„Штета због пикада”, Пријатељ, септембар 2024, 4–5 стр.
Штета због пикада
Да ли је Данијел био довољно храбар да каже истину?
Ова прича се одиграла у САД-у.
Данијел је подигао поклопац са дедине старе кутије за играчке и завирио унутра. Његови рођаци су се окупили да виде. Волели су да се играју заједно у дединој кући!
Унутра је било много старих играчака са којима су се Данијелова мама и тетка играле док су биле деца.
„Шта је оно?” Данијелов рођак Ноа показао је на шест сјајних, старомодних стрелица за пикадо на трави. Имале су шиљасте крајеве и обојене заставе - неке црвене, а неке жуте.
Данијел је узео једну „Мама ми је причала о овоме”, рекао је. „Постави се обруч на травњаку напољу. Онда их наизменично бацаш у ваздух и покушаваш да их усмериш тако да слете у обруч.”
„Супер!” рекао је Ноа. Већ је трчао у двориште да све намести за игру.
Ускоро су Данијел и његови рођаци бацали металне стрелице у ваздух свуда по дедином дворишту. Данијелу се допадало када су стрелице снажно пале и заболе се у траву.
„Кладим се да своју могу бацити више од твоје”, рекла је Данијелова рођака Лили.
Деца су се смејала и бацала стрелице све више и више.
Онда је Данијелу синула идеја. „Кладим се да своју могу бацити скроз преко прилаза па у обруч!” рекао је. Отрчао је на другу страну прилаза и снажно бацио стрелицу.
Стрелица је полетела високо у ваздух, али није слетела на траву. Уместо тога, пала је на потпуно нови ауто тетке Робилин уз гласан звук ТУП.
„О, не!” узвикнуо је Ноа.
Данијел је подигао стрелицу. На месту где је пала на ауто било је огромно удубљење.
Деца су се са страхом погледала. Затим су, не говорећи ништа, оставили пикадо на травњаку и утрчала унутра.
Касније тог поподнева, сви су отишли у своја кола да иду кући. Данијелова тетка је приметила удубљење на свом аутомобилу. „Шта се десило?” упитала је.
Данијел је осетио тежину у стомаку. Али није рекао ништа. Само се попео у ауто и махнуо својим рођацима.
Док се враћао кући, Данијел је мирно седео на задњем седишту. Покушао је да чита књигу. Али није могао да се усредсреди. Изнутра му је било мучно због онога што се догодило. Знао је да је искреност једино што је исправно. Али рећи истину биће грозно! Његови родитељи ће бити јако љути на њега. Као и његова тетка.
Тада је Данијел помислио на свог омиљеног јунака из Светих писама. Данило из Старог завета је био бачен у лављу јаму зато што је изабрао исправно. Био је храбар. Можда би и Данијел могао бити храбар.
„Хеј, мама?” рекао је Данијел. „Бацио сам стрелицу за пикадо на трави, а она је погодила ауто тетке Робилин и направила удубљење. Погрешио сам.”
Мама га је погледала преко ретровизора. Није била толико љута као што је Данијел мислио да ће бити. „Хвала што си ми рекао истину”, рекла је.
Данијел је дубоко уздахнуо. „Могу ли да позовем тетку Робилин када стигнемо кући?” упитао је. „Желим да се извиним. И напорно ћу радити да зарадим новац да платим поправку аута.”
Мама се насмешила. „То је одлична идеја!”
Осећај тежине у стомаку је нестао, и Данијел се осећао спокојно. Био је довољно храбар да каже истину. Због Исуса Христа, могао је да се покаје и исправи грешку.
Илустрације: Џош Taлбот