Oсана и алелуја – Христ који живи: Срж Обнове и Ускрс
Током овог празничног времена Осане и алелуја, певајте алелуја – јер ће Он владати у веке и векова!
Драга браћо и сестре, у ово време Ускрса и непрестане Обнове, славимо живог Исуса Христа уз повике Осана и алелуја. Савршеном љубављу, наш Спаситељ нас уверава: „У мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.”1
Пре неколико година, када смо сестра Гонг и ја упознали једну драгу породицу, њихова млада ћерка, Ајви, стидљиво је донела своју футролу за виолину. Извадила је гудало, затегла га и ставила колофонијум на њега. Затим је вратила гудало у футролу, наклонила се и села. Као почетница, једноставно је извела све што је знала на виолини. Сада, годинама касне, Ајви предивно свира виолину.
У овом смртничком периоду сви смо помало попут Ајви и њене виолине. Крећемо од почетка. Уз вежбу и истрајност, напредујемо и побољшавамо се. Како време пролази, морална слободна воља и смртничка искуства помажу нам да постанемо више попут нашег Спаситеља док радимо са Њим у Његовом винограду2 и следимо Његов заветни пут.
Годишњице, укључујући ову 200-ту, истичу моделе обнове.3 У прослави текуће Обнове Јеванђеља Исуса Христа такође се припремамо за Ускрс. И у једном и у другом радујемо се повратку Исуса Христа. Он живи – не само тада, него и сада; не само због неких, него због свих. Он је дошао и долази да исцели оне сломљеног срца, да избави заробљене, врати вид слепима и ослободи оне који су потлачени.4 То јест, свакога од нас Његова откупљујућа обећања важе без обзира на нашу прошлост, нашу садашњост или забринутост за нашу будућност.
Сутра је недеља, празник Цвети. Традиционално, палме су свети симбол изражавања радости у нашем Господу, као у Христовом победничком уласку у Јерусалим, кад „многи… резаху грање од дрвета, и простираху по путу”.5 (Можда ће вас занимати да знате да оригинал ове слике Харија Андерсона виси у канцеларији председника Расела М. Нелсона, одмах иза његовог стола.) У књизи Откривења, они који славе Бога и Јагње чине то „обучен[и] у хаљине беле, и палме у рукама њиховим”.6 Уз „хаљин[е] праведности” и „крун[е] славе”, палме су укључене у молитву посвећења Храма Киртланд.7
Наравно, значење празника Цвети веће је од мноштва које је поздравило Исуса палмама. Исус је на празник Цвети ушао у Јерусалим на начин који су верници препознали као испуњење пророштва. Као што су Захарије8 и псалмиста пророчки предвидели, наш Господ је ушао у Јерусалим јашући на магарици док је мноштво узвикивало: „Осана на висини!”9 Осана значи „спаси сада”.10 Тада, као и сада, радујемо се: „Благословен који иде у име Господње!”11
Недељу дана након празника Цвети је ускршња недеља. Председник Расел М. Нелсон је поучио да је Исус Христ „дошао да отплати дуг који није био дужан јер смо ми имали дуг који нисмо могли да платимо”.12 Заиста, због Христовог помирења сва Божја деца се „мо[гу] спасити, послушношћу законима и обредима Јеванђеља”.13 На Ускрс певамо алелуја. Алелуја значи „хвалите Господа Јахву”.14 Рефрен Алелуја из Хендловог дела Meсија омиљена је ускршња изјава да је он „Господар над господарима и Цар над царевима”.15
Свети догађаји између празника Цвети и ускршње недеље прича су о речима Осана и алелуја. Осана је наша молба Богу да спаси. Алелуја изражава нашу хвалу Господу због наде у спасење и узвишење. Речима Осана и алелуја признајемо живог Исуса Христа као срж Ускрса и Обнове у последњим данима.
Обнова последњих дана почиње богојављењем – дословним појављивањем Бога Оца и Његовог Сина, Исуса Христа, младом пророку Џозефу Смиту. Џозеф Смит је рекао: „Када бисте пет минута могли да гледате у небо, знали бисте више него што бисте знали читајући све што је икада написано о тој теми.”16 Зато што су небеса поново отворена, знамо и „верујемо у Бога, вечног Оца, у Његовог Сина, Исуса Христа, и у Светог Духа”17 - узвишено Божанство.
Ускршње недеље, 3. априла 1836, у првим годинама Обнове, живи Исус Христ указао се после посвећења Храма Киртланд. Они који су Га тамо видели сведочили су о Њему користећи комплементарнее супротности ватру и воду: „Очи Његове беху као пламен огњени; коса на глави Његовој беше бела као чисти снег; лице Његово сијаше више од сјаја сунчевог; а глас Његов беше као хука великих вода, и то глас Јахвин.”18
Том приликом наш Спаситељ је изјавио: „Ја сам први и последњи; ја сам онај који живи, ја сам онај који беше погубљен; ја сам ваш заступник код Оца.”19 Опет комплементарне супротности – први и последњи, који живи и који беше погубљен. Он је Алфа и Омега, почетак и крај,20 зачетник и извршитељ наше вере.21
После указивања Исуса Христа, дошли су и Мојсије, Илија и Илија пророк. По божанском усмерењу, ови велики древни пророци обновили су кључеве и власт свештенства. Тиме су „кључеви овог раздобља поверени”22 у Његовј обновљеној Цркви на благослов све Божје деце.
Долазак Илије пророка у Храм Киртланд такође је испунио Малахијино старозаветно пророштво да ће се Илија вратити „пре него дође велики и страшни дан Господњи”.23 Тако се указивање Илије пророка поклопило, иако не случајно, са јеврејским празновањем Пасхе када се традиционално побожно очекује Илијин повратак.
Многе побожне јеврејске породице остављају место за Илију за својим пасхалним столом. Многи пуне чашу до краја како би га позвали и изразили му добродошлицу. А неки, током традиционалног пасхалног седера, шаљу дете пред врата, понекад делимично отворена, да виде да ли је Илија напољу и да ли чека да га позову унутра.24
Као испуњење пророштва и као део обећане обнове свега,25 Илија пророк је дошао као што је обећано, за Ускрс и на почетак Пасхе. Донео је моћ печаћења за повезивање породица на земљи и на небу. Као што је Морони поучио пророка Џозефа, „усадиће [Илија] у срца деце обећања дата очевима њиховим, и срца деце ће се окренути к очевима њиховим. Ако тако не би било”, наставио је Морони, „цела земља би била потпуно уништена при доласку Његовом”.26 Дух Илије пророка, објаве Светог Духа, приближавају нас нашим поколењима – прошлим, садашњим и будућим – у нашим родословљима, историјама и храмском служењу.
Присетимо се укратко значења Пасхе. Пасхом се присећамо избављења деце Израелове из 400-годишњег ропства. У књизи Излазак прича се како је ово избављење дошло након напасти жаба, вашију, мува, угинућа стоке, чирева, града и ватре, скакаваца и таме. Последња напаст била је претња смрћу првороћене деце у земљи, али не дому Израеловом ако – ако су та домаћинства ставила крв прворођеног јагњета без мане на надвратнике својих врата.27
Анђео заторник заобишао је куће означене симболичном крвљу јагњета.28 То заобилажење, или мимоилажење, представља Исуса Христа који на крају побећује смрт. Заиста, помирбена крв Јагњета Божјег даје нашем Добром пастиру моћ да окупи свој народ на свим местима и у свим околностима у сигурност свог стада са обе стране вела.
Значајно је то што Мормонова књига описује „[моћ и васкрсење Христово]”29 – суштину Ускрса – у смислу две обнове.
Прво, васкрсење укључује физичку обнову наше „прав[е] и сваршене[е] грађ[е]”; „свак[ог] уд[а] и зглоб[а]”, „чак ни длака са главе неће бити изгубљена”.30 Ово обећање даје наду онима који су изгубили удове, који су изгубили способност да виде, чују или ходају, или онима који су изгубљени због немилосрдне болести, менталне болести или неке друге онеспособљености. Он нас проналази. Он нас исцељује.
Друго обећање Ускрса и помирења нашег Господа је да „све ће се, дакле, обновити у свом правом реду”.31 Ова духовна обнова, одражава наша дела и жеље. Попут хлеба поврх воде,32 обнавља „оно што је добро”, „праведно” и „милостиво”.33 Није ни чудо што пророк Алма користи реч обнова 22 пута34 док нас подстиче да „поступа[мо] исправно, суди[мо] праведно, и чини[мо] добро без престанка”.35
Зато што „сâм Бог извршава помирење за грехе света”,36 Господње помирење не само да може обновити оно што је било, него што може бити. Јер Он познаје наше боли, невоље, болести, наше искушења сваке врсте,37 може нас милошћу подржати у складу са нашим немоћима.38 Због тога што је Бог „савршен Бог, праведан Бог, и уз то милостив Бог”, план милости може „удовољити захтевима правде”.39 Ми се кајемо и чинимо све што можемо. Вечно смо обгрљени „у наручју љубави [његове].”40
Данас славимо Обнову и васкрсење. Заједно са вама радујем се у текућој Обнови пунине Јеванђеља Исуса Христа. Као што је почела пре две стотине година, овог пролећа, светлост и откривење и даље се објављују преко Господњег живог пророка и Његове Цркве, која се зове Његовим именом - Црква Исуса Христа светаца последњих дана - и преко личних откривења и надахнућа узвишеним даром Светог Духа.
Заједно са вама, у ово ускршње време, сведочим о Богу, нашем Вечном Оцу, и Његовом љубљеном Сину, живом Исусу Христу. Смртнички људи су били окрутно разапињани а касније васкрсавали. Али само живи Исус Христ у свом савршеном васкрслом облику и даље има ожиљке распећа на својим рукама, стопалима и слабинама. Само Он може рећи: „На длановима сам те изрезао.”41 Он сведочи: „Ја сам онај који беше уздигнут. Ја сам Исус који беше распет. Ја сам Син Божји.”42
Попут мале Ајви и њене виолине, и ми смо на неки начин и даље на почетку. Заиста, „што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе”.43 У ово време можемо много научити о Божјој доброти и нашем божанском потенцијалу јер Божја љубав расте у нама док Га тражимо и помажемо једни другима. На нове начине и на новим местима можемо да чинимо и постајемо, редак по редак, љубазност по љубазност, појединачно и заједно.
Драга браћо и сестре свуда, док вас упознајем и учим са вама и од вас, ваша вера и доброта испуњавају ме осећајем јеванђеоске пустоловине и захвалности. Ваше сведочанство и јеванђеоско путовање обогаћују моје сведочанство и јеванђеоско путовање. Ваше бриге и радости, ваша љубав према домаћинству Божјем и заједници светаца, и ваше доживљено разумевање обновљених истина и светла увећавају моју пунину обновљеног Јеванђеља, са живим Исусом Христом у његовој сржи. Заједно верујемо, „кроз облак и сунце, Господе, остани са мном”.44 Заједно знамо да, усред наших терета и брига, можемо бројати своје многобројне благослове.45 У свакодневним детаљима и малим и једноставним стварима можемо видети сјајне ствари које су се догодиле у нашим животима.46
„И догодиће се да ће се праведни скупити из свих народа, и доћи ће у Сион, певајући песме вечне радости.”47 Током овог празничног времена Осане и алелуја, певајте алелуја – јер ће Он владати у веке и векова! Узвикујте Осана, Богу и Јагњету! У посвећено и свето име Исуса Христа. Амен.