Порука Првог председништва за jунИ 2010. год.
Канаринци са сивим шарама на својим крилима
Пре скоро 60 година, док сам служио као млад бискуп, преминула је Кетлин Меки, једна удовица из мог одељења. Међу њеним стварима била су три кућна љубимца, канаринца. Два, потпуно жута, требало је дати њеним пријатељима. Трећи, Били, био је жут са сивим шарама на крилима. Сестра Меки ми је написала белешку: „Да ли бисте му ви и ваша породица пружили дом? Није најлепши, али најлепше пева.”
Сестра Меки је била веома слична свом жутом канаринцу са сивим шарама на крилима. Није била благословена лепотом, самоувереношћу, нити почаствована потомством. Ипак је њена песма помогла другима да спремније носе своје терете и вештије обављају своје задатке.
Свет је пун жутих канаринаца са сивим шарама на својим крилима. Штета што је веома мало њих научило да пева. Неки од њих су млади људи који не знају ко су, шта могу бити или чак шта желе да буду; све што желе је да буду неко. Неки су спутани старошћу, оптерећени бригом или испуњени сумњом – водећи животе далеко испод својих способности.
Да бисмо живели лепо, морамо развити способност да се храбро суочимо са проблемом, ведрo са разочарењем и понизно са тријумфом. Питате се: „Како можемо достићи те циљеве?” Мој одговор гласи: „Добијањем праве перспективе о томе ко смо ми уствари!” Ми смо синови и ћерке живог Бога, на чију слику смо створени. Размислите о овоме: створени на слику Божју. Не можемо искрено одржати ово уверење а да не доживимо нови дубоки осећај снаге и моћи.
У нашем свету морал је изгледа често споредан у односу на лепоту или шарм. Али од давнина одзвања Господњи савет упућен Самуилу: „… jер не гледам на што човек гледа: човек гледа што jе на очима, а Господ гледа на срце” (1. књ. Самуилова 16:7).
Када је Спаситељ тражио човека од вере, није га бирао из гомиле самопрозваних праведника који су се редовно налазили у синагоги. Уместо тога, позвао га је међу рибарима из Капернаума. Сумњичав, необразован, плаховит Симон постао је Петар, апостол вере. Жути канаринац са сивом шаром на својим крилима, стекао је Учитељево пуно поверење и трајну љубав.
Када је Спаситељ изабрао преданог и моћног мисионара, није га нашао међу својим присталицама него међу својим противницима. Савле прогонитељ постао је Павле мисионар.
Откупитељ је бирао несавршене људе да би подучавали путу савршенства. Тако је чинио тада. То чини и сада – са жутим канаринцима са сивим шарама на својим крилима. Позива вас и мене да Му служимо овде на земљи. Наша посвећеност мора бити потпуна. Иако се спотичемо у нашој борби, завапимо: „Води нас, ах води нас, велики Створитељу људи, из таме да се поново боримо.”1
Моја је молитва да ћемо следити пример Човека из Галилеје, који се често мешао са сиромашнима, подјармљенима, потлаченима и уцвељенима. Док то будемо чинили нека права песма долази из наших срца.
© 2010 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/09. Превод одобрен: 6/09. Наслов оригинала: First Presidency Message, June 2010. Serbian. 09366 202
Учење из ове поруке
Када подучавате, често помаже када слушаоци гледају или слушају нешто одређено” (Подучавање, нема већег позива [1999. год.], стр. 55). Да бисте помогли члановима породице да разумеју поруку председника Монсона, размислите о томе да их замолите да буду спремни да поделе оно што су научили после заједничког читања поруке. Позовите сваку особу да подели оно што сматра да је важно истаћи у чланку. Завршите са изношењем сведочанства о поруци председника Монсона.
Подучавање Божјој речи, како се даје преко Његових пророка, може имати моћан утицај на животе оних које подучавамо (видети Подучавање, нема већег позива, стр. 50). Председник Монсон каже да у сазнању да смо Божја деца леже снага и моћ. После читања чланка, замолите породицу да подели оно што им помаже да се сете тога ко су.