Порука обласних вођа
Спаситељевa и нашa служба
У време Божића славимо Спаситељево рођење, размишљамо о Њему, дивимо Му се, величамо Га и размишљамо о ономе што је учинио за нас. Затим Га се поново сећамо када дође Ускрс, осећамо вечну захвалност за Његово помирење, и радосно и побожно славимо Његово васкрсење.
Док размишљамо о појединачним догађајима из Спаситељевог живота, како смо још више усредсређени на оно што се догодило између тих најсветијих догађаја, Његовог рођења и смрти? Како из дана у дан славимо Његов живот, осим што славимо појединачне догађаје који су обележили почетак и крај Његове свете мисије на земљи?
У својој проповеди Нефијцима, поучио је: „…ви знате шта морате чинити… Наиме, дела која видесте да ја чиним чините и ви…”1
Једини прави начин да славимо Христа је да Га следимо у служби, дан за даном, не само на Божић или Ускрс.
Док више учим о Спаситељевој служби и трудим се да Га опонашам, налазим да су три најважнија елемента Његове службе: начин на који је волео; како је служио; и како је истрајао.
Љубав према другима је почетак наше службе као што је био почетак Спаситељеве службе. Он је дошао јер је волео нас и Оца више од себе. Стога, показујемо своју љубав према Спаситељу и славимо Његову службу када служимо свој Божјој деци са љубављу, не зато што смо примили задатак као „браћа и сестре послужитељи“, него зато што искрено волимо друге као што је Он волео. Не служимо по задатку, него из љубави.
Служење у царству је кључни елемент наше службе у успостављању Цркве, вршењу јеванђеоских обреда и омогућавању свој Божјој деци да се врате Њему. Спаситељ је неуморно служио у царству које је организовао, влашћу свештенства, показујући колико је важно служити у цркви. Служење је суштина наше службе као што је била срж Спаситељеве службе. Он је почео је са обредом крштења како би испунио завет преко одговарајуће власти, а затим је позвао своје ученике у службу да неуморно служе до краја, како би успоставили царство Божје на земљи.
Истрајност до краја је елемент наше службе који на крају показује нашу праву веру. Господ никада није одустао, никада није престао, никада се није повукао или одбио да служи. Наравно, чак је и Спаситељ имао своје „тренутке” када се осећао самим или напуштеним од свих око себе. Био је у искушењу, али је издржао. Био је омражен, исмеван и вређан, али никада није престао да буде усредсређен на своју вечну мисију и никада није тражио да буде ослобођен свог светог задатка. Дао је Оцу истински знак своје вере тако што је издржао до краја. Тек тада је рекао: ‘Сврши се…’2
Како ћемо показати своју веру када смо искушавани, уморни или исмевани? Када утицаји света уздрмају наше животе, или када се суочимо са олујама болести, или емоционалним или материјалним потешкоћама, да ли ће нас наша вера одржати јакима? Да ли ћемо издржати као Спаситељ?
Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Посвећеност да издржимо до краја значи да нећемо тражити ослобађање од позива да служимо. То значи да ћемо истрајати у потрази за достојним циљем. Значи да никада, никада, нећемо одустати од вољене особе која је одлутала. И значи да ћемо увек неговати своје вечне односе, чак и у тешким данима болести, инвалидитета или смрти.”3
Док се трудимо да опонашамо Спаситељеву службу, открићемо моћ у својим животима. Док волимо, служимо и истрајни смо попут Њега, привући ћемо Спаситељеву снагу у своје животе.
Када послужујемо као што је Он чинио, Његово рођење, смрт и васкрсење постаће нам значајнији. Схватићемо да Божић и Ускрс нису једнодневно сећање, већ свакодневно слављење Спаситељевог живота.
Сваки дан ће бити ново духовно рођење за нас, чак и ново духовно васкрсење, јер наш „природни човек“ умире да би се родио и поново живео у Христу.
Надам се да ћемо славити Божић тако што ћемо следити Њега у Његовој светој служби, да ћемо постајати све сличнији Њему, свакога дана свог живота, дан за даном.