Порука Првог председништва за јануар 2017.
Циљање у центар
Недавно сам посматрао групу људи који су вежбали стрељаштво. Док сам посматрао, постало ми је јасно да су, ако стварно желите да савладате коришћење лука и стреле, потребни време и пракса.
Сматрам да је немогуће развити репутацију врсног стрелца гађањем празног зида, а затим цртањем мете око места које су погодиле стреле. Морате да научите да савладате вештину проналажења мете и гађања у центар.
Цртање циљева
Прво гађање, а затим цртање мете може изгледати мало апсурдно, али понекад смо ми сами огледало таквог понашања у другим животним околностима.
Као чланови Цркве, склони смо да се вежемо за јеванђеоске програме, питања, па чак и учења који су нам занимљиви, важни, или пријатни. У искушењу смо да нацртамо мете око њих, верујући да циљамо у центар Јеванђеља.
То је лако.
Током векова, примали смо изврсне савете и надахнуће од пророка Божјих. Такође примамо усмерење и појашњење из различитих црквених публикација, приручника и уџбеника. Можемо лако изабрати своју омиљену јеванђеоску тему, нацртати мету око ње, и фигуративно смо одредили центар Јеванђеља.
Спаситељ појашњава
Тај проблем није јединствен за наше време. У древна времена, верске вође проводиле су доста времена у каталогизацији, рангирању и расправи о томе која заповест је, од више стотина њих, најважнија.
Једног дана група верских учитеља покушала је да у ту полемику укључи Спаситеља. Питали су га да се изјасни о питању око кога је мало њих могло да се сложи.
„Учитељу”, питали су Га, „коjа jе наjвећа заповест у закону?”
Сви знамо Исусов одговор: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Ово jе прва и наjвећа заповест.
А друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.
О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.”1
Молим вас да обратите пажњу на последњу реченицу: „О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.”
Спаситељ нам није само показао циљ, него је такође идентификовао мету.
Гађање мете
Као чланови Цркве, заветујемо се да ћемо преузети на себе име Исуса Христа. Тај завет подразумева да ћемо настојати да учимо о Богу, волимо Га и увећавамо своју веру у Њега, поштујемо Га, ходамо Његовим путем, и чврсто стојимо као Његови сведоци.
Што више учимо о Богу и осећамо Његову љубав према нама, све више схватамо да је бесконачна жртва Исуса Христа божански дар од Бога. А Божја љубав нас инспирише да користимо пут истинског покајања, који води чуду праштања. Овај процес нам омогућава да осећамо већу љубав и саосећање за оне око нас. Научићемо да видимо даље од етикета. Одолеваћемо искушењу да оптужујемо или осуђујемо друге према њиховим гресима, слабостима, манама, политичким склоностима, верским уверењима, националности или боји коже.
Свакога кога сретнемо гледаћемо као дете нашег Небеског Оца - свог брата или своју сестру.
Комуницираћемо са другима са разумевањем и љубављу, чак и са онима које није баш лако волети. Туговаћемо са онима тугују и тешити оне којима је утеха потребна.2
Схватићемо да нема потребе да се мучимо у вези са исправном јеванђеоском метом.
Две велике заповести су мета. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.3 Када то прихватимо, све остале добре ствари доћи ће на своје место.
Ако су наш примарни фокус, мисли и напори усмерени на увећање наше љубави за Свемогућег Бога и проширивање нашег срца према другима, можемо знати да смо пронашли праву мету и да циљамо у њу - постајући истински ученици Исуса Христа.
© 2017 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/16. Превод одобрен: 6/16. Наслов оригинала: First Presidency Message, January 2017. Serbian. 97921 202