Пoрука Првог председништва за април 2012. год
„Он је устао”
Сведочанство пророка
„Зов хришћанске трубе,” који је објавио председник Томас С. Монсон, јесте да је Исус из Назарета устао из мртвих. „Стварност васкрсења свима обезбеђује мир који превазилази разумевање” (видети Посл. Филибљанима 4:7).1
У следeћим одломцима, председник Монсон износи своје сведочанство и захвалност за Спаситељево васкрсење и објављује да ће због тога што је Син победио смрт, сва Очева деца која дођу на земљу поново живети.
Живот после смртности
„Верујем да нико од нас не може замислити пун значај онога што је Христ учинио за нас у Гетсеманији, али сам захвалан за сваки дан свог живота због Његове помирбене жртве коју је поднео за нас.
У последњем тренутку могао је одустати. Али није. Спустио се испод свега како би могао спасити све. Тако чинећи, дао нам је живот после овог смртног постојања. Откупио нас је од Адамовог пада.
Захвалан сам Му из дубине душе. Поучио нас је како да живимо. Поучио нас је како да умремо. Осигурао нам је спасење.”2
Растеривање таме смрти
„У одређеним ситуациjама, као што су велика патња и болест, смрт долази као анђео милости. Међутим, наjчешће је видимо као неприjатеља људске среће.
„Таму смрти може распршити светлост откривене истине. ‘Ја сам васкрсење и живот’ рекао jе Учитељ. ‘Који верује у мене ако и умре, живеће. И ниjедан коjи живи и веруjе мене неће умрети вавиjек.’
Ово уверење – да, штавише света потврда живота после смрти, сигурно може пружити мир коjи jе Спаситељ обећао када jе рекао своjим ученицима: ‘Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не даjем вам га као што свет даjе, да се не плаши срце ваше и да се не боjи’”3
Он није овде
„Наш Спаситељ поново живи. Највеличанственији догађај у људској историји који даје највећу утеху и уверење, већ се одиграо - победа над смрћу. Бол и агонија Гетсеманског врта и Калварије, припадају прошлости. Спасење људског рода је осигурано. Адамов пад је превазиђен.
Празна гробница тог првог ускршњег јутра је одговор на питање Јова: ‘Ако човек умре, хоће ли оживети?’ Свима који ме чују, објављујем да, ако човек умре, опет ће живети. То знамо, јер имамо светлост откривене истине. …
Моја вољена браћо и сестре, у часу најдубље туге, можете примити потпуни мир захваљујући речима које је изговорио анђео тог првог ускршњег јутра: Није овде јер је устао.’”4
Сви ћемо понови живети
„Смејемо се, плачемо, радимо, играмо се, волимо, живимо. А затим умиремо. …
И остали бисмо мртви да није једног Човека и Његове мисије, управо Исуса из Назарета. …
Свим своjим срцем и жаром своjе душе, подижем данас своj глас сведочанства као посебан сведок, и обjављуjем да Бог заиста живи. Исус jе Његов Син, jединорођени у телу од Оца. Он jе наш Откупитељ; Он jе наш посредник код Оца. Умро је на крсту да би извршио помирење за наше грехе. Постао је прворођени у Васкрсењу. Због тога што је Он умро, сви ће поново живети.”5
Лично сведочанство
„Објављујем лично сведочанство да је смрт побеђена, победа над гробом је однешена. Нека ове речи које је посветио Онај који их је испунио постану истинско знање свима. Сећајте их се. Негујте их. Поштујте их. Он је устао.”6
© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: First Presidency Message, April 2012. Serbian. 10364 202