Toliko buke!
Sve je bilo tako bučno. Gdje je Luka mogao pronaći mir?
Luka je mumljao. Sve je bilo tako bučno. Njegova su se braća, Tadd i John, ponovno svađali. Čak i iz hodnika, mogao je čuti njihove uzvike kroz vrata njihove sobe. A njegova sestra Lizzie ponovno je glasno pustila glazbu. Tup. Tup. Tup. Uvijek je mogao čuti stalan ritam niskih nota.
Luka je pokušao zatražiti od svoje braće da stanu. »Odlazi«, Tadd mu je rekao. Tada je Luke zatražio od Lizzie da utiša svoju glazbu. Ona je samo pojačala glazbu.
Luka je htio ići van gdje je mogao razmišljati. Ali je kiša padala.
Ipak, postojalo je jedno tiho mjesto kamo je Luka mogao otići. Jučer su mu njegovi roditelji dali svoju sobu – sobu koju nije trebao dijeliti s Taddom i Johnom. Bila je u podrumu. Bila je dovoljno velika za krevet i stol. No Luka je u svojoj sobi mogao zatvoriti vrata i pobjeći od buke.
Luke je sišao u svoju novu sobu. Pogledao je unaokolo kutije koje je ranije donio. Vidio je sliku Isusa kako viri iz kutije. Luka je dobio tu sliku na dan kada je kršten. Gledanje u nju uvijek ga je činilo mirnim.
Luka je uzeo sliku iz kutije. Postavio ju je na stol. Zatim je kleknuo da se pomoli. »Nebeski Oče«, rekao je Luka, »ponekad je tako bučno ovdje. Molim te pomogni mi pronaći mir.«
Luka je legao na svoj krevet. Razmišljao je o Isusu. U Maloj je školi naučio da Isus uvijek može biti blizu njega. A Duh Sveti uvijek može donijeti mir.
Uskoro će mama i tata doći s posla. Razgovarali bi s Taddom i Johnom. Borba će prestati. Na neko vrijeme. Razgovarali bi s Lizzie. Lizzie bi utišala svoju glazbu. Na neko vrijeme. Dok mama i tata ne bi ponovno otišli.
Ali za sada, Luka je ležao u krevetu. Pogledao je Isusovu sliku. »Molim te, Nebeski Oče«, šapnuo je Luke. »Molim te pomogni mi osjetiti mir bez obzira što se događalo u ostatku kuće.«
Kasnije, netko je pokucao na vrata njegove sobe. »Mogu li ući?« upitala je mama. »Kako si?«
»Tadd i John ponovno su se svađali«, rekao je Luke. »I Lizzie pusti svoju glazbu vrlo glasno.«
»Znam. Teško je, zar ne?« rekla je mama. »Tata upravo razgovara s tvojom braćom. I razgovarat ću s Lizzie večeras. No prvo, htjela sam vidjeti kako si ti.«
»Dobro sam. Drago mi je što imam ovu sobu«, rekao je Luke.
»I ja«, rekla je mama. »Vidim da si stavio sliku Isusa na stol.«
Luke se nasmiješio. »Jesam. I on će mi pomoći učiniti moju sobu mjestom mira.«
Ilustracija: Bryan Beach