Нефи, син Нефија сина Хеламановог

Књига у Мормоновој књизи коју је написао Нефи, син Нефијев. У поглављима 1–10 показано је испуњење пророштва о доласку Господњем. Дат је знак Христовог рођења; људи су се покајали; али су се онда вратили опакости. Коначно, буре, земљотреси, жестоке олује и велико уништење најављују Христову смрт. У поглављима 11–28 забележен је Христов долазак на амерички континент. Ово је централни део књиге 3. Нефи. Многе од Христових речи су сличне Његовим беседама забележеним у Библији (на пример: Мт 5–7 и 3 Не 12–14). Поглавља 29–30 чине Мормонове речи народима у последњим данима.

Ова књига садржи само четрдесет девет стихова, све у једном поглављу, и поред тога што обухвата приближно три стотине година нефијске историје (34–321 год. Н.Е.). Неколико поколења писаца, укључујући и Нефија, је дало допринос овом запису. Стихови 1–19 говоре да су након посете васкрслог Христа сви Нефијци и Ламанци били обраћени јеванђељу. Владали су мир, љубав и хармонија. Три нефијска ученика, којима је Христ дозволио да остану на земљи до Његовог другог доласка (3 Не 28:4–9), служили су народу. Нефи је оставио записе свом сину Амосу. Стихови 19–47 су запис Амосове службе (84 година) и службе његовог сина Амоса (112 година). У 201. год. Н.Е. охолост је почела да да проузрокује проблеме међу народом, који се поделио на сталеже и почео да ствара лажне цркве (4 Не 1:24–34).

Последњи стихови у 4. Нефију показују да се народ поново вратио опакости (4 Не 1:35–49). У 305. год. Н.Е. Амосов син Амос је умро а његов брат Амарон је све свете записе сакрио да би их сачувао. Амарон је касније поверио записе Мормону, који је записао многе догађаје из свог живота а онда их сажео (Морм 1:2–4).