Порука за кућно поучавање за jануар 2012. год.

Брижно служење кроз кућно поучавање

Проучите овај материјал и ако је прикладно поразговарајте о томе са сестрама које посећујете. Постављајте питања која ће вам помоћи да ојачате ваше сестре и да Потпорно друштво учините активним делом свог живота.

Вера, породица, помоћ

„Милосрђе [значи] много више од самог осећања доброте,” поучавао је председник Хенри Б. Аjринг, први саветник у Првом председништву. „Милосрђе се рађа у вери у Господа Исуса Христа и резултат је Његовог помирења.”¹ За сестре Потпорног друштва, кућно поучавање може бити милосрђе на делу, важан начин исказивања наше вере у Спаситеља.

Преко кућног поучавања пружамо брижни надзор контактирајући са сваком сестром, делећи јеванђеоску поруку и трудећи се да упознамо њене потребе и потребе њене породице. „Кућно поучавање постаје Господње дело када је наша пажња усмерена на људе уместо на проценте”, објаснила је Џули Б. Бек, врховна председница Потпорног друштва. Уствари, кућно поучавање се никада не завршава. То је више начин живота него задатак. Верна служба као кућних учитељица доказ је нашег следбеништва.”²

Док уз молитву и стално пружамо брижну негу, учимо како да најбоље служимо и задовољимо потребе сваке сестре и њене породице. Служење се може огледати у великим, али и у мањим делима. „Често су мала дела служења све што jе потребно да би се други подигли и благословили: питање у вези са породицом те особе, хитре речи охрабрења, искрен комплимент, писамце захвалности, кратак телефонски позив,” поучавао је председник Томас С. Монсон. „Ако смо пажљиви и опрезни, и ако реагуjемо на подстицаjе коjе добијамо, можемо остварити много тога доброг. … Безброjна су дела служења коjа пружа огромна армиjа кућних учитељица Потпорног друштва.”³

Из Светих писма:

Jев. по Јовану 13:15, 34–35; 21:15; Moсија 2:17; Учење и завети 81:5; Moјсије 1:39

Из наше историје

1843. године, чланови Цркве у Навуу, у Илиноису, подељени су у четири одељења. У јулу исте године, вође Потпорног друштва су именовале одбор за посећивање кога су чиниле четири сестре за свако одељење. Одговорности одбора за кућно поучавање су укључивале процену потреба и сакупљање прилога. Потпорно друштво је користило ове прилоге за бригу о сиромашнима.⁴

Мада кућне учитељице више не сакупљају прилоге, и даље имају одговорност да процене потребе - духовне и материјалне - и делују како би подмириле те потребе. Елиза Р. Сноу (1804-1887), друга врховна председница Потпорног друштва, је поучавала: „Учитељица…би свакако требала да има толико Духа Господњег да док улази у кућу зна каквог духа тамо сусреће. …Молите се Богу и Светом Духу да добијете [Духа] како бисте се могле суочити са духом који преовладава у тој кући…можда ћете надахнуто говорити речи мира и утехе, а ако затекнете сестру којој је хладно, пригрлите је свом срцу као што бисте дете пригрлили у своје наручје и угрејте [је].”⁵

© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: Visiting Teaching Message, January 2012. Serbian. 10361 202

Шта ја могу да учиним?

Шта чиним да помогнем својим сестрама да осете моје пријатељство и да их волим и бринем за њих?
Како могу постати боља у надзирању и бризи за друге?