Превазилажење духовне бесциљности – шта да радим сада?

Дијего Торес

Када се крећемо према Исусу Христу, никада нисмо без циља.

Слика

плутајућа цев на води

Закорачити у пунолетство било је тако узбудљиво. Био сам спреман да почнем да градим живот какав сам одувек желео. Служио сам мисију у Бразилу а онда ишао на универзитет када сам дошао кући. Завршио сам факултет, нашао добар посао, и трудио се да живим као Христов ученик.

И још увек живим на овај начин. Дајем све од себе да следим Исуса.

Толико сам захвалан за прилике и благослове које сам до сада имао. Ипак, када се осврнем уназад и видим да сам склопио све завете које сам могао до сада (осим брака) и прошао велике животне прекретнице које сам одувек планирао, понекад се осећам помало заглављено – несигурно како да напредујем, посебно духовно.

Гледао сам и младе људе око мене како се муче. Неки су чак напустили Цркву јер се осећају бесциљно или се суочавају са неиспуњеним очекивањима. Њихови поступци су често увећавали моју листу животних питања.

Међутим, тренутно, моја највећа питања за Небеског Оца су ова: Како да превазиђем овај осећај духовне бесциљности? Шта сада да радим?

Док сам се хватао у коштац са овим питањима, научио сам неколико важних истина које су ми помогле да се снађем у овом времену неизвесности.

Не дозволите да вас ометања поремете

Током овог времена када нисам знао где да се окренем или шта да очекујем, приметио сам како ометања света могу лако почети да имају предност над духовним стварима. Сестра Ребека Л. Крејвен, друга саветница у врховном председништву Младих жена, рекла је: „Свет је оптерећен ометањима која могу да обману чак и изабране, наводећи их да опуштено живе у својим заветима.¹

Видео сам друге младе људе како се боре са својим сведочанствима након повратка са својих мисија. Такође, видео сам како неки дођу до прекретница као што су дипломирање на универзитету или венчање и на крају се одвоје од онога што је најважније када не оставе места за Јеванђеље Исуса Христа у својој новој колотечини.

Прошао сам и кроз духовне успоне и падове. Понекад је било тешко имати мотивацију и не бити лењ када су у питању духовне навике, посебно када одређени благослови не долазе чим сам се надао. Увек желим да напредујем и усавршавам се – не желим да духовно стагнирам. Али понекад се осећам као да идем током без сврхе.

Међутим, када сваког дана одвајам време за Небеског Оца и Исуса Христа, посебно на мале и једноставне начине (видети Алма 37:6, осећам утеху и стабилност које ми Његово Јеванђеље доноси, чак и у тако нестабилном свету.

Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Молим вас да дозволите Богу да превлада у вашем животу. Уступите Му добар део свог времена. Док то будете чинили, запазите шта се дешава са вашим позитивним духовним полетом.”² Када свесно изаберем да имам веру у Исуса Христа сваког дана и нађем времена за оне духовне навике које ме повезују са Њим, памтим своје духовне тренутке и осећам обновљени осећај сврхе, наде у будућност и веру.

Тражите Божји утицај

Још један пут када сам се осећао бесциљно био је на последњој години факултета. Живот је био тежак. Било је то током пандемије, па сам био депресиван док сам био заточен код куће и завршавао наставу. Постојао је такав недостатак усмерења и везе у мом животу.

Чак сам се мучио са активношћу у цркви у то време. Често сам морао да се откотрљам из кревета у пиџами да бих слушао причесни састанак онлајн јер је то све од мотивације што сам могао да прикупим.

Током овог мрачног периода, обратио сам се породици и пријатељима и објаснио им колико сам се бесциљно и депресивно осећао. Нисам осећао да имам икакве наде за будућност и нисам знао како ће се све одвијати. И тада су ми рекли да се моле за мене и подржавају ме иако су далеко.

Када сам контактирао са вољеним особама које имају дубоку веру и када сам се молио Небеском Оцу само са назнаком духовне мотивације, осетио сам подршку и љубав.

Приметио сам да када сам потпуно усредсређен на своја неиспуњена очекивања, сумње или своје проблеме, моја вера је у растројству. Губио сам свест о благословима у свом животу. Али активним заокупљањем оним што је добро нпр. читањем свог патријаршког благослова, слушањем порука са генералне конференције и провођењем времена са вољеним особама које утичу на мене на боље, поново се усредсређујем на чудесну промену коју Јеванђеље Исуса Христа уноси у мој живот.

Чак и ако повремено немате јасан пут пред собом или ствари не иду по плану, још увек има толико доброг у вашем животу и толико могућности које су вам доступне да вам помогну да напредујете на заветном путу. Увек има још тога да се научи и још простора за напредовање, посебно духовног. Тражите од Небеског Оца усмерење. Он ће вам помоћи да тражите и пронађете добре утицаје и прилике за напредовање и учење који су око вас (видети Чланке вере 1:13).

Слика

Млада пунолетна жена у кајаку

Наставите да се трудите

Наша лична духовност понекад иде у таласима – у успонима и падовима. Понекад се можемо осећати постојано у својој вери и радости у Јеванђељу. Али у другим случајевима, можда ћемо имати проблема да знамо где да се окренемо. Можемо се мучити када дођу изазови, појаве се питања или благослови касне, посебно када дајемо све од себе да живимо по Јеванђељу. У овим тешким временима, често видим како људи иду једним од два пута: једним на коме посежу за Спаситељем, а другим тамо где то не чине.

Понекад упоредим ове тренутке са причом о Мојсију и месинганој змији ( 3. књига Мојсијева 21:8–9). Када су Израелци очајнички желели да буду исцељени након што су их угризле отровне змије, Мојсије им је дао лак начин да се спасу: једноставно погледајте месингану змију која је представљала Јахву. То је све што су морали да ураде. Само један поглед и живеће. Али су многи одлучили да то не учине и страдали су. (Видети 1. Нефи 17:41.)

Ова прича ме тера да размишљам о томе како понекад носимо отровну тежину разочарења и огорчености због наших неиспуњених очекивања, када је исцељење пред нама!

Кључ за осећање наде, мира и вере у нашу будућност је једноставно гледати у Исуса Христа (видети Хеламан 8:14–15; Јован 3:14–17).

Увек сам био оштар критичар према себи када правим грешке. Али пошто сам се заиста трудио да учим о Небеском Оцу и Исусу Христу и да верујем у Њих, знам да увек могу да рачунам на њих за опроштај, напредак и исцељење у тешким временима. Знам да када их гледам кроз молитву, проучавајући приручник Хајде за мном, проводећи време у храму и величајући свој позив, имам осећај захвалности и препорода.

Када их тражим, видим Јеванђеље Исуса Христа онаквим какво јесте: уточиште које нам нуди утеху, сигурност и исцељење од змија света.

Старешина Џефри Р. Холанд, из Већа дванаесторице апостола, је с љубављу сведочио: „‘Савршену светлост наде’, рођену из љубави према Богу и свим људима – то је оно што вам желимо. … Уз ту светлу наду биће несумњиви шапат да вас Бог воли, да је Христ ваш Заступник, да је Јеванђеље истинито. Његова светлост ће вас подсетити да у Јеванђељу увек постоји – сваки дан, сваки час – нова шанса, нови живот, нова година. Какво чудо! Какав дар! А због Христовог дара, све најбоље у животу је наше ако упорно верујемо и трудимо се и надамо се.”³

Кретање према Исусу Христу

Пунолетство доноси много промена, много неизвесности и, да, понекад чак и неиспуњена очекивања. Али Јеванђеље Исуса Христа је увек сигурно и увек постојано. А Његова обећања и обећања Небеског Оца су сигурна када смо стално на заветном путу. Свет понекад може учинити тешким да задржимо своју пажњу ка Њему. Али било какав корак напред који нас води ка Њему је напредак. Када се крећемо ка Христу, никада нисмо бесциљни – крећемо се ка нади, миру и радости.

Аутор живи у Манчестеру, у Енглеској