Поглавље 14.
Исаија говори месијански – Износе се Месијино понижење и патње – Он предаје своју душу као принос за грех и посредује за преступнике – Упоредити са Књигом пророка Исаије пог. 53. Око 148. год. пре Христа.
1. Да, не каже ли и Исаија: Ко поверова приповедању нашем, и мишица Господња коме се откри?
2. Јер изнићи ће пред Њим као младица ломна и као корен из земље суве. Нема обличја нити привлачности у Њему и видећемо, нема лепоте ради које бисмо Га пожелели.
3. Презрен беше и одбачен од људи, Човек бола и са тугом упознат, а ми као да скривасмо лица своја од Њега; презрен беше, а ми Га не поштовасмо.
4. Зацело поднесе туге наше и боли наше понесе, а ми држасмо да Га Бог удара и мучи.
5. Али Он за наше преступе рањен беше, за наша безакоња избијен беше; казна беше на Њему нашега мира ради, и ранама Његовим ми смо исцељени.
6. Сви ми, као овце, застранисмо, свако се окрену путу своме, а Господ на Њега обори безакоња свих нас.
7. Угњетаван беше и мучен, али Он не отвори уста своја. Као јагње на клање беше одведен и као што је овца нема пред стригачем својим, тако Он не отвори уста своја.
8. Тамница и суд Му беху одузети и ко ће прогласити поколење Његово? Јер из земље живих искључен беше, за преступе мога народа ударен беше.
9. И одредише му гроб са опакима, и са богатима у смрти Његовој, мада не учини зло, нити се превара нађе у устима Његовим.
10. Ипак, Господу се свиде да Га рани, на муке Га стави. Кад положи душу Његову у принос за грех, видеће потомство своје, продужиће дане своје и радост ће Господња у руци Његовој успевати.
11. Видеће патњу душе своје и биће задовољан; знањем својим праведни слуга мој оправдаће многе јер ће Он понети безакоња њихова.
12. Доделићу Му, стога, део са великима и са силнима ће плен делити, јер је смрти излио душу своју, а беше убројан међу преступнике и грехе многих беше понео и за преступнике посредоваше.