Пoрука Првог председништва за април 2016. год.
Пророчанство и лично откривење
Истинита Црква Исуса Христа је обновљена и данас се налази на земљи. Цркву Исуса Христа светаца последњих дана увек су водили живи пророци и апостоли, који примају стално усмерење са неба.
Тај божански образац је био на снази и у древним временима. У Библији читамо: „Господ Бог не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима” (Aмос 3:7).
Бог је поново говорио у наше време, преко пророка Џозефа Смита. Преко њега је објавио јеванђеље Исуса Христа у његовој пунини. Обновио је своје свето свештенство са кључевима и свим правима, моћима и функцијама свете моћи свештенства.
У наше време, живи пророци и апостоли су овлашћени да говоре, поучавају и усмеравају влашћу од Бога Оца и Господа Исуса Христа. Спаситељ је рекао пророку: „Што ја, Господ, рекох, то рекох, и не извињавам се. И премда небеса и земља прођу, реч моја проћи неће, већ ће се сва испунити, свеједно, да ли гласом мојим или гласом слугу мојих” (УИЗ 1:38).
На генералној конференцији два пута годишње, благословени смо приликом да чујемо реч Господњу за нас од Његових слугу. То је непроцењива повластица. Међутим, вредност те прилике зависи од тога да ли ћемо примити речи под утицајем истог Духа којим су оне дате тим слугама (видети УИЗ 50:19–22). Као што они добијају смернице са неба, тако морамо и ми. И то од нас захтева исти духовни напор.
„Урадите свој домаћи задатак”
Пре много година један од чланова Већа дванаесторице апостола замолио ме је да прочитам говор који је припремао за генералну конференцију. Био сам млађи члан већа. Годило ми је његово поверење да бих ја могао да му помогнем да пронађе речи које би Господ желео да каже. Рекао ми је са осмехом: „Ах, ово је 22. верзија говора.”
Сетио сам се савета који ми је раније дао брижни и љубазни председник Харолд Б. Ли (1899–1973) истичући: „Хал, ако желиш да примиш откривење, уради свој домаћи задатак.”
Читао сам, размишљао и молио се за ту 22. верзију. Проучавао сам најбоље што сам могао под утицајем Светог Духа. До тренутка када је тај члан већа дао свој говор, урадио сам домаћи задатак. Нисам сигуран да сам помогао, али знам да сам се променио када сам чуо говор који је дао. Примио сам поруке које су биле изнад речи које сам прочитао и које је он изговорио. Речи су имале дубље значење од оних које сам прочитао у скици. И чинило се да је порука била намењена мени, мојим потребама.
Слуге Божје посте и моле се да би примиле поруку које Он жели да пренесу онима којима је потребно откривење и надахнуће. Оно што сам научио из тог искуства, и многих других попут њега, јесте да бисмо стекли значајну корист од слушања живих пророка и апостола, морамо лично платити цену за примање откривења.
Господ воли све оне који су чули Његову поруку, и познаје срца и околности сваког од њих. Зна који ће укор, које охрабрење, и која јеванђеоска истина највише помоћи свакој особи да изабере пут ка вечном животу.
Ми који слушамо и гледамо поруке са генералне конференције касније понекад помислимо: „Чега се најбоље сећам?” Господња нада за сваког од нас је да ће наш одговор бити: „Никада нећу заборавити тренутке када сам осетио глас Духа у свом срцу и уму који ми је рекао шта могу да урадим да бих угодио свом Небеском Оцу и Спаситељу.”
То лично откривење можемо да примимо када слушамо пророке и апостоле и када делујемо у вери да бисмо га примили, као што је председник Ли рекао да можемо. Из искуства и сведочанством Духа знам да је то истина.
© 2016 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/15. Превод одобрен: 6/15. Наслов оригинала: First Presidency Message, April 2016. Serbian. 12864 202