»Kofta za ručak«, Prijatelj, srpanj 2023., 12. – 13.

Kofta za ručak

Katrina McPheters

(temeljeno na istinitoj priči)

»Koja je to čudna stvar koju jedeš?«

Ova se priča dogodila u SAD-u.

Roy je sjeo za stol i otvorio svoju torbu za ručak. Njegova se obitelj upravo preselila i ovo je bio njegov prvi dan u njegovoj novoj školi. Njegova je mama napravila njegovu najdražu armensku hranu, koftu. Bio je ushićen što će je jesti!

Roy je odmotao papir od voska omotan oko kofte. Izgledala je poput duge, mršave mesne okruglice. Volio je miris začina upečenih u meso. I otvor u sredini činio ju je poput male zviždaljke. Prislonio ju je na svoje usne i puhnuo. Zatim je zagrizao. Ukusno!

»Hej«, rekao je dječak s druge strane stola. »Koja je to čudna stvar koju jedeš?«

Roy je osjetio kako mu se obrazi rumene. »To je moj ručak.«

»Pa, ne izgleda baš dobro.« Dječak se nasmijao.

Roy nije znao što reći. Nije znao da nitko drugi ovdje nije jeo koftu. Nije želio da misle da je čudan! Stoga je pospremio svoj ručak i otrčao van na odmor.

Nakon škole, Roy je pronašao majku kako raspakirava kutije.

»Ne želim više nositi koftu u školu«, rekao je Roy.

»Zašto?« upitala je mama. »To je tvoja omiljena hrana.«

Roy joj je rekao što se dogodilo u školi. »Bilo je tako neugodno!«

»Žao mi je što se to dogodilo«, rekla je mama. »Većina ljudi ovdje nikada nije jela koftu. Što ako damo drugoj djeci priliku da probaju?«

»Zašto?« Roy je upitao. »Oni je neće jesti.«

»Pa, ne možeš znati ako ne upitaš! Znam da je teško upoznati nove prijatelje. Ali svi smo mi Božja djeca. Ponekad jednostavno trebamo više saznati jedni o drugima.«

Roy je razmislio o tome. Nije želio da mu se smiju. No htio je dati djeci za ručkom bolju priliku da razumiju. I kofta je doista bila ukusna.

Kimnuo je. »U redu. Napravimo još.«

Sljedećeg je dana za ručkom Roy duboko udahnuo. Sjeo je uz dječaka koji mu se smijao.

Roy je otvorio svoju torbu za ručak. »Bi li itko od vas htio probati nešto armenske hrane?«

Druga su se djeca okupila dok je Roy odmotavao koftu.

»Probat ću malo«, rekao je dječak.

»I ja«, dodala je djevojčica. Roy je razdijelio koftu kako bi svi mogli probati. Tada su svi zagrizli.

»Ovo je stvarno dobro!« rekao je dječak. »Kako se zove?«

»Kofta«, rekao je Roy.

»Kul!« Dječak se nasmiješio. »Ja sam John. Želiš li se igrati na odmoru?«

Roy je samo mogao kimnuti s punim ustima. Njegova je mama bila u pravu – svi su oni također Božja djeca! A dijeljenje mu je ipak pomoglo steći prijatelje.