„Лице на прозору”, Лијахона, март 2024.
Гласови светаца последњих дана
Лице на прозору
Мислила сам да је моја комшиница радознала, али сам открила да јој је само потребан пријатељ.
Фотографија на располагању захваљујући љубазности аутора
Често сам виђала исто лице како зури са прозора стана. Помислила сам у себи: „Зар није тужно што неко стално гледа кроз прозор, осуђујући активности својих комшија?”
Онда сам једног дана помислила да би можда требало да одем да питам да ли могу да будем од неке помоћи. Одлучила сам да са собом понесем мало свеже печеног хлеба.
Топли хлеб је отопио лед у срцу моје старије комшинице. У сузама ми је рекла колико се осећа усамљено. Нико је није посећивао и нико је није звао, чак ни њена рођена деца. Дрхтавом руком брисала је сузе са образа.
Уздахнула је, а затим рекла: „Како би било лепо једноставно напустити овај свет. Не осуђујем никога док гледам кроз прозор. Само гледам децу како се играју и друге ствари које се дешавају у дворишту.”
Илустрација: Алекс Набаум
С времена на време смо разговарале о Јеванђељу. У почетку је била уздржана јер је њен муж служио као службеник у другој цркви. Али што смо више разговарали, она је постајала све више импресионирана истинама које сам поделила о Исусу Христу и Његовом обновљеном Јеванђељу.
„Дивно је што имамо истог Исуса!” рекла је. „Хоћемо ли се видети на небу?”
„Да”, одговорила сам, „бићемо тамо заједно – руку под руку.”
Од тада смо биле добре пријатељице дуги низ година, све док она коначно није отишла са овог света.
Сада волим да мислим да моја бивша комшиница гледа са прозора свог небеског дома, прати наше активности и нада се да имамо довољно хармоније и љубави једни према другима.