Порука обласних вођа
Превазилажење различитости и успостављање Сиона
Увек ме дирне извештај из Мормонове књиге где се Спаситељ указује народу на америчком континенту након свог васкрсења на источној полулопти. Поучавао их је важности помирења у Божјем плану, благословима држања заповести, и важности завета и обреда. Послуживао им је духовно, једном по једном1.
Господ је са њима био само неколико дана, али утицај Његове посете се осећа више од два века. „И не беше сукоба и препирки међу њима, и сваки човек праведно поступаше са другима. И све имаху заједничко међу собом. Стога, не беше богатих и сиромашних, робова и слободних, већ сви посташе слободни и судеоници у дару небеском. ... И сигурно не могаше бити срећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја. Не Беше разбојника, ни убица, нити беше Ламанаца, нити било каквих -аца, већ беху они једно, деца Христова и наследници царства Божјег. И како беху благословени! Јер Господ их благосиљаше у свим делима њиховим”2.
Шта је могло да изазове ову промену и да има тако дуготрајне последице? Одговор је једноставан а ипак темељан. Учења Господња и Његово Јеванђеље продрли су у њихова срца, одбацили су природног човека и постали ученици Исуса Христа. Имали су име Господње записано у својим срцима3 и развили су дух народа Сиона, као у данима Еноховим.
Нажалост, живимо у свету који слави индивидуализам, где се свађа и супротност мишљења сматрају изразом живости. Чак и као чланови Цркве нисмо увек имуни на ове догађаје. Посебно је пандемија ставила наша одељења и породице пред посебне изазове. У неким случајевима, почели смо да се дефинишемо у складу са својим различитостима, баш као људи из Мормонове књиге, и створили смо своје сопствене „аце”. Јеванђеље Исуса Христа и дух Сионов помажу нам да превазиђемо ове различитости.
„Сион је Сион због карактера, врлина, и верности својих грађана. Запамтите: ‘Господ назва свој народ Сионом, јер беху једног срца и једног ума, и пребиваху у праведности, не беше сиромашних међу њима’4. Ако желимо да успоставимо Сион у нашим домовима, огранцима, одељењима и кочићима, морамо се уздићи до овог стандарда. … Не можемо да чекамо да Сион дође да би се ове ствари догодиле – Сион ће доћи само када се оне догоде5.
Дакле, шта ово значи за мене у практичном смислу? Одакле да почнем ако желим да превазиђем различитости и негујем јединство?
Године 1872, пророк Бригам Јанг дао је свецима важан подсетник, који је данас вероватно применљивији него икада. Рекао је: „Станите! Сачекајте! Када устанете ујутру, пре него што дозволите себи да поједете један залогај хране, … поклоните се Господу, замолите га да вам опрости грехе, и заштити вас током дана, да вас сачува од искушења и сваког зла, води ваше кораке исправно, да можете учинити нешто тога дана што ће бити од користи за царство Божје на земљи. Имате ли времена за то?”6.
Позитивна промена почиње са сваким од нас и нашом жељом да дамо лични допринос, да будемо једног срца и једног ума, да живимо у праведности и да свесно бринемо о сиромашнима и онима у потреби. Кључ је у томе да Господ буде наш савезник у свему овоме, када се изграђујемо у вери, нади и милосрђу. Сион је успостављен и цвета због од Бога надахнутих живота и труда његових грађана. Сион не долази као дар, већ зато што се честити заветни људи окупљају и граде га”7.