Порука Првог председништва за август 2012. год.
Спаситељев позив на служење
Сви који су учили математику знају шта је заједнички именилац. За свеце последњих дана постоји заједнички именилац који повезује све нас. Тај заједнички именилац је лични позив који сви примамо како бисмо испунили задужења у Божјем царству овде на Земљи.
Да ли икада гунђате када вам упуте позив? Или, да ли са захвалношћу прихватате сваку прилику да служите својим браћи и сестрама знајући да ће Небески Отац благословити оне које позива?
Надам се да нећемо изгубити стваран циљ наших драгоцених прилика за служење. Тај циљ, тај вечни циљ, исти је онај о ком је Господ говорио, а налази се у Драгоценом бисеру: „Јер гле, то jе дело моjе и слава моjа—остваривати бесмртност и живот вечни за човека.”1
Увек имајмо на уму да огртач чланства у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана није плашт удобности, већ одора одговорности. Наша дужност је, осим да спасемо сами себе, да водимо друге према Божјем Небеском царству.
Драговољним ходом путем службе Богу, никад нећемо бити у ситуацији Шекспировог кардинала Волсија. Пошто му је одузета власт након доживотне службе краљу, тужно је јадиковао:
„Да сам служио Богу своме само са половином жара
коjим сам служио краљу, не би ме у старости мојој
голог препустио неприjатељима моjим.”2
Каква је служба потребна за одлазак на небо? „Господ тражи срце и дух вољан, а они који су вољни и послушни, благоваће добра земље сионске у ове последње дане.”3
Застајем када помислим на речи председника Џона Тејлора (1808–1887): „Уколико не будете величали свој позив, Бог ће вас сматрати одговорнима за оне које бисте спасили да сте обављали своју дужност.”4
Док је служио међу људима, Исусов живот је био као блистави рефлектор доброте. „А ја сам међу вама као слуга,”5 изјавио је Исус када је давао снагу удовима хромих, вид очима слепих, слух ушима глувих и живот телима мртвих.
Параболом о добром Самарјанину Учитељ нас је поучио да волимо своје ближње као саме себе.6 Својим одговором богатом младићу поучио нас да одбацимо себичност.7 Нахранивши пет хиљада људи поучио нас је да видимо потребе других.8 A беседом на гори поучио нас је да најпре тражимо царство Божје.9
У новом свету, васкрсли Господ је изјавио: „Знате шта морате чинити у цркви моjоj. Наиме, дела коjа видесте да jа чиним, чините и ви. Оно, дакле, што видесте да jа чиним, чините и ви тако.”10
Ми благосиљамо друге када служимо у сенци „Исуса из Назарета… који прође чинећи добро.”11 Нека нас Бог благослови да пронађемо радост у служењу свом Оцу на Небу док служимо Његовој деци на Земљи.
© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: First Presidency Message, August 2012. Serbian. 10368 202