Самоубиство
Како помоћи некоме у кризи

„Како помоћи некоме у кризи”, Како помоћи (2018).

„Како помоћи некоме у кризи”, Како помоћи.

Како помоћи некоме у кризи

Увек озбиљно схватајте упозоравајуће знаке самоубиства и сваку претњу покушаја самоубиства, чак и ако мислите да особа не размишља озбиљно о самоубиству или само тражи пажњу. Пратите ова три корака како бисте пружили подршку - Питајте, Брините, Кажите.

Корак бр. 1: Питајте. Питајте особу директно да ли размишља о самоубиству. Можете поставити питање: „Да ли размишљаш о томе да окончаш свој живот?” Ако каже да размишља о самоубиству, питајте је да ли има план. Можете питати: „Да ли планираш да повредиш себе?” Ако планира, одмах јој помозите да дође до болнице или здравствене установе, или позовите службу хитне помоћи или линију за помоћ у кризним ситуацијама у вашој области. (Видети „Crisis Help Lines [Линије за помоћ у кризним ситуацијама]” за линкове са линијама за помоћ широм света.) Ако не планира, пређите на корак 2.

Корак бр. 2: Брините. Покажите да вам је стало тако што ћете слушати оно што говори. Дајте јој времена да објасни како се осећа. Поштујте њена осећања тако што ћете рећи нешто попут: „Жао ми је што проживљаваш толику бол” или „Нисам имао појма да ти је толико тешко”. Можете јој понудити помоћ у креирању сигурносног плана за превенцију самоубиства (видети „How to Create a Suicide - Prevention Safety Plan”, Doug Thomas, Ensign, септ. 2016, стр. 63). Сигурносни план може помоћи људима да идентификују личне квалитете, позитивне односе и здраву способност савладавања. Такође може смањити њихов приступ средствима за самоповређивање, као што су оружје или пилуле. Ако траже да никоме не говорите о њиховим осећањима, објасните да ћете поштовати њихову приватност што је више могуће, али да им је потребна већа помоћ него што је ви можете пружити. Никада не обећавајте да ћете држати њихова размишљања о самоубиству у тајности.

Корак бр. 3: Кажите. Подстакните особу да каже некоме ко може пружити већу подршку. Поделите контакт информације за корисне изворе у вашој области. Извори могу укључивати болнице у заједници, клинике за хитно збрињавање или телефонске линије за бесплатне позиве за помоћ у кризним ситуацијама. Ако неће да тражи помоћ, морате некоме рећи уместо ње. Можда ћете желети да кажете нешто попут: „Стало ми је до тебе и желим да будеш заштићен/заштићена. Рећи ћу некоме ко може да ти понуди помоћ која ти је потребна.” Поштујте њену приватност тако што ћете рећи само некоме за кога мислите да може помоћи, као што је члан уже породице, бискуп те особе, школски саветник, лекар или други здравствени радник. Ако нисте сигурни коме да кажете, поразговарајте са својим бискупом или позовите линију за бесплатне позиве за помоћ у кризним ситуацијама у вашој области. Упамтите, од вас се не очекује да сами помогнете тој особи.

Напомена: Ако ви водите разговор, тражите од учесника да практикују те кораке. Изложите им ситуацију да неко долази код њих и излаже им самоубилачке мисли и замолите их да вежбају како ће реаговати.

Додатни извори

Одштампај