1. И велики знак се указа на небу, на слику онога што је на земљи; жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној круна од дванаест звезда.

2. И жена беше трудна, викаше у мукама порођајним, и мучаше се да роди.

3. И роди мушко дете, које ће владати свим народима са шипком гвозденом; а дете њено беше узнесено Богу и престолу Његовом.

4. И указа се други знак на небу; и гле, велика црвена аждаја, која има седам глава и десет рогова, и седам круна на својој глави. И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаја стајаше пред женом која беше родила, спремна да прождере дете након што се родило.

5. А жена побеже у пустињу, где јој Бог беше припремио место, да је тамо хране хиљаду и две стотине и шездесет година.

6. И поста рат на небу; Михајло и анђели његови ударише на аждају; а аждаја и анђели њени ударише на Михајла;

7. И аждаја не надвлада Михајла, ни дете, а ни жену која је црква Божја, која беше ослобођена мука својих и која изнедри царство Бога нашега и Христа Његовог.

8. Нити се нађе место на небу за велику аждају, која беше збачена; та стара змија звана ђаво, и такође звана Сотона, која вара сав свет; она беше збачена на земљу; и анђели њени беху збачени с њом.

9. И чух глас велики на небу који говори: Сада дође спасење, и снага, и царство Бога нашега, и моћ Христа Његовог;

10. Јер је прогнан оптуживач браће наше, који их оптуживаше пред Богом нашим дан и ноћ.

11. Јер га победише крвљу Јагњетовом, и речју сведочанстава својих; јер не љубљаше своје животе, већ држаше сведочанство и то до смрти. Зато, веселите се, о небеса, и ви који пребивате на њима.

12. И након свега овога чух други глас где говори: Јао становницима земље, да, и онима који бораве на острвима морским! Јер вам ђаво дође, у великом гневу, јер зна да има мало времена.

13. Јер кад аждаја виде да је збачена на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

14. Зато жени беху дата два крила орла великога, да би пред лицем змије побегла у пустињу, на место своје, где ће бити негована за време, и времена, и по времена.

15. И змија испусти за женом из уста својих воду као поплаву, да би је однела поплавом.

16. И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прогута поплаву коју аждаја испусти из уста својих.

17. Стога се аждаја разгневи на жену, и оде да зарати с осталим семеном њезиним, које држи заповести Божје и има сведочанство о Исусу Христу.