2010.
Развијање самосталности
jануар 2010. год.


Порука за кућно подучавање, јануар 2010. год.

Развијање самосталности

Подучавајте овим стиховима из Светих Писама и цитатима, или ако је потребно, другим начелима која ће благословити сестре које посећујете. Изнесите своје сведочанство о овом учењу. Позовите оне које подучавате да поделе оно што су осетиле и научиле.

Шта је самосталност?

„‘Самосталност значи коришћење свих наших благослова од Небеског Оца да бисмо се бринули за себе и своје породице и пронашли решења за сопствене проблеме.’ Свако од нас има одговорност да се труди да избегне проблеме пре него што се појаве и да научимо да превазиђемо изазове када се догоде …

Како постајемо самостални? Постајемо самостални стицањем довољно знања, образовањем и писменошћу; мудрим коришћењем новца и средстава, духовном снагом, припремом за изненадне ситуације и могуће догађаје; телесним здрављем и социјалним и емоционалним напретком.”1

Џули Б. Бек, врховна председница Потпорног друштва.

Јеванђеоска одговорност

„Када живимо штедљиво и увећавамо своје дарове и таленте, постајемо самостални. Самосталност је преузимање одговорности за сопствено духовно и световно благостање и за оне које нам је Небески Отац поверио на старање. Само када смо самостални можемо заиста подражавати Спаситеља у служењу и благосиљању других.

Важно је разумети да је самосталност средство за постизање циља. Наш коначни циљ је да постанемо попут Спаситеља, и тај циљ се увећава нашом несебичном службом другима. Наша способност да служимо се увећава или смањује у зависности од нивоа наше самосталности.”2

Старешина Роберт Д. Хеjлс из Већа Дванаесторице апостола.

„Самосталност је производ нашег рада и потпора свих других вештина у циљу стицања благостања. Важан је елемент нашег духовног као и световног благостања. У вези са овим начелом, председник Марион Џ. Ромни [1897-1988] је рекао: ‘Радимо за оно што нам је потребно. Будимо самостални и независни. Спасење се не може стећи по неком другом начелу. Спасење је лична ствар, и ми морамо радити на свом спасењу у овоземаљским као и духовним стварима.’ …

„Председник Спенсер В. Кимбал [1895-1985] је даље подучавао у вези са самосталношћу: ‘Одговорност за социјално, емотивно, духовно, физичко, или економско благостање неке особе почива најпре на њој самој, затим на њеној породици, и напослетку на Цркви ако је она њен веран члан.’”3

Председник Томас С. Монсон

Напомене

  1. „The Welfare Responsibilities of the Relief Society President,” Basic Principles of Welfare and Self-Reliance (2009. год.), стр. 4-5.

  2. „A Gospel Vision of Welfare: Faith in Action,” Basic Principles of Welfare and Self-Reliance (2009. год.), стр. 1-2.

  3. „Guiding Principles of Personal and Family Welfare,” Liahona, феб. 1987. год., стр. 3.