1. И догоди се да пошто цар Лимхи беше завршио казивање своме народу, јер им он много тога говораше, а ја само мало тога записах у ову књигу, рече своме народу све о браћи њиховој која беху у земљи Зарахемли.

2. И нареди да Амон устане пред мноштво и исприповеди им све што се беше догађало браћи њиховој од времена кад Зениф оде из земље па све до времена када он сам изађе из земље.

3. А он им уз то исприповеди последње речи којима их цар Венијамин поучаваше и протумачи их народу цара Лимхија, како би могли разумети све речи које он говораше.

4. И догоди се да пошто све то беше учинио, цар Лимхи отпусти мноштво и нареди да се свако врати кући својој.

5. И догоди се да нареди да се плоче које садрже запис о његовом народу, од времена кад напустише земљу Зарахемлу, донесу пред Амона да их он прочита.

6. Ево, чим Амон прочита запис, упита га цар да сазна може ли тумачити језике, а Амон му рече да не може.

7. А цар му рече: Жалостан због невоља мога народа, наредих да четрдесет и тројица мојих људи пође на пут у пустињу, како би пронашли земљу Зарахемлу, да се браћи својој обратимо да нас избаве из ропства.

8. И беху они изгубљени у пустињи током много дана. Ипак, беху марљиви и не нашавши земљу Зарахемлу, уместо тога вратише се у ову земљу, путујући земљом међу многим водама, откривши земљу која беше прекривена костима људским и зверињим, а беше прекривена и рушевинама сваковрсних грађевина, откривши земљу која беше настањена народом бројним попут мноштва израелских.

9. А за сведочанство да је оно што беху рекли истинито донеше двадесет четири плоче испуњене урезима, а оне су од чистог злата.

10. И гле, донеше и напрснике, који су велики, и они су од месинга и од бакра, и савршено су очувани.

11. И опет, донеше мачеве којима балчаци страдаше, а сечива им беху рђом нагрижена и нема никог у земљи ко је у стању да протумачи језик или урезе који су на плочама. Зато ти рекох: Умеш ли да преводиш?

12. И опет ти кажем: Знаш ли некога ко уме да преводи? Жељан сам, наиме, да се ови записи преведу на језик наш, јер ће нам можда дати сазнање о остатку народа који беше уништен, од кога ти записи дођоше, или ће нам можда дати сазнање о самом том народу који беше уништен, а ја сам жељан да сазнам разлог њиховог уништења.

13. Тада му Амон рече: Поуздано ти могу рећи, о цару, за човека који уме да преведе записе, јер има нешто чиме може гледати и превести све записе који су из древних времена, а то је дар од Бога. А те ствари зову се тумачи и нико не сме да гледа у њих осим ако му није заповеђено, да не би погледао оно што не треба и страдао. А онај коме је заповеђено да у њих гледа, назива се виделац.

14. А гле, цар народа који је у земљи Зарахемли човек је коме је заповеђено да то чини и који има тај узвишен дар од Бога.

15. И цар рече да је виделац већи од пророка.

16. А Амон рече да је виделац откровитељ, а и пророк, и већи дар нико не може имати, осим ако не поседује моћ Божју, што ниједан човек не може. Ипак, човек може имати велику моћ дату од Бога.

17. Али виделац може знати о ономе што је прошло, а и о ономе што ће доћи, и по њима ће се све открити, или, пре, тајне ће се објавити и што је скривено доћи ће на светло и што је непознато преко њих ће се сазнати. И такође, по њима ће се сазнати оно што се друкчије не би могло знати.

18. Тако Бог обезбеди средства да човек вером може изводити силна чуда, стога постаје велика корист за ближње своје.

19. И ево, кад Амон заврши казивање речи ових, цар се силно обрадова и захвали Богу, говорећи: Без сумње, велика се тајна налази на овим плочама, а ови тумачи, без сумње, беху припремљени ради откривања свих тих тајни деци човечјој.

20. О, како су чудесна дела Господња и како Он дуго подноси свој народ. Да, и како је слепо и недокучиво разумевање деце човечје, јер неће да траже мудрост, нити желе да она влада њима.

21. Да, они су попут дивљег стада које бежи од пастира и растура се, а шумске звери га растерују, гоне и прождиру.