„Кофта за ручак”, Пријатељ, јул 2023, стр. 12–13.
Кофта за ручак
„Шта је то чудно што једете?”
Ова прича се одиграла у САД-у.
Рој је сео за сто и отворио своју торбу за ручак. Његова породица се тек преселила, а ово је био његов први дан у новој школи. Његова мама је направила његову омиљену јерменску храну, кофту. Био је узбуђен што је једе!
Рој је одмотао воштани папир омотан око кофте. Била је попут дугачке, мршаве ћуфте. Волео је мирис зачина у печеном месу. А рупа у средини га је чинила као мала свирала. Приложио је уснама и дунуо. Онда је загризао. Delicious!
„Хеј”, рекао је дечак преко пута стола. „Шта је то чудно што једеш?”
Рој осети како су му се образи заруменели. „То је мој ручак.”
„Па, не изгледа баш добро.” Дечак се насмејао.
Рој није знао шта да каже. Није знао да нико други овде не једе кофту. Није желео да мисле да је чудан! Зато је одложио ручак и отрчао напоље на одмор.
После школе, Рој је пронашао маму како распакује кутије.
„Не желим више да носим кофту у школу”, рекао је Рој.
„Зашто?” Питала је мама. „То је твој омиљена храна.”
Рој јој је рекао шта се догодило у школи. „Било је тако срамотно!”
„Жао ми је што се то догодило”, рекла је мама. „Већина људи овде никада није имала кофту. Шта ако дамо другој деци прилику да пробају?
„Зашто?” упита Рој. „Они то неће јести.”
„Па, не можеш знати ако не питаш! Знам да је тешко стећи нове пријатеље. Али сви смо ми деца Божја. Понекад једноставно морамо да сазнамо више једни о другима.”
Рој је размишљао о томе. Није желео да му се смеју. Али он је желео да деци за ручком пружи бољу прилику да разумеју. А кофта је заиста била укусна.
Потврдио је. „У реду. Хајде да направимо још.”
Следећег дана за ручком, Рој је дубоко удахнуо. Сео је поред дечака који му се смејао.
Рој је отворио своју торбу за ручак. „Да ли би неко од вас желео да проба јерменску храну?”
Остала деца су се окупила док је Рој одмотавао кофту.
„Пробаћу мало”, рекао је дечак.
„И ја”, додала је девојка. Рој је послужио кофту да би сви могли да је пробају. Онда су сви пробали.
„Ово је стварно добро!” рече дечак. „Како се зове?”
„Кофта”, рекао је Рој.
„Супер”! Дечак се осмехнуо. „Ја сам Џон. Хоћеш да играш на паузи?”
Рој је могао само да климне главом са пуним устима. Његова мајка је била у праву – и они су сви били Божја деца! А дељење му је ипак помогло да стекне пријатеље.
Илустрација: Марк Робинсон