Извештаји о Првом виђењу

Преглед

Џозеф Смит је забележио да су му се Бог Отац и Исус Христ указали у шумарку у близини родитељског дома, у западном делу државе Њујорк, када је имао око 14 година. Забринут због својих грехова и несигуран који духовни пут да следи, Џозеф је тражио смернице присуствујући састанцима, читајући Свето писмо и молећи се. Као одговор, примио је небеску објаву. Џозеф је у више наврата причао о Првом виђењу и забележио га, када је постало познато; написао је или позвао записничаре да напишу четири различита извештаја о виђењу.

За живота, Џозеф Смит је објавио два извештаја о Првом виђењу. Први од њих, данас познат као Историја Џозефа Смита, уврштен је у Драгоцени бисер и тако постао најпознатији извештај. Два необјављена извештаја, забележена у најранијој аутобиографији Џозефа Смита и каснијем дневнику, углавном су била заборављена док их историчари који раде за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана нису поново открили и објавили шездесетих година. Од тада су се о тим документима више пута расправљало у црквеним часописима, у делима штампаним у црквеним штампаријама и штампаријама повезаним са Црквом а и међу теолозима светаца последњих дана на другим местима.¹ Поред извештаја из прве руке, постоји и пет описа виђења Џозефа Смита које су забележили његови савременици.²

Различити прикази Првог виђења су доследни, мада се, природно, разликују у изразу и детаљима. Историчари очекују да ће, када појединац препричава искуство у многим различитим окружењима током година, сваки извештај истаћи другачије аспекте искуства и садржати јединствене детаље. Заиста, разлике сличне онима у извештајима о Првом виђењу постоје у многим библијским приказима Павловог виђења на путу за Дамаск и искуства апостола на Гори преображења.³ Ипак, упркос разликама, остаје основна доследност у свим извештајима о Првом виђењу. Неки су погрешно тврдили да је свака различитост у препричавању приче доказ измишљотине. Насупрот томе, богат историјски запис омогућава нам да сазнамо више о овом изузетном догађају него што бисмо могли да је мање добро документован.

Извештаји о Првом виђењу

Сваки извештај Џозефа Смита и његових савременика о Првом виђењу има своју историју и контекст који су утицали на то како је догађај описан, испричан и забележен. О овим извештајима се говори у наставку.

Извештај из 1832. Најранији познати извештај о Првом виђењу, једини извештај написан лично руком Џозефа Смита, налази се у краткој, необјављеној аутобиографији Џозефа Смита из друге половине 1832. године. У том извештају Џозеф Смит је описао своју свест о сопственим греховима и фрустрацији због тога што није успео да пронађе цркву која се подудара са оном о којој је читао у Новом завету и која би га водила откупљењу. Он је истакао важност помирења Исуса Христа и лично откупљење које оно нуди. Написао је да се појавио „Господ” и опростио му грехе. Захваљујући виђењу, Џозеф је искусио радост и љубав, иако, како је приметио, није било никога ко би поверовао у његову причу. Извештај из 1832. прочитајте овде.

Извештај из 1835. У јесен 1835, Џозеф Смит је испричао своје Прво виђење Роберту Метјузу, посетиоцу Киртланда, у држави Охајо. Препричан извештај, који је у Џозефовов дневник забележио његов записничар Ворен Периш, наглашава његов покушај да открије која је црква у праву, отпор који је осећао док се молио и појаву једне божанске личности после које је убрзо дошла друга. Овај извештај такође бележи појаву анђела у виђењу. Извештај из 1835. прочитајте овде.

Извештај из 1838. Прича о Првом виђењу, која је данас најпознатија свецима последњих дана, је извештај из 1838. године. Први пут објављен 1842. године у црквеним новинама Times and Seasons, у Навуу у држави Илиноис, извештај је био део дуже историје, коју је диктирао Џозеф Смит између периода интензивног непријатељства. Док извештај из 1832. наглашава личнију причу о Џозефу Смиту као младићу који тражи опроштај, извештај из 1838. усредсређен је на виђење као почетак „успона и напретка Цркве”. Попут извештаја из 1835. године, централно питање приче је која црква је исправна. Извештај из 1838. прочитајте овде.

Извештај из 1842. Написан као одговор на захтев уредника Chicago Democrat-а Џона Вентворта ради информација о свецима последњих дана, овај извештај је штампан у Times and Seasons 1842. године. („Писмо за Вентворта”, како је опште познато, такође је извор за Чланке вере.)⁴ Извештај, намењен за публику која није упозната са мормонским веровањима, сажет је и непосредан. Као и са ранијим извештајима, Џозеф Смит је забележио збуњеност коју је доживео и појаву две особе у одговору на његову молитву. Следеће године, Џозеф Смит је овај извештај, са мањим изменама, послао историчару по имену Израел Денијел Рап, који га је објавио као једно поглавље у својој књизи He Pasa Ekklesia [The Whole Church]: An Original History of the Religious Denominations at Present Existing in the United States.⁵ Извештај из 1842. прочитајте овде.

Извештаји из друге руке. Поред ових извештаја лично од Џозефа Смита, пет извештаја написали су савременици који су чули како Џозеф Смит говори о виђењу. Te извештаје прочитајте овде.

Аргументи у вези са извештајима о првом виђењу Џозефа Смита

Разноликост и број извештаја о Првом виђењу навели су неке критичаре да се запитају да ли се описи Џозефа Смита подударају са стварношћу његовог искуства. Против његове веродостојности често се износе два аргумента: први преиспитује сећање Џозефа Смита на догађаје; други преиспитује да ли је временом улепшавао елементе приче.

Сећање. Један од аргумената у вези са извештајима о Првом виђењу Џозефа Смита наводи да историјски докази не подржавају опис Џозефа Смита о верском препороду у граду Палмири, у држави Њујорк, и његовој околини 1820. године. Неки тврде да то поткопава и Џозефову тврдњу о необичном религиозном заносу и извештај о самом виђењу.

Међутим, документарни докази подржавају изјаве Џозефа Смита у вези са препородом. Регија у којој је живео постала је позната по свом верском заносу и несумњиво је била једно од жаришта верског препорода. Историчари називају ту регију „запаљено подручје”, јер су проповедници уништили земљиште држећи кампове препорода и тражећи преобраћенике током раних 1800-их.⁶ На пример, у јуну 1818. године у Палмири је одржан састанак методистичког кампа, а следећег лета методисти су се поново окупили у Вијени (сада Фелпс), у држави Њујорк, на 15 миља од фарме породице Смит. Дневници путујућег методистичког проповедника документују велико верско узбуђење у Џозефовом географском подручју 1819. и 1820. године. Они извештавају да је пречасни Џорџ Лејн, методистички свештеник у време препорода, био у том региону обе године, и говорио „о Божјој методи у спровођењу реформације”.⁷ Ови историјски докази су у складу са Џозефовим описом. Он је рекао је да је необично верско узбуђење у његовом подручју или региону „почело са методистима”. Заправо, Џозеф је изјавио да је постао „донекле пристрасан” према методизму.⁸

Улепшавање. Други аргумент који се често износи у вези са извештајима о Првом виђењу Џозефа Смита је да је временом улепшао своју причу. Овај аргумент односи се на два детаља: број и идентитет небеских бића која је Џозеф Смит изјавио да је видео. Џозефови извештаји о Првом виђењу временом описују небеска бића са више детаља. Извештај из 1832. каже: „Господ ми је отворио небеса и видео сам Господа.” Његов извештај из 1838. каже: „Видео сам две Особе”, од којих је једна представила другу као „Син мој љубљени”. Као резултат тога, критичари тврде да је Џозеф Смит у почетку говорио да је видео једно биће – „Господа” – а на крају је тврдио да је видео и Оца и Сина.⁹

Постоје и други, доследнији начини сагледавања доказа. На самом почетку мора се признати основна хармонија у тексту кроз време: три од четири извештаја јасно наводе да су се Џозефу Смиту у Првом виђењу појавиле две особе. Изузетак је извештај Џозефа Смита из 1832. године, који се може протумачити као да се односи на једну или две особе. Ако се тумачи као да се односи на једно небеско биће, вероватно би то била особа која му је опростила грехе. Према каснијим извештајима, прва божанска особа рекла је Џозефу Смиту да „слуша” другу, Исуса Христа, који је затим пренео главну поруку, која је садржала и поруку опроштаја.¹⁰ Онда је извештај Џозефа Смита из 1832. године можда био усмерен на Исуса Христа, носиоца опроштаја.

Други начин тумачења извештаја из 1832. године је да је Џозеф Смит говорио о два бића, која је назвао „Господ”. Аргумент улепшавања зависи од претпоставке да извештај из 1832. године описује изглед само једног божанског бића. Али извештај из 1832. године не каже да се појавило само једно биће. Имајте на уму да су две референце за „Господа” раздвојене у времену: прво „Господ” отвара небеса; тада Џозеф Смит види „Господа”. Ово тумачење извештаја је у складу са Џозефовим извештајем из 1835. године, у коме се прво појављује једна особа, а убрзо затим и друга. Извештај из 1832. године, дакле, може се јасно тумачити тако да значи да је Џозеф Смит видео једно биће које је затим открило друго и да је оба називао „Господом”: „Господ ми је отворио небеса и видех Господа.”¹¹

Џозефови све конкретнији описи могу се тако уверљиво тумачити као доказ све већег разумевања, које се акумулира током времена, на основу искуства. Делимичне разлике између извештаја из 1832. године и каснијих извештаја могу имати неке везе са разликама између писане и усмене речи. Извештај из 1832. године представља први пут када је Џозеф Смит покушао да запише своју историју. Исте године написао је пријатељу кога је сматрао заточеним због „папирне оловке и мастила и лошег, исквареног, хаотичног и несавршеног језика”. Писану реч назвао је „малим тесним затвором”.¹² Обимност каснијих извештаја лакше је схватити, па чак и очекивати када препознамо да су то вероватно били диктирани извештаји – лак, опуштен посредник за Џозефа Смита и онај који је омогућио лакши проток речи.

Закључак

Џозеф Смит је стално сведочио да је доживео изванредно виђење Бога Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Ни истинитост Првог виђења нити аргументи против њега не могу се доказати само историјским истраживањима. Познавање истине о сведочанству Џозефа Смита захтева од сваког озбиљног трагаоца за истином да проучи запис, а затим искаже довољно вере у Христа да у искреној, понизној молитви пита Бога да ли је запис истинит. Ако трагалац пита са стварном намером да делује према одговору од Светог Духа, објавиће се истинитост виђења Џозефа Смита. На тај начин свако може знати да је Џозеф Смит искрено говорио када је изјавио: „Имао сам виђење, знам то и знам да Бог то зна и нисам могао порећи.”¹³

Црква признаје допринос научника историјском садржају представљеном у овом чланку; њихов рад се користи са одобрењем.

Првобитно објављено у новембру 2013.