„Време за читање Светих писама рано ујутру”, Пријатељ, јануар 2024, стр. 30–31.
Време за читање Светих писама рано ујутру
Иако је било рано, Елвира је знала да је читање Светих писама вредно тога.
Ова прича се догодила у Норвешкој.
Елвира се пробудила на татин глас. „Време је за Света писма”, рекао је.
Села је у кревет и протрљала поспане очи. Напољу је још увек био мрак. И било је хладно! Елвира није хтела да напусти свој удобан кревет.
Мама је рекла да је читање Светих писама начин на који могу боље да упознају Исуса. Али читање Светих писама сваког јутра било је тешко!
Елвира је полако кренула уз степенице и села поред своје старије сестре Сигрид на каучу. Загрлила је јастук и ушушкала се у топлину свог меканог покривача. Њена браћа су била у другој просторији и започела онлајн час семинара.
Татин телефон је зазвонио. Јавио се, а на екрану су се појавили чланови породице. Тетка Лив је била обучена и спремна за посао. Њихова рођака Дортеа је још увек била у пиџами, баш као и Елвира.
Елвира им је махнула преко видео позива и зевнула. Са тетком Лив и Дортеом су увек проводили време уз Света писма. Живели су у другом, четири сата удаљеном делу Норвешке. Свима им је било лакше да читају Света писма када су имали циљ да се зову сваки дан. И Елвира је волела да види своју рођаку!
Неколико минута касније, и мама се придружила позиву. „Ћао, девојке”, рекла је. Ове недеље је путовала на посао, али је ипак позвала због породичног времена за Света писма.
Помолили су се. Тада је Елвира отворила своја Света писма. Заједно су читали Мормонову књигу. Сви су наизменично читали стихове.
Елвира је слушала док други читају, али било је тешко остати будан. Сигрид је поново заспала на каучу. Елвира ју је ћушнула. Али је онда нешто у стиху привукло њену пажњу.
„И угледах шипку гвоздену и она се протезаше уз насип реке, и вођаше до дрвета покрај ког стајах,” прочитала је Дортеа.*
„Знам ту причу!” Реће Елвира. „То је Лехијев сан.” Видела је видео са темом из Светих писама о томе. Било је лепо дрво са белим плодовима, а људи су држали шипку да им помогне да дођу до њега.
„Сећаш ли се каква је шипка?” упитала је мама.
„У Светим писмима?”
„Тако jе!” Рекао је тата. „Нефи касније поучава да је гвоздена шипка као реч Божја. Шта мислиш, како можемо да се држимо шипке као људи у Лехијевом сну?”
„Тренутно држимо шипку!” Елвира је подигла своју Мормонову књигу. „Тако што ћемо имати времена за Света писма.”
Мама је климнула главом. „Када читамо Света писма, приближавамо се Исусу Христу. Баш као што су се људи приближили дрвету живота када су се држали за шипку.”
Док су читали, Елвира је замишљала себе како се хвата за шипку и креће ка прелепом дрвету. Није се више осећала поспаном.
Убрзо је било време да се крене. Тетка Лив и мама је требало да пођу на посао. А Елвира, Сигрид и Дортеа је требало да се припреме за школу.
„Ћао свима! Елвира је махнула својим рођацима преко екрана. „Волим вас!”
Док је трчала доле да се спреми за школу, Елвира је осећала топлину изнутра. И то не због свог паперјастог покривача. Знала је да је топао осећај да јој је Свети Дух рекао да је Мормонова књига истинита. Био је то одличан начин за почетак дана!
Илустрација: Хектор Борласка