Храброст да се преброди олуја
Друге ноћи на камповању Младих жена из мог округа задесио нас је јак пљусак и олујни ветар. Из мог одељења у кампу је било 24 младе жене са две вође и све смо морале да станемо у једну малу колибу да бисмо се заштитиле. Падала је јака киша и ветар је био све јачи. Стално сам морала да подсећам себе на молитву за безбедност коју је раније дао наш председник округа. Наше одељење је такође дало молитву за нашу групу у колиби, а ја сам упутила своје личне молитве.
Многе девојке су биле уплашене, а било је јасно и зашто. Наша колиба није била баш чврста и налазила се баш поред реке. За двадесет минута олуја се толико погоршала да је цело одељење морало да побегне из својих одељењских колиба у колибе саветница које су се налазиле на вишем земљишту. Мој председник округа је дао још једну молитву, а ми смо покушавајући да се утешимо певале химне, песме из Школице и извиђачке песме. Да, биле смо уплашене, али смо осећале да ће све бити у реду. Пола сата касније могле смо да се вратимо у наше одељењске колибе.
Касније смо сазнале шта се догодило са олујним ветром те ноћи. Поделио се на две струје. Једна струја нас је заобишла и отишла на десно а друга на лево. Оно што се нама догодило није било најгоре!
Знам да је Бог чуо наше молитве те ноћи и заштитио нас од најгорег. Зашто би се олујни ветар поделио осим уколико Бог то није желео? Знам да у животним олујама можемо увек да се молимо Небеском Оцу и Он ће нас чути и одговорити нам, дајући нам потребну храброст и заштиту како бисмо их безбедно пребродили.