Порука Првог председништва за фебруар 2014. год.
Служите Господу са љубављу
Господ Исус Христ је поучавао: „Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати” (Лука 9:24).
„Верујем,” рекао је председник Томас С. Монсон, „да нам Спаситељ говори да уколико не изгубимо себе у служењу другима, сврха наших личних живота је мала. Они који живе само за себе коначно се смежурају и фигуративно изгубе свој живот, док они који изгубе себе у служењу другима расту и напредују – и у ствари спасу свој живот.”1
У следећим одломцима из службеништва председника Монсона, он подсећа свеце последњих дана да су они Господње руке и да благослови вечности очекују оне који служе другима.
Служење у храму
„Када обављамо заступничке обреде за оне који су прешли на другу страну вела, пружамо важну службу. У многим случајевима не познајемо оне за које обављамо ово дело. Не очекујемо захвалност, нити смо сигурни да ће они прихватити оно што им нудимо. Ипак служимо, и у том процесу постижемо оно што долази захваљујући само таквом напору. Буквално постајемо спаситељи на планини Сион. Као што је наш Спаситељ дао свој живот као заступничку жртву за нас, тако ми, у мањој мери, чинимо исто када обављамо заступнички рад у храму за оне који немају начина да напредују, уколико ми који смо на земљи не учинимо нешто за њих.”2
Ми смо Господње руке
„Моја браћо и сестре, окружени смо онима којима је потребна наша пажња, охрабрење, подршка, утеха и љубазност – било да су чланови породице, пријатељи, познаници или странци. Ми смо Господње руке овде на земљи, са налогом да служимо и подижемо Његову децу. Он зависи од сваког од нас …
То служење на коjе смо сви позвани јесте служење Господу Исусу Христу.”3
Служење у сенци Спаситеља
„У новом свету, васкрсли Господ је изјавио: „Знате шта морате чинити у цркви моjоj. Наиме, дела коjа видесте да jа чиним, чините и ви. Оно, дакле, што видесте да jа чиним, чините и ви тако’ [3. Нефи 27:21].
Ми благосиљамо друге када служимо у сенци „Исуса из Назарета … који прође чинећи добро’ [Дела 10:38]. Нека нас Бог благослови да пронађемо радост у служењу нашем Оцу на Небу док служимо Његовој деци на Земљи.”4
Потреба за служењем
„Потребно нам је да добијемо прилику да служимо. За оне чланове који више нису активни или оне који су уздржани и нису посвећени, можемо у молитви тражити начине да допремо до њих. Молба да служе у некој дужности управо може бити подстицај који им је потребан да би се вратили у пуну активност. Међутим, вође које би могле да помогну у томе понекад су неодлучне. Морамо имати на уму да се људи могу променити. Могу напустити лоше навике. Могу се покајати за преступе. Могу достојно носити свештенство. И могу марљиво служити Господу.”5
Да ли чинимо све што треба?
„Свету је потребна наша помоћ. Да ли чинимо све што треба? Да ли се сећамо речи председника Џона Тејлора: ‘Уколико не величате свој позив, Бог ће вас сматрати одговорнима за оне које сте могли спасити да сте обављали своју дужност?’ [Teachings of Presidents of the Church: John Taylor (2001.), стр. 164]. Постоjе ноге коjе треба учврстити, руке које треба ухватити, душе које треба охрабрити, срца која треба надахнути и бића која треба спасити. Благослови вечности чекају на вас. Ваша повластица није да будете посматрачи него учесници на позорници … служења.”6
© 2014 by Intellectual Reserve, Inc. All rights reserved. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/13. Превод одобрен: 6/13. Наслов оригинала: First Presidency Message, February 2014. Serbian. 10862 202
Поука из ове поруке
„Ако поседујете христолику љубав, бићете боље припремљени за поучавање јеванђеља. Бићете надахнути да помогнете другима да упознају Спаситеља и следе Га.”7 Можете се молити за више милосрђа према онима које посећујете. Док развијате христолику љубав према њима, бићете способнији да значајније служите Господу и онима које поучавате.