политичкој партији, платформи, политици или кандидату.

38.8.31

Приватност чланова

Црквене вође су дужне да штите приватност чланова. Црквени записи, адресари и слични материјали се не смеју користити у личне, комерцијалне или политичке сврхе.

38.8.35

Избеглице

Као део своје одговорности да брину о онима у потреби (видети Мосија 4:26), чланови Цркве нуде своје време, таленте и пријатељство да би избеглице дочекали као чланове својих заједница.

38.8.36

Захтеви за црквену финансијску помоћ

Чланови који су у потреби се подстичу да разговарају са својим бискупом уместо да контактирају са црквеним седиштем или да траже новац од других црквених вођа или чланова.