1. И догоди се да сабрасмо разнолико, сваковрсно семење, како житарица сваковрсних, тако и семенке воћа сваковрсног.

2. И догоди се да док отац мој борављаше у пустињи, прозбори нам, говорећи: Гле, усних сан, или, другим речима, имадох виђење.

3. И гле, због онога што видех, имам разлог да се радујем у Господу због Нефија, а и због Сама. Имам, наиме, разлог да сматрам да ће они, а и многи од потомства њиховог бити спашени.

4. Али гле, Ламане и Лемуило, веома се плашим због вас. Јер гле, сећам се да у сну видех мрачну и суморну пустињу.

5. И догоди се да видех неког човека, а беше он обучен у белу хаљину и дође и стаде пред мене.

6. И догоди се да ми прозбори и позва ме да пођем за њим.

7. И догоди се да, док га пратих, опазих да се налазим у мрачној и суморној пустоши.

8. И пошто бејах путовао по мраку током много сати, почех молити Господа да ми се смилује по мноштву благих милости својих.

9. И догоди се да, пошто се помолих Господу, угледах широко и пространо поље.

10. И догоди се да угледах дрво чији плод беше пожељан да некога усрећи.

11. И догоди се да кренух и једох плод његов и опазих да је веома сладак, слађи од свега што икада пре окусих. Да, и спазих да је плод његов бео, да надмашује сваку белину коју икад видех.

12. И кад једох плод његов, испуни ми он душу веома великом радошћу. Зажелех, стога, да га и породица моја једе јер знадох да је пожељнији од свих других плодова.

13. И кад се осврнух унаоколо не бих ли можда открио и породицу своју, угледах реку водену и она протицаше и беше близу дрвета са ког једох плод.

14. И погледах да откријем одакле долази и угледах извор њен подаље, а на извору њеном угледах мајку вашу, Сарију, и Сама и Нефија. А они стајаху као да не знају куда да крену.

15. И догоди се да им махнух, а и рекох им снажним гласом да ми приђу и једу плод који беше пожељнији од свих других плодова.

16. И догоди се да ми они приђоше те и они једоше плод.

17. И догоди се да пожелех да и Ламан и Лемуило дођу и једу плод. Стога се загледах према извору реке не бих ли их можда угледао.

18. И догоди се да их угледах, али они не хтедоше да приђу и једу плод.

19. И угледах шипку гвоздену и она се протезаше уз насип реке, и вођаше до дрвета покрај ког стајах.

20. А угледах и тесан и узан пут, који се протезаше дуж шипке гвоздене, све до дрвета покрај ког стајах. А вођаше он, такође, поред извора реке, ка широком и пространом пољу, као да је оно свет.

21. И видех безбројна мноштва људи, од којих се многи пробијаху напред како би се домогли стазе која води ка дрвету поред ког стајах.

22. И догоди се да они кренуше и упутише се стазом која вођаше ка дрвету.

23. И догоди се да се подиже онде мрачна сумаглица, да, и то веома велика мрачна сумаглица, толика, да они који кренуше стазом изгубише свој правац, те залуташе и изгубише се.

24. И догоди се да спазих друге где се пробијају напред, и кренуше напред и ухватише се за крај шипке гвоздене и пробијаху се кроз мрачне сумаглице, приањајући уз шипку гвоздену, све док не дођоше и не једоше плод са дрвета.

25. А кад једоше плод са дрвета, осврнуше се унаоколо као да се постидеше.

26. А и ја се обазирах унаоколо и гле, спазих на другој страни реке водене велику и пространу зграду, а она стајаше као да је у ваздуху, високо изнад земље.

27. И беше пуна људи, и младих и старих, и мушкараца и жена. А њихов начин одевања беше веома отмен и ругаху се и упираху прсте своје према онима који беху дошли и јели плод.

28. А пошто окусише плод, постидеше се због оних који им се ругаху и скренуше на стазе забрањене, и изгубише се.

29. А сад ја, Нефи, не говорим све речи оца свога.

30. Али, да будем кратак у писању, гле, беше он видео друга мноштва како се напред пробијају. И они дођоше и ухватише се за крај шипке гвоздене и пробијаху се путем напред, непрестано се чврсто држећи за шипку гвоздену, све док не стигоше и не попадаше и узеше плод са дрвета.

31. И беше видео и друга мноштва која се пипајући упутише према оној великој и пространој згради.

32. И догоди се да се многи утопише у дубинама речним и многи му се из вида изгубише, залутавши на странпутицама.

33. А велико беше мноштво које уђе у ту чудну зграду. А кад уђоше у ту зграду упреше презриво прстом на мене, а и на оне који беху јели плод. Али, ми се не обазирасмо на њих.

34. Ово су речи оца мога: Јер сви они који се обазираху на њих, отпадоше.

35. А Ламан и Лемуило не узеше плод, рече отац мој.

36. И догоди се да кад отац мој изговори све речи о сну или виђењу своме, којих беше много, рече нам, да се због онога што у виђењу имаше веома уплаши за Ламана и Лемуила. Да, уплаши се да не буду искључени из присуства Господњег.

37. И опомену их, тада, са свим осећајем брижног родитеља, да послушају речи његове, да им се Господ можда смилује и не одбаци их. Да, отац им мој проповедаше.

38. А пошто им беше проповедао и уз то им прорече много тога, мољаше их да држе заповести Господње, те им преста говорити.