Порука Првог председништва за август 2010. год.
Храмски благослови
Још увек се сећам када су нас моји родитељи одвели у новоизграђен храм у Швајцарској, први у Европи, да бисмо заувек постали породица. Тада сам имао 16 година и био сам најмлађи од четворо деце. Клекли смо заједно поред олтара да бисмо се запечатили на земљи моћу свештенства, са дивним обећањем да се можемо запечатити за вечност. Никада нећу заборавити тај величанствени тренутак.
Као дечак сам био веома импресиониран тиме што смо прешли границе земље да бисмо се запечатили као породица. За мене то симболише начин на који храмски рад прелази светске границе да би донео вечне благослове свим становницима земље. Храмови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана се заиста граде за добробит целог света, без обзира на националност, културу или политичку опредељеност.
Храмови су бескомпромисан сведок да ће доброта превагнути. Председник Џорџ К. Кенон (1827-1901), први саветник у Првом председништву, једном је рекао: „Сваки камен темељац који се полаже за храм, и сваки завршен храм… слаби Сотонину моћ на земљи, а увећава Божју моћ и побожност.”1
Мада сваки храм увећава утицај праведности на земљи, највећи благослови, наравно, долазе онима који посећују храм. У њему примамо већу светлост и знање и склапамо свечане завете који нам, ако их следимо, помажу да ходамо путем следбеништва. Укратко, храм нас поучава светој сврси живота и помаже нам да добијемо наше истинске физичке и духовне ослонце.
Међутим, не одлазимо у храм само због себе. Сваки пут када уђемо у те свете грађевине, имамо улогу у посвећеном, откупљујућем делу спасења, доступном свој Божјој деци као резултат Помирења Очевог Јединорођенца. То је несебична и света служба и служба која омогућава нама смртницима да учествујемо у величанственом делу да постанемо спаситељи на Гори Сиону.
За оне који из било ког разлога за сада не могу да иду у храм, подстичем вас да учините све што је у вашој моћи да имате важећу храмску препоруку. Храмска препорука је симбол наше верности и одлучности да служимо Господу. Она је симбол наше љубави према Господу, јер је Исус поучавао: „Онај који има заповести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени, имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам” (Jев. по Јовану 14:21).
Како ове свете грађевине, посвећене Господу, све више улепшавају свет, молим се да ми урадимо свој део да бисмо приближили небо земљи тако што ћемо бити достојни да имамо храмску препоруку и користимо је. Ако то будемо чинили, праведност ће се сигурно увећати не само у нашим животима и домовима него и у нашим заједницама и широм света.
© 2010 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/09. Превод одобрен: 6/09. Наслов оригинала: First Presidency Message, August 2010. Serbian. 09368 202
Учење из ове поруке
Многи људи лакше уче и дуже памте када идеје износите користећи визуелна средства уместо да само говорите (видети Teaching, No Greater Call (Поучавање, нема већег позива) [1999. год.], стр. 182). Пошто прочитате чланак, поразговарајте о томе зашто је храм важан председнику Ухдорфу. Позовите млађу децу у породици да нацртају своју породицу у храму.
У приручнику Teaching, No Greater Call (Поучавање, нема већег позива) пише: „Encourage those you teach to set one or more goals that can help them live the principle you have taught” (Подстакните оне које поучавате да поставе један или више циљева који им могу помоћи да живе по начелу које сте поучавали) (стр. 159). Размислите о томе да прочитате са породицом поруку председника Ухдорфа и позовете чланове породице да запишу лични циљ који ће им помоћи да остану достојни да поседују и користе храмску препоруку.