Позвани смо да чинимо добро

Старешина Роналд А. Разбенд

Веће дванаесторице апостола

Божје царство градимо када служимо другима, подижемо своје светло и залажемо се за верску слободу.

Гедеон је знао да је учење лажно чим га је чуо. Чуо га је раније од цара Ноја и његових свештеника – свештеника који „беху узнесени у охолости срца својих” и који „беху подржавани у лењости својој и у идолопоклонству своме и у курварствима својим, порезима које цар Ноје наметну своме народу” (Moсија 11:5–6).

Што је још горе, цар Ноје је убио пророка Абинадија и настојао да уништи Алму и његове обраћенике (видети Moсија 17; 18:33–34). Да би стао на крај таквој опакости, Гедеон се заклео да ће зауставити цара, кога је поштедео само због напада Ламанаца (видети Moсија 19:4–8).

Касније је Гедеон исправно окривио Нојеве свештенике што су одвели 24 ламанске кћери. Приметио је да се Абинадијево пророчанство против народа испунило јер су одбили да се покају. (Видети Moсија 20:17–22.) Помогао је у ослобађау Лимхијевог народа, који је био у ламанском ропству (видети Moсија 22:3–9).

Тада остарео, Гедеон се још једном суочио са охолошћу и опакошћу док је стајао пред Нехором, који је увео свештенство међу народ. Нехор je проповедао оно што је било „уперено против цркве” и покушавао да их скрене са правог пута. (Видети Aлма 1:3, 7, 12; такође видети 2. Нефи 26:29.)

Користећи Божју реч као своје оружје, храбри Гедеон је опоменуо Нехора због његове опакости. Нехор се разгневио, напао и убио Гедеона својим мачем. (Видети Алма 1:7–9.) Тако су се завршили дани „праведног човека”, који „многа добра учини међу овим народом” (Алма 1:13).

Последњи дани у којима живимо пружају нам довољно прилика да опонашамо Гедеона као „оруђ[а] у рукама Божјим” (Aлма 1:8) тако што ћемо бити „слуг[е]” (Moсија 22:4) другима, залажући се за праведност и одолевајући претњама нашој слободи да славимо Бога и служимо Му. Када следимо Гедеонов пример верности, такође можемо учинити много тога доброг.

Уједините се у служби

„Као [Спаситељеви] следбеници, настојимо да волимо Бога и своје ближње широм света”, изјавило је Прво председништво. „Црква Исуса Христа светаца последњих дана жели да благослови друге и да помогне онима у потреби. Благословени смо што имамо способност, изворе и поуздане везе широм света за извршавање ове свете одговорности.”¹

Захвалан сам на несебичном служењу и послуживању које чланови Цркве пружају у нашим храмовима и својим одељењима, огранцима и кочићима. Такође сам захвалан што чланови Цркве служе у безбројним друштвеним, образовним и добротворним организацијама и што се ангажују у хиљадама хуманитарних пројеката годишње, волонтирајући милионе сати у скоро 200 земаља и територија.²

Један од начина на који Црква проширује могућности служења у бројним земљама је преко иницијативе JustServe.org. Под покровитељством Цркве, али доступна свима који желе да благослове друге, иницијатива JustServe.org „повезује потребе волонтера у заједници са волонтерима” који „побољшавају квалитет живота у заједници”.³

Црква и њени чланови се такође удружују са добротворним организацијама широм света. Црква је, захваљујући својим члановима, била „највећи појединачни дародавац у акцији давања крви у оквиру Црвеног крста 2022. Поред тога, Црква је недавно донирала 8,7 милиона долара Црвеном крсту.⁴

Црква се такође придружује другим организацијама у пројектима обезбеђивања чисте воде и канализације широм света. Године 2022, Црква је учествовала у 156 таквих пројеката.⁵ Такође сарађујемо и донирамо другим агенцијама које доносе олакшање Божјој деци која пате.⁶

„Када се удружимо да бисмо служили онима у потреби”, рекао је председник Хенри Б. Ајринг, други саветник у Првом председништву, „Господ уједињује наша срца.”⁷

Подигните своје светло

Као Спаситељеви ученици, такође благосиљамо своје ближње када се држимо својих завета и водимо христолики живот. Мормонова књига поучава да „народ цркве” не само да мора да бира праведност него и да се чује њихов праведни глас ако желе да их Господ штити и даје им напредак (видети Aлма 2:3–7; такође видети Moсија 29:27). Господ од нас очекује да делимо своју веру и уверења и да подигнемо своје светло. „Гле, ја сам светло коjе ћете подићи” (3. Нефи 18:24).

„Ако се бојимо људи више него Бога, не служимо добро нашем Спаситељу”, рекао је председник Далин Х. Оукс, први саветник у Првом председништву. Додао је: „Позвани смо да успоставимо Господња мерила, а не да следимо свет.”⁸

Било у школи, на послу или у игри, на одмору, на састанку или на интернету, Господњи ученици не треба да „постиде се да преузму на себе име Христово” (Aлма 46:21). Својим речима и својим делима сведочимо да Бог живи и да следимо Његовог Сина.

„Наша вера није подељена, или барем не би требало да буде. Вера није важна само за цркву, само за дом, само за [школу]”, приметио је Пол Ламберт, стручњак за верски плурализам светаца последњих дана. „Важна је за све што радите.”⁹

Ми не знамо какав утицај наше сведочанство, добар пример и добра дела могу имати на друге. Али када се залажемо за исправно и уздижемо Спаситељево светло, људи ће нас приметити и небо ће навијати за нас.

Залажите се за верску слободу

Данашње надрисвештство, са све световнијим друштвима која се боре против верника, није толико различито од оног из времена Мормонове књиге. Глас оних који се противе важној улози вероисповести у јавним и политичким аренама је све гласнији. Световно оријентисане особе и власти, укључујући многе школе и универзитете, намећу и промовишу неморал, атеизам и морални релативизам.

Напади на верске слободе биће успешни ако се не залажемо за своја верска права. У име Цркве”, недавно сам поучио: „Придружујемо се другим вероисповестима у заштити људи свих вера и уверења и њихово право да износе оно у шта верују.”¹⁰

Рат на небу се водио због моралног избора – наше слободе избора. Да бисмо сачували своју слободу деловања, потребно је да будемо марљиви у заштити своје верске слободе.

Жива вера јача и штити породице, заједнице и народе. Подстиче послушност закону, усађује поштовање према животу и имовини и поучава милосрђу, поштењу и моралу – врлинама потребним за одржавање праведног, слободног и грађанског друштва. Никада не треба да се извињавамо због своје вере.

Наши мисионарски напори, наш заступнички рад у храмовима, наши напори да градимо царство Божје и личну срећу захтевају да се заузимамо за веру и верску слободу. Не можемо изгубити ту слободу, а да не изгубимо друге слободе.

Пророк Џозеф Смит је поучио: „Оно што ми надахњује душу је љубав према слободи – грађанској и верској слободи целе људске расе.”¹¹ Верска слобода ће такође надахнути наше душе када следимо савете црквених вођа:

„Будите обавештени о питањима од јавног значаја, а затим иступите храбро и уљудно.”¹²
„Препознајте да ће опадање верских слобода значајно утицати на наше могућности да напредујемо у снази и јеванђеоском знању, да будемо благословени светим обредима и да се ослањамо на Господа да управља својом Црквом.”¹³
„Устаните и проговорите да бисте потврдили да Бог постоји и да постоје апсолутне истине које Његове заповести утврђују.”¹⁴
„Оспорите законе који би угрозили нашу слободу да упражњавамо своју веру.”¹⁵
„Идите у свет да чините добро, да градите веру у Свемогућег Бога и да помогнете да друге доведете на срећније место.”¹⁶
Проучавајте материјале на интернет страницама religiousfreedom.ChurchofJesusChrist.org и religiousfreedomlibrary.org/documents.

Ми градимо царство Божје када служимо, подижемо своје светло и залажемо се за верску слободу. Нека нас Господ благослови у нашим напорима да учинимо „многа добра” у нашим породицама, заједницама и народима.

© 2024 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/19. Превод одобрен: 6/19. Наслов оригинала: Monthly Liahona Message, June 2024. Serbian. 19347 202