1. И догоди се да након две године Абинади прерушен дође међу њих, те га они не препознаше и поче прорицати међу њима, говорећи: Овако ми Господ заповеди, говорећи – Абинади, иди и проричи међу овим мојим народом, јер отврднуше срца своја на речи моје, не покајаше се због злих дела својих. Стога ћу их походити у срџби својој, да, у жестокој срџби својој походићу их у њиховим безакоњима и одвратностима.

2. Да, јао поколењу овом! И Господ ми рече: Испружи руку своју и проричи, говорећи – Овако говори Господ: догодиће се да ће ово поколење због безакоња својих бити одведено у ропство и биће по образу ударано. Да, биће прогањано од људи и биће убијано, а стрвинари са неба и пси, да, и звери дивље, прождираће месо њихово.

3. И догодиће се да ће живот цара Ноје вредети колико и одећа у пећи ужареној, јер знаће он да сам ја Господ.

4. И догодиће се да ћу овај свој народ ударити тешким невољама, да, глађу и помором, и учинићу да јаучу по цео дан.

5. Да, и учинићу да бремена буду привезана на леђа њихова, и биће гоњени попут немог магарца.

6. И догодиће се да ћу послати град на њих, и удариће их, а биће ударени и ветром источним, а и инсекти ће им земљу преплавити и прождирати жито њихово.

7. И биће ударени великим помором – и све то ћу учинићу због њихових безакоња и одвратности.

8. И догодиће се да ћу их, не покају ли се, сасвим уништити на лицу земаљском. Ипак, они ће иза себе оставити запис, а ја ћу га сачувати за друге народе који запоседну земљу. Да, а то ћу учинити да откријем одвратности овог народа другим народима. И много тога прорицаше Абинади против тога народа.

9. И догоди се да се они разгневише на њега и ухватише га и везаног одведоше пред цара, и рекоше цару: Гле, доведосмо пред тебе човека који пророковаше зло о твом народу и каже да ће га Бог уништити.

10. А пророкује зло и о твом животу, и каже да ће твој живот бити попут одеће у пећи ужареној.

11. И опет, каже да ћеш бити као стабљика, и то као сува стабљика пољска, коју звери газе и ногама је гњече.

12. И опет, каже да ћеш бити попут цвета чичковог, кога, када је потпуно зрео, дуне ли ветар, разноси по лицу земаљском. И тврди да Господ то рече. И говори да ће све то доћи на тебе не покајеш ли се, и то због безакоња твојих.

13. А ево, о цару, какво велико зло почини, или какве велике грехе народ твој почини, да морамо бити проклети од Бога или осуђени од овог човека?

14. И ево, о цару, гле, недужни смо, а ти, о цару, не сагреши. Стога, овај човек слага за тебе, и прорицаше узалуд.

15. И гле, снажни смо, нећемо пасти у ропство, или бити поробљени од непријатеља наших. Да, и ти напредова у земљи, и надаље ћеш напредовати.

16. Гле, ево тог човека, предајемо га у руке твоје, можеш чинити с њим шта ти је воља.

17. И догоди се да цар Ноје нареди да Абинадија баце у тамницу и нареди да се свештеници окупе како би одржао савет са њима шта да учини са њим.

18. И догоди се да они рекоше цару: Доведи га овамо да га испитамо. И цар заповеди да га доведу пред њих.

19. И почеше да га испитују, како би противуречио, да би га имали чиме оптужити, али он им одговараше одважно и издржа сва питања њихова, да, на чуђење њихово, јер издржа сва питања њихова и постиде их у свим речима њиховим.

20. И догоди се да му један од њих рече: Шта значе речи које су записане, и које поучаваху очеви наши, говорећи:

21. Како су дивне на горама ноге онога који добре вести доноси, који мир објављује, који о добру добре вести доноси, који спасење објављује, који Сиону говори: Бог твој влада;

22. Стражари ће твоји подићи глас, углас ће запевати, јер ће очи у очи видети када Господ поново буде враћао Сион.

23. Кличите од радости и певајте пустоши јерусалимске, јер Господ утеши свој народ, откупи Он Јерусалим;

24. Оголи Господ свету мишицу своју пред очима свих народа, и сви крајеви земаљски видеће спасење Бога нашег?

25. И ево, Абинади им рече: Јесте ли ви свештеници, а претварате се да поучавате овај народ, и да разумете дух прорицања, а ипак желите да од мене сазнате шта то значи?

26. Кажем вам, јао вама што изопачујете путеве Господње! Јер ако то и разумете, то не поучавасте, стога изопачисте путеве Господње.

27. Не приклонисте срца своја разумевању, стога, нисте мудри. Чему, дакле, поучавате овај народ?

28. А они рекоше: Ми поучавамо закону Мојсијевом.

29. А он им опет рече: Ако поучавате закону Мојсијевом зашто га се не држите? Зашто срца своја ослањате на богатство? Зашто курварства чините и снагу своју на блуднице трошите, да, и чините да народ чини грех, те Господ имаше разлог да мене пошаље да пророкујем против овог народа, да, и то велико зло против овог народа?

30. Зар не знате да говорим истину? Да, знате да говорим истину и треба да дрхтите пред Богом.

31. И догодиће се да ћете бити ударени због безакоња својих, јер рекосте да поучавате закону Мојсијевом. А шта знате о закону Мојсијевом? Долази ли спасење по закону Мојсијевом? Шта кажете?

32. А они одговорише и рекоше да спасење заиста долази по закону Мојсијевом.

33. Али ево, Абинади им рече: Ја знам да ћете, будете ли заповести Божје држали, бити спашени. Да, будете ли држали заповести које Господ уручи Мојсију на гори Синај, говорећи:

34. Ја сам Господ Бог твој који те изведох из земље египатске, из дома ропства.

35. Немој имати другог Бога поред мене.

36. Не гради себи икакав резани лик, нити какву слику од онога што је горе на небу, или онога што је доле на земљи.

37. Тада им Абинади рече: Јесте ли све то чинили? Кажем вам, не, нисте. А јесте ли поучавали овај народ да то све чини? Кажем вам, не, нисте.