Размишљајте о доброти и велични Божјој
Позивам вас да се сваког дана сећате величине Небеског Оца и Исуса Христа и онога што су учинили за вас.
Током времена, чак и нарочито у тешким временима, пророци су нас подстицали да се сећамо величине Божје и да размишљамо о ономе шта је Он учинио за нас као појединце, као породице и као људе.1 То усмеравање налази се у свим Светим писмима, али се посебно истиче у Мормоновој књизи. Насловна страница објашњава да је један од циљева Мормонове књиге да „остатку дома Израеловог пока[же] каква велика дела је Господ учинио за очеве њихове”.2 Мормонова књига се завршава Моронијевом молбом: „Гле, ја бих да вас опоменем да када будете читали ово… да се сетите како милостив беше Господ деци човечјој… па промишљајте о томе у срцима својим.”3
Упечатљива је доследност молби пророка да размишљамо о доброти Божјој.4 Наш Небески Отац жели да се сећамо доброте Њега и Његовог љубљеног Сина, не ради Њих, не ради Њиховог властитог задовољства, већ због утицаја који такво сећање има на нас. Када размишљамо о Њиховој доброти, наша перспектива и разумевање се увећавају. Размишљањем о Њиховој самилости, постајемо понизнији, више се молимо и постојанији смо.
Дирљиво искуство са бившим пацијентом показује како нас захвалност за великодушност и самилост може променити. Године 1987. упознао сам се са Томасом Нилсоном, изванредним човеком коме је била потребна трансплантација срца. Имао је 63 године и живео је у Логану, у држави Јути, у Сједињеним Америчким Државама. Након војне службе у Другом светском рату, венчао се са Доном Вилкис у Храму Логан,уЈути. Постао је предузимљив и успешан зидар. У каснијим годинама посебно је уживао да ради са најстаријим унуком, Џонатаном, за време школског распуста. Њих двојица су развила посебну везу, делимично због тога што је Томас видео у Џонатану много својих карактерних црта.
Том је открио да је чекање на срце даваоца фрустрирајуће. Није био нарочито стрпљив човек. Увек је био у стању да постави и оствари циљеве напорним радом и чврстом одлучношћу. Борећи се са слабошћу срца, са животом на чекању, Том ме је понекад питао шта радим да бих убрзао процес. У шали је предлагао начине на које бих донирано срце обезбедио раније.
Једног радосног али и ужасног дана Тому је на располагању било идеално срце даваоца. Величина и крвна група су се подударали, а давалац је био млад, имао је само 16 година. Срце даваоца припадало је Џонатану, Томовом вољеном унуку. Раније тог дана, Џонатан је смртно повређен када је на аутомобил у којем се возио налетео воз.
Када сам посетио Томa и Дону у болници, били су у шоку. Тешко је замислити кроз шта су пролазили, знајући да се Томов живот може продужити захваљујући срцу њиховог унука. Испрва су одбили и да размотре понуду Џонатанових ожалошћених родитеља, њихове ћерке и зета, да прихвати срце. Додуше, Том и Дона су знали да је Џонатанов мозак мртав, и схватили су да њихове молитве за срце даваоца за Тома нису проузроковале Џонатанову несрећу. Не, Џонатаново срце било је дар који је могао да благослови Тома у време када му је требало. Препознали су да из ове трагедије може произаћи нешто добро и одлучили су да наставе.
Трансплатација је прошла добро. Након свега Том је био други човек. Промена је била већа од самог побољшања здравља па чак и захвалности. Рекао ми је да је свако јутро размишљао о Џонатану, о његовој ћерки и зету, о дару који је примио и о околностима под којима га је добио. Иако су његов урођени хумор и одлучност још увек били очигледни, приметио сам да је Том био достојанственији, промишљенији и срдачнији.
Том је живео још 13 година после трансплантације, године које иначе не би доживео. На његовој смртовници је писало да су му те године омогућиле да великодушно и са љубављу дотакне животе своје породице и других. Био је лични добротвор и пример оптимизма и одлучности.
Попут Тома, свако од нас је примио дарове које нисмо могли сами да обезбедимо, дарове нашег Небеског Оца и Његовог вољеног Сина, који укључују откупљење помирбеном жртвом Исуса Христа.5 Добили смо живот на овом свету; примићемо физички живот у будућем свету и вечно спасење и узвишење – ако тако изаберемо – све због Небеског Оца и Исуса Христа.
Сваки пут када користимо, или чак помислимо на те дарове, требало би да размислимо о жртви, великодушности и самилости давалаца. Поштовање према даваоцима чини више од саме захвалности. Размишљање о Њиховим даровима може и треба да нас промени.
Пример једне изванредне трансформација био је Алма Млађи. Док је Алма „путова[о] унаоколо бунећи се против Бога”,6 појавио се анђео. „Гласом грмљавине”,7 анђео је укорио Алму због прогона Цркве и „осв[ајања] срца људи”.8 Анђео је додао ову опомену: „Пођи и сети се сужањства очева својих… И сети се како велике ствари [Бог] учини за њих.”9 Од свих могућих опомена ово је оно што је анђео истакао.
Алма се покајао и упамтио. Касније је о опомени анђела испричао свом сину Хеламану. Алма је посаветовао: Ја бих да чиниш као што ја чињах, сећајући се ропства очева наших. Беху они, наиме, у сужањству и нико их не могаше избавити осим Бога Аврамовог… Исаковог… Јаковљевог. И Он их заиста избави у невољама њиховим.”10 Алма је једноставно рекао: „На Њега ослањам уздање своје.”11 Алма је разумео да сећањем на ослобађање од ропства и подршку „у искушењима и бригама свакојаким”, упознајемо Бога и сигурност његових обећања.12
Мало нас има искуство драматично попут Алминог, али наша трансформација може бити једнако дубока. Спаситељ је у древно време обећао:
„И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце… и даћу вам срце месно.
И дух свој метнућу у вас…
… И бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.”13
Вакрсли Спаситељ је рекао Нефијцима како започиње та промена. Указао је на главну карактеристику у плану Небеског Оца када је рекао:
„А Отац мој ме посла да будем подигнут на крст, и пошто будем подигнут на крст, да све људе привучем к себи…
И ради тога бејах подигнут. Стога ћу, у складу са моћу Очевом, све људе привући к себи.”14
Шта је потребно да будете привучени Спаситељу? Размотрите подлагање Исуса Христа вољи Његовог Оца, Његову победу над смрћу, преузимање наших греха и грешака, Његово примање Очеве моћи да се залаже за вас, Његов коначни откуп за вас.15 Зар то није довољно да вас привуче Њему? За мене јесте. Исус Христ „стоји раширених руку, са надом и спреман да исцели, опрости, очисти, ојача, прочисти и посвети [вас и мене]”.16
Те истине би требало да нам дју ново срце и подстакну нас да одаберемо да следимо Небеског Оца и Исуса Христа. Па ипак, чак и нова срца могу бити „склона лутању… склона да напусте Бога кога волимо”.17 Да бисмо се борили против те склоности, морамо свакодневно размишљати о примљеним даровима и ономе што они обухватају. Цар Венијамин је саветовао: „[Ја] бих да се сетите и увек задржите у сећању величину Божју… и Његову доброту и трпељивост према вама.”18 Чинећи тако, оспособљавамо се за изванредне небеске благослове.
Размишљање о Божјој доброти и милости помаже нам да будемо духовно пријемчивији. Заузврат, већа духовна осетљивост омогућава нам да спознамо истину о свему моћу Светог Духа.19 То укључује сведочанство о истинитости Мормонове књиге, сазнање да Исус јесте Христ, наш лични Спаситељ и Откупитељ, и прихватање да је Његово Јеванђеље обновљено у овим последњим данима.20
Кад се сетимо величине нашег Небеског Оца и Исуса Христа и онога што су учинили за нас, нећемо то узимати здраво за готово, као што Том није узео Џонатаново срце здраво за готово. На радостан и побожан начин Том се свакодневно сећао трагедије која му је донела продужени живот. Усхићени због сазнања да се можемо спасити и узвисити, морамо се сетити да су спасење и узвишење скупо плаћени.21 Можемо се побожно радовати када схватимо да смо без Исуса Христа осуђени, али са Њим можемо примити највећи дар који Небески Отац може дати.22 Заиста, та побожност нам омогућава да уживамо у обећању „вечног живота у овом свету” и на крају у примању „вечног живота… и то бесмртне славе” у свету који ће доћи.23
Када размишљамо о доброти нашег Небеског Оца и Исуса Христа, наше поверење у Њих расте. Наше молитве се мењају јер знамо да је Бог наш Отац и да смо Његова деца. Не желимо да променимо Његову вољу, већ да своју вољу ускладимо са Његовом и осигурамо за себе благослове које Он жели да додели, а условљени су нашим тражењем.24 Чезнемо да будемо кроткији, чистији, постојанији, сличнији Христу.25 Те промене нас оспособљавају за још више небеских благослова.
Признавањем да свака добра ствар долази од Исуса Христа, делотворније ћемо преносити своју веру другима.26 Имаћемо храбрости када се суочимо са наизглед немогућим задацима и околностима.27 Ојачаћемо своју одлучност да држимо завете које смо склопили да ћемо следити Спаситеља.28 Бићемо испуњени љубављу Божјом, желећи да помогнемо онима у потреби, без осуде, да волимо своју децу и одгајамо их у праведности, задржимо опроштај својих греха и увек се радујемо.29 То су изванредни плодови сећања Божје доброте и милости.
Насупрот томе Спаситељ је упозорио: „И човек ни у чему не вређа Бога, нити се против кога његов гнев распаљује, осим оних који не признају његову руку у свему.”30 Не мислим да је Бог увређен када Га заборавимо. Уместо тога, мислим да је дубоко разочаран. Он зна да смо лишили себе могућности да Му се приближимо када се сећамо Њега и Његове доброте. Тада пропуштамо прилику да се Он приближи нама и да примимо одређене благослова које је обећао.31
Позивам вас да се сваког дана сећате величине Небеског Оца и Исуса Христа и онога што су учинили за вас. Нека размишљање о Њиховој доброти чвршће веже ваше лутајуће срце за Њих.32 Размишљајте о њиховој самилости и бићете благословени већом духовном осетљивошћу и постаћете сличнији Христу. Размишљање о њиховом саосећању помоћи ће вам да „[останете] верни до краја”, све док не „[будете] примљени на небо” да „боравит[е] са Богом у стању бескрајне среће”.33
Наш Небески Отац, говорећи о свом вољеном Сину, рекао је: „Слушај Га!”34 Док делујете према тим речима и слушате Га, сетите се, радосно и побожно, да Спаситељ воли да обнови оно што ви не можете да обновите; воли да исцели ране, које ви не можете да исцелите; воли да поправи оно што је непоправљиво сломљено;35 Он надокнађује сваку неправедност која вам је нанета;36 и воли трајно да поправи чак и сломљена срца.37
Док сам размишљао о даровима од нашег Небеског Оца и од Исуса Христа, спознао сам Њихову бескрајну љубав и Њихово несхватљиво саосећање за сву децу Небеског Оца.38 То знање је променило мене, а промениће и вас. У име Исуса Христа, амен.