1. У почетку јеванђеље беше проповедано преко Сина. И јеванђеље беше реч, и реч беше са Сином, и Син беше с Богом, и Син беше од Бога.

2. Он беше у почетку с Богом.

3. Све је начињено од Њега; и ништа није начињено без Њега, што је начињено.

4. У Њему беше јеванђеље, и јеванђеље беше живот, а живот беше видело људима;

5. И видело светли у свету, а свет га не опажа.

6. Бејаше човек послат од Бога, чије име беше Јован.

7. Он дође на свет да буде сведок, да посведочи о виделу, да сведочи о јеванђељу преко Сина, свима, да би преко њега људи могли поверовати.

8. Он не беше видело, већ дође да сведочи о том виделу,

9. Које је истинито видело, које обасјава сваког човека који долази на свет;

10. И то Син Божји. Онај који беше у свету, и свет кроз њега поста, и свет га не позна.

11. К својима дође, а они га не примише.

12. Али онима који га примише, даде власт да буду синови Божји; само онима који у име Његово поверују.

13. Беше рођен, не од крви, ни по вољи тела, нити по вољи човековој, него од Бога.

14. И та реч поста тело, и пребиваше међу нама, и видесмо славу Његову, славу као од Јединорођенца Очевог, пуног благодати и истине.

15. Јован сведочи о Њему, и виче говорећи: То је Онај за кога рекох: Онај који за мном иде, с првенством је нада мном; јер пре мене беше.

16. Јер у почетку беше Реч, а то је Син, који поста тело, и који нам је послат по вољи Очевој. И ко год поверује у име Његово примиће од пунине Његове. А од пунине Његове ми све примисмо, и то бесмртност и вечни живот, по благодати Његовој.

17. Јер се закон даде преко Мојсија, али живот и истина дођоше преко Исуса Христа.

18. Јер закон беше према заповести телесној, за служење смрти; али јеванђеље беше према моћи бескрајног живота, преко Исуса Христа, Јединородног Сина, који је у наручју Очевом.

19. И нико никада Бога није видео, осим што посведочи о Сину; јер осим по Њему, нико не може бити спашен.

20. А ово је сведочанство Јованово, када Јевреји послаше свештенике и Левите из Јерусалима, да га питају: Ко си ти?

21. И он призна, и не порекну да је Илија; већ призна, говорећи: Ја нисам Христ.

22. И они га упиташе, говорећи: Како си онда ти Илија? А он им рече: Ја нисам тај Илија који треба све да обнови. И они га упиташе, говорећи: Јеси ли ти тај пророк? А он одговори: Нисам.

23. Тада му рекоше: Ко си ти? Да бисмо могли дати одговор онима који нас послаше. Шта кажеш о себи?

24. Он рече: Ја сам глас онога што виче у пустињи; поравнајте пут Господњи, као што рече пророк Исаија.

25. А они који беху послати беху од фарисеја.

26. И упиташе га говорећи: Зашто онда крштаваш, ако ниси Христ, ни Илија који треба све да обнови, а ниси ни тај пророк?

27. Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете;

28. Он је тај о коме сведочим. Он је тај пророк, и то Илија, који ће доћи за мном, с првенством нада мном, чији ремен на обући нисам достојан да разрешим, и чије место не могу да попуним; јер ће Он крстити, не само водом, већ огњем, и Светим Духом.

29. Сутрадан Јован виде Исуса како долази к њему и рече: Гле Јагњета Божјег, које односи грехе света!

30. И Јован посведочи народу о Њему говорећи: Ово је онај о коме рекох; за мном иде човек с првенством нада мном; јер Он беше преда мном, и ја знадох њега, а и да Он треба да се објави Израелу; зато дођох да крстим водом.

31. И Јован посведочи, говорећи: Када га крстих, видех Духа где силази с неба као голуб, и стаде на Њему.

32. И знадох га; јер онај који ме посла да крстим водом, тај ми рече: На кога видиш да силази Дух, и стоји на њему, Онај је који ће крстити Светим Духом.

33. И видех и сведочим да је ово Син Божји.

34. Све ово би у Витавари, преко Јордана, где Јован крштаваше.

42. И доведоше га Исусу. И када га Исус виде, рече: Ти си Симон, син Јонин, зваћеш се Кифа, што у преводу значи виделац или камен. И они беху рибари. И одмах напустише све и слеђаху Исуса.