1. И ево, догоди се, да се Алма, који побеже од слугу цара Ноје, покаја за грехе своје и безакоња и тајно пође међу народ, и поче поучавати речима Абинадијевим –

2. Да, о ономе што ће доћи, а тако и о васкрсењу мртвих и о откупљењу људи, које ће се остварити моћу и страдањем и смрћу Христовом, и Његовим васкрсењем и успећем на небо.

3. И поучаваше све оне који хтедоше да га слушају. А поучаваше их тајно како цар не би сазнао. И многи повероваше речима његовим.

4. И догоди се да сви који му повероваше пођоше до места које се зваше Мормон, које име своје доби од цара, а беше на границама земље, и у различита времена, то јест, доба, беше пуно дивљих звери.

5. Ево, у Мормону беше извор чисте воде, и Алма оде тамо јер близу воде беше шипраг ниског дрвећа, где се дању скриваше од потера царевих.

6. И догоди се да сви који му повероваше одлажаху тамо да слушају речи његове.

7. И догоди се да се после много дана знатан број њих окупи у месту Мормон да чују речи Алмине. Да, скупише се сви који повероваше речи његовој, да га чују. И он их поучаваше и проповедаше им покајање и откупљење и веру у Господа.

8. И догоди се да им рече: Гле, ево вода Мормонових (јер тако се зваху). И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена један другом, да могу бити лака;

9. Да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна и стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где ћете можда бити, и то до смрти, да би вас Бог могао откупити и прибројати онима од првог васкрсења, да можете имати вечни живот –

10. Ево, кажем вам, ако је то жеља срца ваших, шта имате против тога да се крстите у име Господње, као сведочанство пред Њим да уђосте у завет с Њим, да ћете Му служити и држати заповести Његове, да може још обилније излити Духа свога на вас?

11. И ево, када народ чу те речи, запљеска рукама својим од радости, и повика: То је жеља срца наших.

12. И ево, догоди се да Алма узе Елама, који беше међу првима, и оде и стаде у воду и завапи, говорећи: О, Господе, изли Духа свога на слугу свога, да светошћу срца може извршити ово дело.

13. И кад беше изговорио ове речи, Дух Господњи беше на њему, те он рече: Еламе, ја те крстим, имајући власт од Свемогућег Бога, за сведочанство да уђе у завет да ћеш Му служити док не умреш у погледу на смртно тело, и нека се Дух Господњи излије на тебе и нека ти удели вечни живот кроз откупљење Христово, кога Он припреми од постанка света.

14. А кад Алма изговори те речи, и Алма и Елам се спустише у воду и подигоше се и изађоше из воде радујући се, будући испуњени Духом.

15. И опет, узе Алма другог и оде по други пут у воду и крсти га као и првог, само што се сам поново не спусти у воду.

16. И на тај начин он крштаваше све који дођоше до места Мормон, а беше их на броју око двеста и четири душе. Да, и беху крштени у водама Мормоновим, и испуни их благодат Божја.

17. И назваху се они црквом Божјом, то јест, црквом Христовом, од тада па надаље. И догоди се да ко год се беше крстио моћу и влашћу Божјом прикључиваше се цркви Његовој.

18. И догоди се да Алма, имајући власт од Бога, зареди свештенике и то на сваких педесет зареди по једног свештеника да им проповедају и да их поучавају о оном што се односи на царство Божје.

19. И заповеди им да не поучавају ништа осим онога чему их он поучаваше, и што изговорише уста светих пророка.

20. Да, и заповеди им да ништа не проповедају осим покајања и вере у Господа који откупи свој народ.

21. И заповеди им да не буде међусобних сукоба, већ да сви једним оком напред гледају, имајући једну веру и једно крштење, имајући срца своја повезана у јединству и узајамној љубави.

22. И тако им заповеди да проповедају. И тако они посташе деца Божја.

23. И заповеди им да одржавају дан Шабата и држе га светим, и да сваки дан, такође, исказују хвале Господу Богу своме.

24. И такође, заповеди им да свештеници које беше заредио раде сопственим рукама за издржавање своје.

25. И беше један дан у недељи одређен да се сакупе и поучавају народ и да служе Господу Богу своме, а и да се окупљају онолико често колико то беше у моћи њиховој.

26. А свештеници нису смели да зависе од народа за издржавање своје, него за труд свој би благодат Божју примали како би у Духу ојачали, имајући знање о Богу, да могу поучавати моћу и влашћу од Бога.

27. И опет, Алма заповеди да народ цркве даје од иметка свога, свако према оном што имаше; има ли обилније треба да даје обилније, а од оног који има мало, мало се треба тражити, а ономе који нема треба дати.

28. И тако је требало да они дају од иметка свога по слободној вољи својој и добрим жељама према Богу, а и оним свештеницима који су у потреби, да, свакој убогој, голој души.

29. А то им рече пошто му беше заповеђено од Бога. И они ходаху усправно пред Богом, дајући један другом и временско и духовно према потребама и жељама њиховим.

30. И ево, догоди се да се све то догоди у Мормону, да, покрај вода Мормонових, у шуми која беше близу вода Мормонових. Да, место Мормон, воде Мормонове, шума Мормонова, како ли су дивни у очима оних који дођоше до знања о Откупитељу своме, да, и како су благословени, јер ће му хвале певати заувек.

31. А све се то зби на границама земље, да цар не би сазнао за њих.

32. Али гле, догоди се да цар, откривши кретање међу народом, посла слуге своје да их мотре. Стога, у дан када се окупише да чују реч Господњу беху разоткривени цару.

33. И ево, цар рече да Алма подстиче народ на побуну против њега. Стога, посла војску своју да их уништи.

34. И догоди се да Алма и народ Господњи беху обавештени о доласку војске цареве. Стога, покупише шаторе своје и породице своје и отпутоваше у пустињу.

35. А беше их на броју око четири стотине и педесет душа.