1. Посланица оца мога Мормона, писана мени, Моронију, а написана ми је убрзо после позива мога на службу. А он ми написа на овај начин, говорећи:

2. Љубљени сине мој, Морони, силно се радујем што се Господ твој, Исус Христ, опомену тебе и позва те на службу своју и на свето дело своје.

3. У молитвама својим увек се опомињем тебе, без престанка се молећи Богу Оцу у име Светог Чеда Његовог, Исуса, да те својом бесконачном добротом и благодаћу сачува истрајношћу у вери у име Његово до краја.

4. И ево, сине мој, говорим ти о ономе што ме силно жалости, јер жалости ме што насташе препирке међу вама.

5. Јер ако сазнах истину, препирке међу вама насташе у погледу на крштење ваше мале деце.

6. И ево, сине мој, желим да марљиво радите како би се та голема грешка уклонила код вас. Са том намером, наиме, пишем ову посланицу.

7. Јер одмах пошто сазнах то од вас, упитах Господа у погледу тога. И дође ми реч Господња моћу Светог Духа, говорећи:

8. Послушај речи Христа, Откупитеља свога, Господа свога, и Бога свога. Гле, не дођох на свет да позовем праведнике, већ грешнике на покајање. Не треба здравима лекар, већ болеснима. Стога су малена деца безгрешна јер нису кадра да почине грех. Стога је проклетство на Адаму кроз мене скинуто са њих, да нема моћи над њима. И закон обрезања је кроз мене укинут.

9. И тако ми Свети Дух објави реч Божју. Стога, љубљени сине мој, знам да је озбиљно ругло пред Богом да крстите малу децу.

10. Гле, кажем ти да ово поучаваш – покајање и крштење за оне који су урачунљиви и кадри да почине грех. Да, поучавајте родитеље да се морају покајати и крстити и понизити се као њихова мала деца, и сви они ће бити спашени са својом малом децом.

11. А малој деци њиховој не треба покајање, нити крштење. Гле, крштење је на покајање за испуњавање заповести за опрост греха.

12. Уместо тога, мала деца су жива у Христу, и то од постанка света. Да није тако, Бог би био пристрасан Бог, а и променљив Бог, и онај који гледа ко је ко, јер колико мале деце умре без крштења!

13. Ако се, дакле, мала деца не би могла спасти без крштења, она мора да иду у бескрајни пакао.

14. Гле, кажем вам да је онај који мисли да малој деци треба крштење, у жучи горчине и оковима безакоња, јер он нема ни вере, ни наде, ни милосрђа. Стога, док још мисли тако, треба да буде истребљен, мора да оде у пакао.

15. Наиме, страшна је опакост мислити да Бог спашава једно дете због крштења, а друго мора да страда јер нема крштења.

16. Јао онима који на тај начин изопачују путеве Господње, јер ће страдати уколико се не покају. Гле, говорим са одважношћу, јер имам власт од Бога и не бојим се онога што човек може да учини, јер савршена љубав тера сваки страх.

17. И испуњен сам милосрђем, које је вечна љубав. Стога су сва мала деца иста мени. Стога, малу децу љубим савршеном љубављу, и сва су она иста и судеоници су у спасењу.

18. Знам, наиме, да Бог није пристрасан Бог, нити променљиво биће, већ је непроменљив од све вечности до све вечности.

19. Мала деца се не могу кајати, стога је страшна опакост порицати чисте милости Божје према њима, јер сва су она жива у Њему због милости Његове.

20. А онај који каже да малој деци треба крштење пориче милост Христову и низашта не држи помирење Његово и моћ откупљења Његовог.

21. Јао таквима, јер су у опасности од смрти, пакла и бескрајног мучења. Одважно то говорим, Бог ми заповеди. Послушај то и припази, иначе ће то стајати против тебе пред судијском столицом Христовом.

22. Јер гле, сва мала деца су жива у Христу, а и сви они који су без закона, јер моћ откупљења, због тога, долази на све оне који су без закона. Онај, дакле, који није осуђен, или није под осудом, не може се покајати, а таквима крштење није од користи –

23. Већ је ругло пред Богом порицање милости Христове, и моћи Његовог Светог Духа, и полагање уздања на мртва дела.

24. Гле, сине мој, тога не треба да буде, јер покајање је за оне који су под осудом и проклетством прекршеног закона.

25. А први плод покајања је крштење. А крштење долази вером за испуњење заповести. А испуњење заповести доноси опрост греха;

26. А опрост греха доводи до кроткости и смерности срца. А због кроткости и смерности срца долази до похођења Светог Духа, Утешитеља који испуњава надом и савршеном љубављу, љубављу која истрајава марљивошћу у молитви, све док не дође крај када ће сви свеци пребивати са Богом.

27. Гле, сине мој, писаћу ти опет не изађем ли ускоро против Ламанаца. Гле, охолост овог народа, то јест, народа нефијског потврди уништење њихово, уколико се не покају.

28. Моли се за њих, сине мој, да покајање може доћи на њих. Али гле, бојим се да се Дух преста напрезати око њих, и они у овом делу земље такође настоје да свргну сву моћ и власт које долазе од Бога, и поричу Светог Духа.

29. И после одбацивања тако великог знања, сине мој, ускоро морају страдати, за испуњење пророштава као и речи самога Спаситеља нашег.

30. Збогом, сине мој, док ти не напишем, или те поново сретнем. Амен.