Порука за кућно поучавање за мај 2012. год.
Планине за освајање
Ако верујемо у Исуса Христа, како најтежи, тако и најлакши тренуци у животу могу да буду благослов.
Чуо сам како председник Спенсер В. Кимбал, на једном заседању конференције моли Бога да му да планине за освајање. Рекао је: „Велики су изазови пред нама, величанствене прилике које треба искористити. Поздрављам такву узбудљиву будућност и осећам потребу да у понизности кажем Господу: ‘Дај ми ову планину’, дај ми ове изазове.”1
Осетио сам како ми срце подрхтава, свестан неких од изазова и недаћа са којима се већ суочавао. Пожелео сам да будем више налик њему, храбром Божјем слуги. Стога сам се једне ноћи молио за тест да бих доказао своју храброст. Тога се живо сећам. Те вечери сам клекнуо у својој спаваћој соби, са вером која је до те мере испунила моје срце да је било на граници да експлодира.
За дан или два примио сам одговор на своју молитву. Највеће искушење које сам икада доживео ме је изненадило и учинило понизним. Пружило ми је двоструку лекцију. Прво сам примио јасан доказ да је Бог чуо и одговорио на моју молитву вере. А онда сам започео обуку која и даље траје, а која ме поучава разлогу због ког сам те ноћи имао толико поверења у то да велики благослов може произићи из невоље и надокнадити у изобиљу било коју цену.
Невоља која ме је задесила тих давних дана сада се чини незнатном у поређењу са свим оним што се касније издешавало — мени и онима које волим. Многи од вас тренутно пролазе кроз физичка, ментална и емотивна искушења која би могла да вас натерају да завапите као што је учинио један велики и верни Божји слуга кога сам врло добро познавао. Његова болничарка га је чула како болно вапи из кревета: „Целог свог живота сам се трудио да будем добар, зашто ми се онда ово десило?”
Знате који је одговор Господ дао на ово питање пророку Џозефу Смиту док је боравио у затворској ћелији:
„И будеш ли у јаму бачен, или у руке убица, и буде ти изречена смртна пресуда, будеш ли у дубину бачен, уроти ли се против тебе валовита пијавица, бесни ветрови ти постану непријатељи, скупе ли небеса таму, и сви се елементи сложе да ти пут препрече, а изнад свега и саме раље паклене развале широм ждрело да те прождеру, знај сине мој, све ће то теби искуство пружити и биће за добро твоје.
Син Човечји се спустио испод свега тога. Зар си ти већи од њега?
Држи се, дакле, пута свога, и свештенство ће остати уз тебе, јер утврђене су међе које прећи не могу. Познати су дани твоји, и године се неће бројем умањити. Не бој се, стога, онога што човек може учинити, јер Бог ће бити с тобом у веке векова.”2
По мом мишљењу нема бољег одговора на питање зашто пролазимо кроз искушења и како треба да се носимо са њима од онога исказаног речима самог Господа, који је због нас прошао кроз искушења тежа него што можемо да замислимо.
Сећате се Његових речи када нас је саветовао да је потребно да се, ако верујемо у Њега, покајемо:
„Заповедам вам, дакле, да се обратите — обратите се да вас не ударим шибом из уста својих, и гневом својим, и срџбом својом, а ваше ће патње бити болне — и не знате како болне, како биране, не знате, да, како тешке за подношење, ви не знате.
Јер, гле, ја, Бог, претрпех то за све да не би трпели они који се обрате.
Но, не обрате ли се они морају трпети као и ја.
То трпљење проузрокова да ја, као Бог, највећи од свих, уздрхтим од бола, и да крварим из сваке поре и да ми трпе тело и дух — и хтедох да не пијем ту горку чашу, и згрозих се —
Ипак, слава буди Оцу, ја испих и доврших припреме своје синовима људским.”3
Ви и ја верујемо да је начин на који можемо да се уздигнемо изнад искушења у складу са вером да постоји „балсам са Гилада”4 и да је Господ обећао: „Нећу … одступити од тебе.”5 То је оно чему је председник Томас С. Монсон поучавао да би помогао нама и онима којима служимо у искушењима која као да нас изолују и преплављују.6
Међутим, председник Монсон је мудро поучавао и да је потребно време да би се заиста изградио темељ на тим обећањима. Можда сте као и ја препознали потребу за тим темељом, крај постеље неког ко је спреман да преда борбу и не истраје до краја. Уколико нисмо подигли темељ вере у нашим срцима, моћ да истрајемо ће се изгубити.
Моја данашња улога је да поделим своје знање о томе како можемо да подигнемо тај чврст темељ. То радим са великом понизношћу из два разлога. Прво, оно што кажем ће можда обесхрабрити оне који се боре против великих искушења и навести их да осете како се њихова вера урушава. И друго, знам да ће ме све већи и већи испити чекати пред крај живота. Стога, лек који вам препоручујем пролазиће кроз фазу испитивања у мом сопственом животу истрајавањем до краја.
Као младић, радио сам са извођачем радова на припреми терена и изградњи темеља за нове куће. На летњим врућинама је било тешко припремати земљиште за калуп, у који смо изливали цемент за основу темеља. Није било машина. Користили смо крамп и лопату. Правити издржљиве темеље је у то време био изузетно напоран посао.
Захтевало је и стрпљење. После изливања основе, чекали смо да се она стегне. Ма колико да смо желели да се посао не прекида, чекали смо и по изливању темеља, пре него што бисмо уклонили шалунге.
А оно што је још више заинтригирало младог градитеља био је исцрпљујући и дуготрајан процес пажљивог постављања арматуре која ће ојачати подигнути темељ.
На сличан начин, потребно је пажљиво припремити терен за наш темељ вере, да би издржао олује које ће уздрмати свачији живот. Та чврста основа за темељ вере је лични интегритет.
Уколико доносимо исправне одлуке сваки пут кад смо суочени са избором, то ће да формира чврст терен за нашу веру. Процес може започети у детињству, јер је свака душа рођена са слободним даром Духа Христовог. Уз помоћ тог Духа, можемо да знамо да ли је оно што радимо добро пред Богом или је лоше у Његовим очима.
Такви избори, на стотине њих скоро сваког дана, припремају чврст терен на коме ћемо градити нашу конструкцију вере. Метална конструкција унутар које уливамо нашу веру је јеванђеље Исуса Христа, са свим својим заветима, обредима и начелима.
Један од кључних елемената постојане вере је исправна процена колико је времена потребно да се она слегне. Из тог разлога није било мудро са моје стране то што сам се тако млад молио да освајам више планине и добијам озбиљније тестове.
Та конзервација се не дешава сама од себе, проласком времена, али итекако захтева време. Није довољно остарити. Стално служење Богу и другима пуним срцем и душом је оно што претвара сведочанство о истини у несаломиву духовну снагу.
Сада бих желео да охрабрим оне који су окружени тешким искушењима, који осећају да би њихова вера могла да устукне пред навалом проблема. Невоља сама по себи може да буде ваш пут до јачања и коначног стицања непоколебљиве вере. Морони, Мормонов син из Мормонове књиге, испричао нам је како је могуће примити такав благослов. Он поучава једноставној и пријатној истини да примена макар и трунчице вере дозвољава Богу да је негује:
„И ево, ја, Морони, рекао бих нешто о томе. Ја бих да покажем свету да је вера нешто чему се надамо а не видимо. Стога, не оспоравајте зато што не видите, јер нећете примити сведочанство док се не искуша вера ваша.
Јер по вери се Христ указа очевима нашим, пошто беше устао из мртвих, а не указа им се све док не имаху веру у Њега. Стога, свакако мора бити да неки беху имали веру у Њега, јер се Он не показа свету.
Али због вере људске показа се Он свету и прослави име Очево, и припреми пут како би и други могли бити учесници у дару небеском, да би се и они могли надати ономе што не видеше.
Стога и ви можете имати наду и бити учесници у дару, само ако веру имате.”7
Најдрагоценији делић вере, коју би требало да чувате и користите у највећој могућој мери је вера у Господа Исуса Христа. Морони је поучавао о моћи такве вере на следећи начин: „И нити ико икад чуда оствари пре вере своје. Они, дакле, најпре повероваше у Сина Божјег.”8
Посетио сам жену која је на чудесан начин смогла довољно снаге да поднесе незамисливе губитке захваљујући једноставној способности да бескрајно понавља речи: „Мој Откупитељ живи, знам.”9 Таква вера и те речи сведочанства су одолевале усред сумаглице која је прекривала, али није и избрисала сећања из њеног детињства.
Био сам затечен када сам сазнао да је једна друга жена опростила особи која ју је годинама малтретирала. Изненађено сам је упитао зашто је одлучила да опрости и заборави толике године тешког злостављања.
Тихо је рекла: „Никада ми ништа није било толико тешко, али знала сам да то морам да учиним. Стога сам тако и поступила.” Њена вера да ће јој Спаситељ опростити ако она опрости другима, припремила ју је усадивши јој осећање мира и наде док се суочавала са смрћу свега неколико месеци након што је опростила свом непокајаном непријатељу.
Упитала ме је: „Када стигнем на небо, како ће то изгледати?”
А ја сам јој одговорио: „Из онога што сам видео у твојој способности да искажеш веру и опростиш знам да ћеш имати диван повратак кући.”
Имам још једно охрабрење за оне који се сада питају да ли ће њихова вера у Исуса Христа бити довољна да би успешно издржали до краја. Био сам благословен да упознам неке од вас који ме сада слушате када сте били млађи, живахнији, далеко талентованији од већине оних који вас окружују, али сте ипак одлучили да радите оно што би Спаситељ урадио. Ви који имате много, пронашли сте начин да помогнете и да се бринете за оне које сте могли и да занемарите или ниподаштавате са позиције на којој сте се затекли.
Када наступе тешка искушења, вера да се она могу успешно савладати неће изостати, изграђена као што сада можда примећујете али тада можда нисте приметили онда када сте деловали чистом љубављу Христовом, служећи и праштајући као што би и Спаситељ учинио. Ви изграђујете темељ вере када волите као што је Спаситељ волео и када Му служите. Ваша вера у Њега је довела до дела милосрђа која ће вам донети наду.
Никада није превише касно да се учврсти темељ вере. Увек има времена. Верујући у Спаситеља, можете се покајати и молити за опроштај. Постоји особа којој можете да опростите. Постоји неко коме се можете захвалити. Постоји неко коме можете служити и уздићи га. То можете радити ма где били и ма колико се усамљенима и напушенима осећали.
Не могу вам обећати крај недаћама у овом животу. Не могу вам тврдити да ће вам се ваша искушења учинити кратког даха. Једна од особина животних искушења је да одају утисак да сат спорије куца и само што не престане да ради.
Постоје разлози за то. Познавање тих разлога не пружа велику утеху, али вам може дати стрпљење. Ти разлози произилазе из ове чињенице: осећајући савршену љубав према вама, Небески Отац и Спаситељ желе да будете оспособљени да живите са Њима у породицама заувек. Само они који су савршено опрани помирењем Исуса Христа могу тамо да бораве.
Моја мама се борила против рака скоро 10 година. Терапијски и хируршки третмани и коначно везаност за кревет, била су нека од њених искушења.
Сећам се речи мог оца, док је пратио њене последње удисаје: „Мала девојчица је отишла кући да се одмори.”
Један од говорника на њеној сахрани је био председник Спенсер В. Кимбал. Док је одавао пошту, сећам се да је отприлике рекао: „Неки од вас су вероватно помислили да се Милдред толико дуго мучила због нечега што је урадила погрешно, те да је због тога изложена искушењима.” Затим је рекао: „Не, то се десило зато што је Бог хтео још финије да је избруси.” Сећам се да сам помислио: „Ако је тако доброј жени било потребно још брушења, шта онда мене чека?”
Ако верујемо у Исуса Христа, како најтежи, тако и најлакши тренуци у животу могу да буду благослов. У свим околности, можемо донети исправну одлуку уз вођство Духа. Имамо јеванђеље Исуса Христа да обликује и води наше животе, ако тако одлучимо. А уз пророке који нам откривају где је наше место у плану спасења, наш живот може да буде испуњен савршеном надом и осећањем мира. Никада нећемо имати потребу да се осетимо усамљенима или невољенима у Господњој служби, јер ми то и нисмо. Можемо осетити Божју љубав. Спаситељ је обећао да ће анђели стајати са наше леве и са наше десне стране, да нас подрже.10 Он увек одржи своју реч.
Сведочим да Бог Отац живи и да је Његов вољени Син наш Откупитељ. Свети Дух је потврдио истину на овој конференцији и то ће поново учинити док је тражите, док слушате и када касније будете проучавали поруке Господњих овлашћених слугу који се овде налазе. Председник Томас С. Монсон је Господњи пророк за цео свет. Господ брине о вама. Бог Отац живи. Његов Љубљени Син, Исус Христ је наш Откупитељ. Његова љубав је неисцрпна. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.
© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: Visiting Teaching Message, May 2012. Serbian. 10365 202