Пoрука Првог председништва за април 2013. год
Он устаде
Сведочанство о стварности васкрсења Исуса Христа је извор наде и одлучности. А то може бити за сву Божју децу. Било је за мене једног летњег дана у јуну 1969. године када је умрла моја мајка, било је све године од тада, и биће све док је поново не будем видео.
Тугу због привремене раздвојености одмах је заменила срећа. Било је то више од наде у радостан поновни сусрет. Због тога што је Господ објавио толико тога преко својих пророка и због тога што ми је Свети Дух потврдио истину о васкрсењу, могу да замислим како би изгледао поновни сусрет са нашим посвећеним и васкрслим вољеним особама.
„То су они који ће устати за васкресење праведника. …
То су они чија су имена записана на небесима, где су Бог и Христ судије свима.
То су они који су праведници усавршени кроз Исуса, посредника новог завета, који је извео то савршено помирење проливањем своје крви” (УИЗ 76:65, 68–69).
Због тога што је Исус Христ раскинуо везе смрти, сва деца Небеског Оца рођена на свету васкрснуће у тело које никада неће умрети. Дакле, моје и ваше сведочанство о тој величанственој истини може уклонити бол због губитка вољеног члана породице или пријатеља, и заменити је радосним ишчекивањем и чврстом одлучношћу.
Господ нам је свима подарио васкрсење, при чему се наше душе стављају у тела ослобођена физичких несавршености (видети Aлмa 11:42–44). Моја мајка ће изгледати млада и блистава: последице старости и године патње биће избрисани. То ће њој и нама бити дар.
Али они међу нама који чезну да буду са њом заувек морају донети одлуке да би се квалификовали за то друштво, да живе тамо где Отац и Његов љубљени васкрсли Син пребивају у слави. То је једино место где се породични живот може наставити вечно. Сведочанство о тој истини увећало је моју одлучност да оспособим себе и оне које волим за највиши ниво небеског царства преко помирења Исуса Христа у нашим животима (видети УИЗ 76:70).
Господ нам поводом тога даје водич за вечни живот у причесним молитвама које помажу мени, а могу помоћи и вама. Позвани смо да обнављамо наше крсне завете на сваком састанку причешћа.
Обећавамо да ћемо се увек сећати Спаситеља. Симболи Његове жртве нам помажу да будемо захвални за велику цену коју је платио да би сломио окове смрти, понудио милост и обезбедио опроштај свих наших греха ако одлучимо да се покајемо.
Обећавамо да ћемо држати Његове заповести. Читање Светих писама и речи живих пророка и слушање надахнутих говорника на нашим састанцима причешћа подсећају нас на наше завете да ћемо то чинити. Свети Дух доноси у наш ум и срце заповести које највише треба да држимо тога дана.
У причесним молитвама, Бог обећава да ће послати Светог Духа да буде са нама (видети Moрони 4:3; 5:2; УИЗ 20:77, 79). Открио сам да ми у том тренутку Бог може дати оно што личи на личан интервју. Скреће ми пажњу на ствари које сам учинио због којих је задовољан, моју потребу за покајањем и праштањем, и имена и лица људи којима жели да служим у Његово име.
Током година, то понављано искуство је претворило наду у осећања милосрђа и пружило ми уверење да је Спаситељево помирење и Васкрсење откључало милост за мене.
Сведочим да је Исус васкрсли Христ, наш Спаситељ, и наш савршен пример и водич ка вечном животу.
© 2013 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/12. Превод одобрен: 6/12. Наслов оригинала: First Presidency Message, April 2013. Serbian. 10664 202
Поука из ове поруке
„Треба да примењујемо „сва Света писма на нас како би нам била на корист и поуку” (1. Нефи 19:23). Размислите о томе да прочитате причесне молитве које се налазе у Учењу и заветима 20:76–79. Пошто прочитате учења председника Ајринга о причесним молитвама, можда ћете желети да позовете оне које поучавате да размисле о начинима на које те молитве могу водити њихове животе и помоћи им да се врате да поново живе са Небеским Оцем и Исусом Христом.