Јосиф, син Јаковљев

У Старом завету, син првенац Јакова и Рахиље (Пос 30:22–24; 37:3).

Јосиф је стекао првенаштво у Израелу зато што је Рувим, син првенац Јаковљеве прве жене, изгубио ту повластицу због преступа (1 Дн 5:1–2). Због своје достојности, Јосиф је, као син првенац Јаковљеве друге жене био први у реду да прими тај благослов. Јосиф је примио благослов од свог оца након чега је Јаков умро (Пос 49:22–26).

Јосиф је био човек изузетног карактера, „пажљива и мудра“ особа (Пос 41:39). Његово одбијање Петефријеве жене је пример вере, чедности и личног поштења (Пос 39:7–12). У Египту, када је Јосиф открио свој прави идентитет својој браћи, захвалио им се уместо да их криви због начина на који су се опходили према њему. Веровао је да су њихови поступци помогли да се испуни Божја воља (Пос 45:4–15).

Откривења последњих дана откривају важну мисију Јосифове породице у последњим данима (ПЏС, Пос 50:24–38 [Додатак]; 2 Не 3:3–24; 3 Не 20:25–27).

Јаков веома љубљаше Јосифа и начини му шарену хаљину, Пос 37:3.
Због љубоморе Јосифова браћа су га замрзела и сковала заверу да га убију, али су га уместо тога продали трговцима, који су били на свом путу за Египат, Пос 37:5–36.
У Египту, Господ је потпомогао Јосифа и он је постао управитељ у Петефријевом дому, Пос 39:1–4.
Петефријева жена је лагала, говорећи да је Јосиф покушао да је напаствује; Јосифа су погрешно осудили и стрпали га у тамницу, Пос 39:7–20.
Јосиф тумачи снове Фараоновог главног пехарника и пекара, Пос 40.
Фараон је показао наклоност према Јосифу јер је Јосиф протумачио један од Фараонових снова; поставио је Јосифа за владара над Египтом, Пос 41:14–45.
Родили су се Јефрем и Манасија, Пос 41:50–52.
Јосиф се поново спојио са својим оцем и браћом, Пос 45–46.
Јосиф је умро у Египту у старости од 110 год, Пос 50:22–26.