Порука обласних вођа
Осећати и следити Духа — Учење о томе како се осећамо
Као мисионар првo сам научио како је то са самопоуздањем осећати Светог Духа. Није да нисам раније осетио Духа, само што нисам заиста знао да га осећам. Чак и пре него што сам се прикључио Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, сећам се осећања када је Свети Дух ушао у мој живот. Дух је покушао да утиче на мене кроз осећања која су изгледала повезана са другим познатим смерницама, као што је моја савест. Иако су осећања била слична, могао сам да осетим да осећања Духа нису моја савест, него, као и моја савест, осећања Духа могу бити веома суптилна и лако надвладана надметањем.
Са свим оним што тада нисам знао о осећањима Духа, научио сам да почнем веровати тим осећањима када се јаве. Сећам се тих осећања која су ми помогла да одлучим да се прикључим Цркви и подупрла ме енергијом да служим другима, охрабрењем да се покајем и узбуђењем док сам сазнавао истину и препознавао доброту у животу. Ова осећања су ме уверила да ме је Јеванђеље Исуса Христа учинило срећним на веома значајан начин и желео сам да оно буде део мог живота и оних које сам волео.
Јер нисам могао искрено да опишем своја осећања као „ватру у грудимаˮ1 и није ми се чинило као да се нежни осећаји у мом срцу подударају са ватреним, ауторитативним изјавама које бих чуо од многих светаца на састанцима поста и сведочанстава, закључио сам да немам обећано убеђење које ће доћи са неба. Што сам више упоређивао себе са другима, чинило ми се да је моје искуство мање. Иако сам био захвалан што имам та поуздана усмеравајућа осећања, нисам развио уверење да су та нежна осећања обећана осећања Светог Духа.
Као мисионар, готово свакодневно сам учио лекције од других чије је животе усмеравао Дух уткан у њих. Тада су ми Павлови записи унели јасност. Схватио сам да када је Павле говорио о „плоду Духа“, он је говорио о делу Духа који доживљавамо — уосталом, ми пробамо плод. Покушавао је да подели каквог су укуса та осећања Духа за њега. Поучавао је да „ … род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање…ˮ2. Укус воћа нисам могао да опишем једном или две речи. Тако је и са Павловим описом плода Духа, који је описао као разноликост „укуса” које осети када осети Дух Господњи. Били су то укуси који су, такође, били присутни у мојим осећањима. То ми је донело сигурност, разумевање и самопоуздање. Ако је Павле примио усмеравање од Духа, и ја сам!
Моје искуство са плодом Духа могло би код мене имати другачије изражене нијансе укуса него искуство које су имали други, али оба су била валидна. Нисам пробао како би други могли уживати, а њихови доживљени укуси нису били за мене. Свако од нас куша ради сопствене користи и усмеравања.
Од тада покушавам да охрабрим и пажљиво следим ова радосна усмеравајућа осећања од Духа. Увек ме држе на срећнијим животним стазама.3 Моје искуство потврђује да, када се чини као да једва осетимо довољно да бисмо их следили, једва довољно је још увек довољно и можемо ипак одлучити да их следимо!
Покушавајући да увучемо више божанског усмеравања у наше животе, можемо следити охрабрујући став председника Нелсона да „Ништа не отвара небеса баш као комбинација повећане чистоће, доследне послушности, искреног тражења, свакодневне гозбе Христовим речима у Мормоновој књизи и редовног времена посвећеног храму и породичној историји.”4