„Росина молитва”, Пријатељ, мај 2023, стр. 14–15.
Росина молитва
Роси је била сита осећаја неприпадности.
Ова прича се одиграла у САД-у.
Роси баца свој ранац на под. Управо је завршила свој други дан у новом разреду. И то није био добар дан.
„У чему је проблем”? Питала је мама.
Роси се бацила на кауч. „Нека деца из мог разреда су ми говорила зле ствари”, рекла је. „О мојој смеђој кожи.”
Није било много њих у школи који су имали исту боју коже као Роси, па се осећала као да ту не припада. Али због задиркивања се осећала сто пута горе.
Мама је изгледала забринуто. „Жао ми је”, рекла је. Загрлила је Роси. „Причаћу са твојом учитељицом о томе.”
Али следећег дана у школи опет су задиркивали Роси. Један дечак из разреда је био зао према њој цео дан.
Роси је била тужна. Али је била и љута. Понекад, када је био окрутан према њој, Роси је узвраћала свађом. Али то није учинило да се осећа боље.
Једног дана када се Роси вратила кући из школе, отрчала је право у своју собу. Била је сита задиркивања. Роси је била сита осећаја неприпадности. Забила је своје лице у јастук и плакала.
Шта да радим? помислила је. Није желела да се тако осећа до краја школске године.
Обрисала је очи. Затим је подигла поглед ка малој статуи Исуса која је била на њеној полици. Мама ју је дала Роси да јој помогне да се сети Исуса.
Можда треба да се помолим, помислила је. Спустила се на колена и погнула рамена.
„Драги Небески Оче, стварно ме боли изнутра. Моји другови из разреда су зли према мени због моје смеђе коже и због тога се осећам ужасно. Молим те, помози ми.”
Било је добро рећи Небеском Оцу о својим осећањима. Знала је да Он слуша. Осећала се топло и вољено, као да је око ње омотано меко ћебе. Осећала је да јој је боја коже лепа. Она је дете Божје, и Он је воли.
Када је Роси завршила са молитвом, имала је идеју. Можда је могла више да помогне у својој школи.
Следеће недеље, Роси и њена мама разговарале су са људима који су на нивоу школе задужени да брину о ономе шта се дешава у њеној учионици. Роси је пазила на другу децу у школи која су била малтретирана и спријатељила се са њима. Покушала је да игнорише дечака који ју је задиркивао. А у цркви у недељу, поделила је своје сведочанство да Небески Отац воли свакога.
Ствари у школи се нису одмах побољшале. Али када јој је било тешко, Роси се сетила како се осећала док се молила. Она је дете Божје, и Он је воли. А пошто је то знала, могла је све.
Ауторка илустрације Шона Џ. Ц. Тени