1. И тако можемо видети како су неискрена, и уз то непостојана срца деце човечје. Да, можемо видети да Господ у својој великој и бескрајној доброти благосиља и потпомаже оне који уздање своје ослањају на Њега.

2. Да, и можемо видети да управо у време када Он потпомаже свој народ, да, у прирасту поља њихових, стада њихових и крда њихових, и у злату, и у сребру, и у свакојаким драгоценостима сваке врсте и заната, штедећи животе њихове, и избављајући их из руку непријатеља њихових, смекшавајући срца непријатеља њихових да не објављују ратове против њих, да, и укратко, чинећи све за добробит и срећу свога народа, да, то је, дакле, време када отврдну срца своја и заборављају Господа Бога свога, и ногама својим газе Свеца – да, и све то због удобности своје и свог силно великог напретка.

3. И тако видимо да уколико Господ не укори свој народ многим невољама, да, уколико их не походи смрћу и ужасом, и глађу и свакојаким помором, неће Га се они сетити.

4. О како су безумна и како ништавна и како зла, и ђаволска и како брза да чине безакоње, а како спора да добро чине, деца човечја. Да, како брзи да послушају речи Злога и да ослањају срца своја на ништавне ствари овог света!

5. Да, како су брзи да се узносе у охолости, да, како брзи да се хвалишу и чине свакојако безакоње, а како су спори да се сете Господа Бога свога и приклоне ухо саветима Његовим, да, како спори да ходају стазама мудрости!

6. Гле, они не желе да Господ Бог њихов, који их створи, управља и влада њима. Упркос великој доброти и милости својој према њима, они обезвређују савете Његове и не желе да Он буде вођа њихов.

7. О, како је велика ништавност деце човечје. Да, мањи су чак од праха земаљског.

8. Јер гле, прах земаљски се креће тамо-амо, напола се растављајући по наредби нашег великог и вечног Бога.

9. Да, гле, на глас Његов брда и горе дрхте и тресу се.

10. И моћу гласа Његовог разбијају се и равне постају, да, и то као долина.

11. Да, моћу гласа Његовог цела земља се тресе;

12. Да, моћу гласа Његовог темељи се љуљају, и то до самог средишта.

13. Да, и каже ли Он земљи: Покрени се! – она се креће.

14. Да, каже ли Он земљи: Крени унатраг да се дан продужи за много сати! – тако бива.

15. И тако, по речи Његовој, земља се враћа и човеку изгледа да сунце мирује. Да, и гле, тако је. Јер сигурно је земља та која се креће, а не сунце.

16. И гле, такође, каже ли Он водама велике дубине: Исушите се! – тако бива.

17. Гле, каже ли Он овој гори: Подигни се и дођи овамо и сруши се на овај град да буде затрпан! – гле, то и бива.

18. И гле, сакрије ли човек благо у земљу, а Господ каже: Нека буде проклето због безакоња оног ко га сакри! – гле, биће проклето.

19. И каже ли Господ: Проклето буди, да те нико не пронађе од овог времена па надаље и заувек! – гле, ни један човек га не добија од сада и заувек.

20. И гле, каже ли Господ човеку: Због безакоња твојих заувек ћеш бити проклет! – биће тако.

21. И каже ли Господ: Због безакоња својих бићеш искључен из присуства мога! – учиниће Он да буде тако.

22. И јао оном коме то каже, јер биће то оном који безакоње чини, и не може бити спашен. Дакле, из тог разлога, да се људи могу спасти, покајање се и проглашава.

23. Благословени су, стога, они који се покају и послушају глас Господа Бога свога, јер су они ти који ће бити спашени.

24. И нека Бог да, у великој пунини својој, да људи буду приведени покајању и добрим делима, да могу бити обновљени у благодати за благодат, према делима својим.

25. И ја бих да сви људи могу бити спашени. Али, читамо да ће у онај велик и последњи дан бити неких који ће бити одбачени, да, који ће бити искључени из присуства Господњег;

26. Да, који ће бити послати у стање бескрајног јада, испуњавајући речи које кажу: Они који чињаху добро имаће вечни живот, а они који чињаху зло имаће вечно проклетство. И то јесте тако. Амен.