млади
Да ли бих могао да делим Мормонову књигу?
Аутор живи у Вашингтону, у САД-у.
У првој години средње школе, наставник веронауке је позвао мој разред да подели Мормонову књигу пријатељима који нису чланови. Иако сам био невероватно стидљив, прихватио сам позив.
Требало ми је неколико дана да скупим храброст, али сам коначно на паузи за ручак дао књигу мојој пријатељици Бритни и изнео јој кратко сведочанство. Бритни ми се захвалила за књигу.
На крају школске године Бритни се преселила, али смо остали у контакту. Причала ми је о новој школи и о томе како су скоро сви њени пријатељи чланови Цркве, али никада није разговарала са мномо о било чему духовне природе.
То се променило пре мог одласка на мисију. Добио сам поруку од Бритни у којој ми је рекла да има важне вести: крстиће се и желела је да ми захвали што сам јој пријатељ и добар пример.
Бог је употребио 15-годишњег дечака без икаквог мисионарског искуства и упутио га да подели јеванђеље са особом за коју је знао да ће га прихватити. Знам да ослушкивањем Духа можемо наћи људе у нашој околини који чекају да сазнају за обновљено јеванђеље. Знам да ако помогнемо да се макар само једна особа приведе Господу, „колика ће бити радост [наша] с њоме у краљевству Оца [нашега]!” (УИЗ 18:15).