1. И догоди се да се ја, Нефи, након разговора са Господом, вратих у шатор оца свога.

2. И догоди се да ми он прозбори говорећи: Гле, усних сан у ком ми Господ заповеди да се ти и браћа твоја морате вратити у Јерусалим.

3. Јер гле, Лаван има јеврејски запис, а и родословље предака мојих, а они су урезани на месинганим плочама.

4. Стога ми Господ заповеди да ти и браћа твоја пођете у кућу Лаванову и затражите записе те их донесете овамо у пустињу.

5. И ево, гле, браћа твоја гунђају говорећи да је тешко оно што од њих захтевам. Али гле, не захтевам то од њих ја, него је то заповест Господња.

6. Зато, иди, сине мој, и бићеш повлашћен код Господа, јер ниси гунђао.

7. И догоди се да ја, Нефи, рекох оцу своме: Поћи ћу и учинити оно што ми Господ заповеди, јер знам да Господ не даје заповести деци човечјој ако им не припреми пут да изврше оно што им заповеда.

8. И догоди се да кад отац мој чу те речи, веома се обрадова, јер знаше да бејах благословен од Господа.

9. А ја, Нефи, и браћа моја, упутисмо се пустињом са шаторима својим да бисмо се попели у земљу јерусалимску.

10. И догоди се да кад доспесмо до земље јерусалимске, ја и браћа моја међусобно се договарасмо.

11. И бацисмо коцку – ко ће од нас поћи у кућу Лаванову. И догоди се да коцка паде на Ламана, те Ламан пође у кућу Лаванову и разговараше са њим док он сеђаше у кући својој.

12. И затражи од Лавана записе који беху урезани на месинганим плочама, које садржаваху родословље оца мога.

13. И гле, догоди се да се Лаван расрди, те га отера од себе и не хтеде да му да записе. Стога му каза: Гле, ти си разбојник и ја ћу те погубити!

14. Али, Ламан побеже од њега и исприча нам о ономе што Лаван беше учинио. И ми се веома ражалостисмо те браћа моја спремаху да се врате к оцу нашем у пустињу.

15. Али, гле, ја им рекох: Тако жив био Господ и живи били ми, нећемо силазити оцу нашем у пустињу све док не извршимо оно што нам Господ заповеди.

16. Стога, будимо верни у држању заповести Господњих. Сиђимо, дакле, у земљу баштине оца нашег, јер, гле, он остави злато и сребро и богатства сваковрсна. А све то учини ради заповести Господњих.

17. Знаше, наиме, да Јерусалим мора бити уништен због опакости људи.

18. Јер, гле, одбацише они речи пророка. Стога, када би отац мој боравио у земљи пошто му беше заповеђено да из земље побегне, гле, и он би такође страдао. Стога, свакако мора побећи из земље.

19. И гле, мудрост је по Богу да се домогнемо тих записа, да можемо сачувати за децу своју језик очева својих;

20. А и да бисмо могли сачувати за њих речи које изговорише уста свих светих пророка које им беху предаване Духом и моћу Божјом, од постанка света па све до садашњег времена.

21. И догоди се да таквим речима наговарах браћу своју да буду верни у држању заповести Божјих.

22. И догоди се да сиђосмо у земљу баштине своје, и скуписмо злато своје и сребро своје и драгоцености своје.

23. А кад то скуписмо, поново се попесмо до куће Лаванове.

24. И догоди се да уђосмо к Лавану и затражисмо од њега да нам преда записе урезане на месинганим плочама, за које бисмо му дали злато своје и сребро своје и све драгоцености своје.

25. И догоди се да кад Лаван беше видео иметак наш и да је он силно велик, полакоми се на њега, тако да нас истера напоље и посла слуге своје да нас погубе, како би се домогао иметка нашег.

26. И догоди се да побегосмо пред слугама Лавановим и морасмо оставити иметак свој, те он паде у руке Лаванове.

27. И догоди се да побегосмо у пустињу, а слуге Лаванове нас не сустигоше, те се сакрисмо у распуклину стене.

28. И догоди се да се Ламан расрди на мене, а и на оца мога, али и Лемуило, јер он послуша речи Ламанове. Стога Ламан и Лемуило изговорише многе тешке речи нама, млађој браћи својој, а и шибом нас удараху.

29. И догоди се да док нас шибом удараху, гле, анђео Господњи дође и стаде пред њих и прозбори им говорећи: Зашто шибом ударате млађег брата свога? Не знате ли да га Господ изабра да буде владар над вама и то због безакоња ваших? Гле, поново ћете се вратити у Јерусалим, а Господ ће предати Лавана у руке ваше.

30. И пошто нам преста говорити, анђео отиде.

31. А кад анђео отиде, Ламан и Лемуило опет почеше да гунђају, говорећи: Како је могуће да Господ преда Лавана у руке наше? Гле, моћан је човек и педесеторицом може заповедати, да, и чак педесеторицу може погубити, а како ли неће нас?