Порука обласних вођа
Прва истина
Друштво се труди да нас увери да је наш идентитет и осећај вредности на неки начин везан за имовину, утицајне положаје и одавање признања другима. То нас подстиче да се више усредсређујемо на ʽимати’, а не на ʽбити’.1 Али тај пут често резултира доживотним надметањем и упоређивањем, остављајући многе од нас са осећањима тескобе, неиспуњености и све веће усамљености. Мало их је који успеју да избегну замку честих и неумољивих порука да нисмо довољни добри или да се једноставно не можемо такмичити са другима.
То је добро исконструисано погрешно усмерење.
Противник схвата важност идентитета и не жели да откријемо или разумемо ко смо заиста. Али ми смо вреднији од онога у шта би свет желео да верујемо. Можда и више него што ми сами замишљамо или схватамо.
Спаситељ је провео четрдесет дана и ноћи у јудејској пустињи, постећи, комуницирајући са Оцем и припремајући се за своју званичну земаљску мисију.2 Тада га је противник искушавао, мамивши Га да задовољи свој физички апетит, да тражи јавно признање, и прихвати богатство света, или моћ међу људима.3 Али веће од ова три свеобухватна искушења, Џејмс Е. Талмејџ је приметио подмуклије искушење4 које je садржало питање: „Ако си Син Божији”. Противник је желео да Христ посумња у свој идентитет.
На срећу, остао је веран и непоколебљив. Христ је знао ко је. И то је дало моћ, снагу, сврху и усмерење Његовој божанској мисији. Сведоци смо величанствености тога када Он стоји у синагоги у Назарету, цитира пророка Исаију, и јасно и са сигурношћу објављује своје божанско порекло.5
Речи ‘спознај себе’ (или ‘gnothi seauton’ на старогрчком) исписане су изнад предворја Аполоновог храма у Делфима. О овој краткој максими од само две речи, током историје расправљали су Сократ, Платон, Емерсон, Русо и безброј других. Сви признају да се у спознаји нашег идентитета налази моћ.
Попут Спаситеља, сазнање ко смо заиста може поправити понашање и обезбедити снагу и усмерење током нашег живота. Због тога је противник толико упоран да нас натера да сумњамо у себе. Сумња је за њега моћно оруђе и бич широм света данас. Он не жели да имамо снагу, моћ, мир и усмерење. Жели да ви и ја преиспитујемо наше способности, наше одлуке, нашу вредност, а посебно, наш идентитет. Поврх тога, савремени живот понекад може учинити да се осећамо преоптерећено, усамљено, заборављено, неважно, а понекад и да смо недовољно добри.
Али када заиста схватимо да смо дете Божје, почињемо да видимо себе онако како нас Он види. Видимо добро у себи и свој прави потенцијал. И притом се понашамо и мислимо другачије. Мање осуђујемо, лакше праштамо и спремнији смо да волимо, служимо, подижемо и тешимо једни друге. Наш примарни фокус се пребацује са ‘имати’ на ‘бити’ и повезивање са другима. Старешина Џефри Р. Холанд је поучио да је прва велика истина у свемиру да нас Бог воли. Он нас воли свим срцем, безусловно или бескомпромисно.6
Прва истина је моћна. Бог вас воли и ви сте Његово дете. То је део вашег вечног идентитета. То ништа не може да промени. Старешина Ухдорф је поучио да сте „ви сте синови и ћерке највећег, најславнијег бића у свемиру. Он вас воли бесконачном љубављу”.7
У свету који се гуши у сумњи, не доводите у питање своју вредност или оно што Небески Отац осећа према вама. Трудите се да гледате изван несавршености и сумње у себе и препознајте ко сте заиста.8
Једна од сврха живота је упознавање Бога и Исуса Христа.9 Али, такође, је важно да ‘упознате себе’ и разумете свој божански идентитет.
Наше основно учење је да смо деца нашег Оца на Небу. Тај божански однос је најважнији. Нови завет је препун учења усредсређених на враћање онога што је за Њега изгубљено и најдрагоценије. Приоритет Оца и Сина је јасан. То сте ви. Ви сте Његово дело и Његова слава. Ви сте извор Његове радости. А помирење Исуса Христа је највећи израз љубави Небеског Оца према вама.10
Прва велика истина је да вас Бог воли. Ви сте Његово дете и важни сте Му. О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.