„Време за причу из Светих писама”, Пријатељ, мај 2024, стр. 30–31.
Време за причу из Светих писама
„Да ли неко има књигу коју жели да прочитам данас?” Господин Ото је упитао.
Ова прича се одиграла у Гани.
„Време је за читање”, господин Ото је рекао.
Нјамеје се усправио. Време за читање било је забавно.
Сваки дан у школи, њихов учитељ је наглас читао књигу разреду. Понекад је читао о животињама. Понекад је читао о људима у другим земљама. А понекад је питао разред да ли имају књигу коју желе да прочита.
„Да ли неко има књигу коју жели да прочитам данас?“ Господин Ото је упитао.
Нјамеје је подигао руку. „Ја имам!” Посегнуо је у торбу и извукао своју омиљену књигу. Била је то књига прича из Мормонове књиге! Донео ју је да је чита после школе док чека да га мајка покупи. Гледање слика помогло му је да разуме приче из Светих писама.
Господин Ото се насмејао када је видео велику књигу. „Нећемо имати времена да је целу прочитамо. Постоји ли известан део који би желео да прочитам?”
„Да”, рекао је Нјамеје. Прелиставао је странице док није пронашао своју омиљену причу. „Можете ли да прочитате ову, молим вас? Зове се ‘Лехијев сан’.”
„О чему се ради у овој причи?” Господин Ото је упитао.
„Ради се о пророку који је имао визију. Видео је прелепо дрво са укусним плодовима.” Нјамеје је показао на слику дрвета. „Желео је да његова породица једе плод са њим. Хоћете ли да је читате?” Нјамеје је предао свом учитељу књигу.
„Наравно”, рекао је Господин Ото. Онда је почео да чита наглас. Читао је о уској стази која води до дрвета. Читао је о гвозденој шипки. И читао је о држању заповести.
Нјамеијов пријатељ Селорм је подигао руку. „Какво је то дрво било?” упитао је Нјамејеa.
„Не знам”, рекао је Нјамеје. „Али плод је био тако добар. Мора да је још бољи од дрвета манга!” Онда је Нјамеје стао да размисли. „У цркви сам научио да плод означава Божју љубав. Дакле, логично је да је био тако укусан и посебан!”
Када се час завршио, Нјамеје је седео напољу да сачека своју мајку. Извукао је своју књигу прича из Мормонове књиге да прочита још.
„То је била сјајна прича”, рекао је Селорм. Сео је поред Нјамејеа. „Могу ли да прочитам још једну са тобом?”
„Да!” Нјамеје се окренуо другој причи. Читали су о Абинадију и краљу Ноју.
Више њихових другова из разреда је дошло да слуша. Када су имали питања, Нјамеје је одговарао на њих. Чак им је постављао питања како би их испитао о причама које читају!
Убрзо је Нјамеје видео своју мајку како иде према њима. „Хвала што читате са мном”, рекао је другој деци. Затворио је књигу и осмехнуо се. Био је срећан што су његови пријатељи волели његове омиљене приче колико и он сам.
Илустрација: Жен Лиу