Порука Првог председништва за септембар 2016. године
Шта следи после љубави?
Председник Дитер Ф. Ухдорф,
други саветник у Првом председништву
Наш вољени пророк, председник Томас С. Монсон, поучио нас је да је „љубав сама суштина Јеванђеља.”1
Љубав је толико важна да ју је Исус назвао „прва и највећа заповест” и рекао да све остале цртице закона и речи пророка почивају на њој.2
Љубав је главни мотив за све што чинимо у Цркви. Сваки програм, сваки састанак, сваки поступак чији смо део као ученици Исуса Христа, треба да проистиче од ове особине – јер без милосрђа, “чисте љубави Христове,” нисмо ништа.3
Када умом и срцем то схватимо, када своју љубав према Богу и ближњима објавимо - шта онда?
Да ли су саосећање и љубав према другима довољни? Да ли објављивање љубави према Богу и нашим ближњима задовољава нашу обавезу према Богу?
Парабола о двојици синова
У храму у Јерусалиму првосвештеници и старешине јеврејске пришли су Исусу како би га навели да каже нешто што би искористили против Њега. Међутим, Спаситељ је искористио прилику да им узврати причом.
„Један човек је имао два сина,” почео је. Отац је пришао првом и рекао му да иде у виноград да ради. Али син је одбио. Касније је сину „било жао па је отишао.”
Потом је отац је пришао другом сину и рекао му да иде у виноград да ради. Други син га је уверио да ће ићи, али није отишао.
Затим се Спаситељ обратио свештеницима и старешинама и упитао: „Који је од те двојице извршио очеву вољу?”
Морали су да признају да је то први син - онај који је рекао да неће да ићи, али се касније покајао и отишао да ради у винограду.4
Спаситељ је искористио ову причу да би нагласио важно начело – они који слушају заповести су они који истински воле Бога.
Можда је то разлог из ког је Исус тражио од људи да слушају и следе речи фарисеја и књижевника, али да не следе њихов пример.5 Ови верски учитељи нису чинили онако како су говорили. Волели су да причају о религији, али нажалост, нису разумели њену суштину.
Поступци и наше спасење
У једној од последњих лекција својим ученицима, говорио им је о последњем суду. Опаки и праведни биће раздвојени. Добри ће наследити вечни живот; опаки ће бити предати вечној казни.
Која је разлика између ове две групе?
Они који су својим поступцима показали љубав били су спашени. Они који то ису учинили, били су проклети.6 Истинско обраћење Јеванђељу Исуса Христа и његовим вредностима и начелима биће пропраћено нашим поступцима у свакодневном животу.
На крају, само изјаве љубави према Богу и ближњима неће нас квалификовати за узвишење. Јер Исус је поучио: „Неће сваки коjи ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но коjи чини по вољи оца мога коjи jе на небесима.”7
Шта следи после љубави?
Одговор на питање „Шта после љубави?” може бити једноставан и директан. Ако заиста волимо Спаситеља, своја срца окрећемо ка Њему, а онда ходамо путем учеништва. Када волимо Бога, настојаћемо да држимо Његове заповести.8
Ако заиста волимо своје ближње, трудимо се да „помажемо сиромашнима и угроженима, болеснима и унесрећенима.”9 Јер они који чине ова несебична дела самилости и служења,10 следбеници су Исуса Христа.
То је оно што следи после љубави.
То је суштина Јеванђеља Исуса Христа.
© 2016 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/16. Превод одобрен: 6/16. Наслов оригинала: First Presidency Message, September 2016. Serbian. 12869 202
Поука из ове поруке
Председник Ухдорф дефинише истинске ученике Исуса Христа као оне који својим поступцима показују љубав према Њему и према другима. Он нас поучава да „ако заиста волимо Спаситеља, своја срца окрећемо ка Њему, а онда ходамо путем учеништва.” Питајте оне које поучавате на који начин их је љубав мотивисала да ходају путем учеништва. Такође можете поделити са њима своја искуства. Можете размислити о томе да их позовете да се моле за више милосрђа и снаге да поступају из љубави.